9 stvari koje bi bile bolji predsednik od Tome

Ako ste poslednjih meseci u vazduhu iskušavali neku čudnu vibraciju, šum, treptaj, ili makar sitan šašolj po ušnoj dlaci a niste znali šta je to, mi ćemo vam otkriti – to se etrom prenosi podsvesni ultrazvučni poklič zadovoljstva srpskog pučanstva jer uslovi u kojima živi više nisu ni na minimumu, nego još 10 posto ispod. Možda prethodna rečenica zvuči kao ironija, to moćno oružje koje oni malo privilegovaniji među potlačenima koriste kako bi mogli da se lože kako se bore protiv sistema mada kurcem ne mrdaju da išta promene, a možda, samo možda, bolje od ovog što se dešava nismo ni zaslužili s obzirom na to kakve bolide smo sve sposobni da izglasamo, pička li nam materina ona nenormalna.

Nije nam prvi put, znali smo izglasati Slobaru mada je deset godina postavljao nove standarde (da ne kažem, pomerao granice) u raspičkavanju svega što jesmo i nismo imali, Koštunicu mada nas nije gledao u oči nego više čkiljio i Tadića jer je čovek lep vidi kako priča, GOSPODIN. Ali Tomo je već izbor koji je i za naše standarde bizaran i nadrealan. Treba ipak reći da smo svedoci česte upotrebe fraze “ako ima neko bolji, neka preuzme a ja ću se sam skloniti” i bilo bi stvarno lepo kad bi to išlo tako lako.

Što, šta mi hvali?

Ja sam, tako, na prvu loptu, sastavio listu stvari koje bi bile bolji predsednik od Tome, i azbučnim redom poređano, to su ove stvari: abažur, astma, Anđus, auspuh, Boki 13, Bešiktaš, Barajevo, barka, Boško Simić, voštana figura Zvonka Mihajlovskog, višak željeza u krvi, vododerina, Gurban Gurbanov, gaće, grabulje, gospodin Popara, dabar, depozit, žele zeka, zbirka leptira, išijas, jablan, Jagodina, kesten, kesa, Koroman, krompir, lerdi Siniše Malog, Mertezaker, Manda, Nigerija, noblica, noša, njiva, otvorena pavlaka, Oribe Peralta, Pečnik, puding, poštar, pastrmka, pirinač, parket, prdež, proliv, promaja, palikuća, raštimovano dupe Jadranke Kosor, Sami Hipija, sabrana dela svetog Bonaventure, sapun, sifon, Sergej Ćetković, strug, struk, tapir, Timok, Tone Seliškar, upitnik o fiskalnoj odgovornosti, uža familija Dejana Cukića, foka, fazan, haringa, herbarijum, heftalica, čelo Đura Ostojića, čaplja kašikara, džak govana, šator, šipražje, šišarka i Šoštar.

Najozbiljnije kandidate među njima voleo bih predstaviti široj javnosti. Tekst nema nameru da bude šaljive prirode i vrlo rado bih jebeno izgurao nekog od ovih kandidata da imamo one mentolske zakone iz onih američkih i britanskih okruga tipa VILKINSHARTFORDŠIR, gde možeš regularno da kandiduješ jarca ili fikus, jer je Srbija idealna zemlja za guranje takve priče. Znači ne šalimo se ovde ni malo, ovo je sve zbog vaše budućnosti, za vaše blagostanje, za vašu decu, što bi reko Davor Bobić prepodobni TO JE ZBOG VAŠE BEBE.

KANDIDAT 1: Boško Simić

Višestruki muž i otac, šmeker i švaler, ljudina i bratina, srpska verzija Neša Bridžisa, greškom Božijih slugu bačen daleko od tropskog pojasa kome po temperamentu nepobitno pripada. On nudi narodu odricanje od starih patrijarhalnih normi jer i sam jebe 19 žena, ali u isto vreme ostaje i porodičan čovek, očinska figura koja se trudi da i od svog sina napravi muškarčinu iako je klinac retard. Ova napetost između dva različita načina odnošenja spram tradicionalnih uloga treba da bude osnov njihovog daljeg preispitivanja i prevazilaženja kako bi se društvo polako pomeralo ka prostoru istinske ljudske slobode i jednakosti. Boško je jedino svesno biće na listi, te stoga i u formalnom smislu kandidatljivo, iako je njegovo interesovanje za političku karijeru svakako pod znakom pitanja, kao i njegov metafizički status s obzirom na to da je nastao u umu Predraga Perišića odakle se, i pored značajnog otpora, preneo i u umove svih nas.

A i žene ga vole više nego Risboa.

KANDIDAT 2: Gaće

Šta bi gaće preporučilo za predsednika? Njihov karakter – one su tople (osim kada pišate po njima, što je sasvim korektno), pouzdane, čvrste. Kao što obgrljavaju najvažnije delove ljudskih tela tako bi i, preneseno na veći plan, obgrlile narod i pomogle mu da izgura ovaj težak period. Gaće su skromne, poštene, neko s kim se čovek lako može identifikovati, one se ne bave ideologijom već žele da pomognu, svakom čoveku, svakog dana. One su plemenite, ali i naivne, nespremne za političke spletke i igrarije koje podrazumevaju opsežno i perfidno jebanje, a jebanje, jebiga, ne uključuje gaće.

KANDIDAT 3: Žele zeka

Miljenik mladih, njegova fora je u tome što je od želea, što je popularno, plus je i zeka, što je takođe popularno. Kandidat koji je majstor PR-a, koji igra na populizam i lako menja boje kako bi se prilagodio situaciji. Pored Boška Simića, jedini za koga bi se moglo argumentovati da poseduje nešto svesti (jer je pomalo zec), te bi vešt dijalektičar možda mogao da ubedi izbornu komisiju da je skoro pa osoba. Licemerluk i slatkorečivost ga čine idealnim vođom iako bi možda imao poteškoće da se drži utvrđenog programa. Ipak, ako naš advokat dovoljno ubedljivo iskoristi argument tvrde pepeljare u raspravi sa izbornom komisijom i natera ih da odluče u Želeovu korist – staćemo iza njega.

Zeko od želatina sigurno ne bi lupao gluposti.

KANDIDAT 4: Išijas

Bolan, grub, nekad nepravičan ali u svakom slučaju veoma uspešan u održavanju discipline u svojim redovima. Možda počne da ubija Jevreje, ali valjda neće. Iako preti da bi mogao ući u koaliciju sa vladajućim partijama i tako se i sam navaliti na grbaču narodu, ipak je i dalje bolji od Tomoa jer ne može da drži glupe govore pred Kinezima.

KANDIDAT 5: Jablan

Njegova politika je čvrsta, postojana, jasno osmišljena, mada ponekad previše rigidna, drugim rečima jablan je pravedan ali treba paziti da ne uđe u koaliciju sa Koštunicom. Veliki plus za jablana je njegova mistična povezanost sa najstarijim članom trupe BB šoua, koju je mogla prepoznati samo božanska intuicija Borisa Bizetića. Donekle postoji opasnost da bi jablan mogao biti previše sklon okultnim radnjama, ali kako je jedan član naše redakcije kućni prijatelj sa vrhovnim sveštenikom Crkve šale i vragolije Borisom, saznajemo da njihova sekta nije posebno opasna, okupe se oko jednog bresta na Prokletijama i pevaju “Krkenzi kikiriki everidej” poskakujući pritom poput jaganjaca. Privatni život kandidata i njihova verska ubeđenja su njihova privatna stvar i jablanu se stoga razilaženje sa dominantnom verskom doktrinom ne sme uzeti za zlo.

KANDIDAT 6: Kesa

U kontekstu savremene politike, najozbiljniji kandidat. Kesa je simbol progresa, efikasnosti, maksimalne koristi uz minimum utrošenog vremena i energije jer omogućava da obavljamo istovremeno broj radnji koji bez nje ne bi bio zamisliv. Kesa misli da mora da se radi, radi i radi i ne trpi lezileboviće, ali pomaže one najugroženije, doduše vrlo skromno i oprezno, tek toliko da imaju šta da izgube – obična najlon kesa koju probuši ćošak tetrapaka je besplatna, ali ona fensi velika onako iz Merkatora već mora da se plati i zasluži. Ona je svesna da gubitnicima u kapitalizmu treba kako-tako omogućiti da budu deo sistema, ali kesu treba paziti da se ne otrgne kontroli i postane Vulin. Kesa je Angela Merkel, kesa je miljenik srednje klase, kesa je glas kapitalističkog razuma i kesa bi mogla uvesti Srbiju u EU do 2025, ali samo ukoliko se u nju ne budu trpali Deltini proizvodi jer je tanana, slabašna i oće da popusti.

Kesa mnogo više štedi na nekretninama i zemljištu koje joj je neophodno.

KANDIDAT 7: Otvorena pavlaka

Pouzdan partner i prijatelj. Nije imuna na okoliš – kada se sve oko nje kvari i smrdi, to na njoj ostavlja neizbrisiv trag. Prijatelj radničke klase, jedna od nas, sve što smo mi prošli prošla je i ona i ima ožiljke da to dokaže. Narodni kandidat, jedini pravi zastupnik potlačenih i protivnik establišmenta. Ne može se nazvati pragmatičnim političarem i ne pravi kompromise iako joj kesa nudi ministarstvo rada i socijalne politike. Njeni ideali nisu ostvarivi u stvarnom svetu, ona zbog toga truli, propada i na kraju završava na smetlištu istorije.

KANDIDAT 8: Parket

Izrazito glup kandidat. Fin, uglađen, dozvoljava da ga gaze i svaki novi gazda ga opet polira i rehobluje. Niko ne zna otkud on u politici i šta bi bilo da uzme sam nešto da uradi, na kraju krajeva, on je samo parket. Ono što je ipak poznato je da je parketova žena staromodna beogradska gospođa i, bez obzira što je izrazito nezanimljiva osoba, sigurno ne bi prala pare preko humanitarne organizacije. Parket-Tomo 1:0.

KANDIDAT 9: Proliv

Smrdi, klizi, prska i peče, ali i dalje bolji kandidat od naprednjačkih imbecila.