Boj na Kosovu – verzija live
Redakcija Tarzanije se bavila istraživačkim radom. Da, nije smešno, ne češemo samo muda, pijemo pivo i dobacujemo gospođama, ponekad se zajebemo pa uradimo nešto. E sad, kad kažem istraživački rad, ne mislim na Brankica varijantu i na kopanje rovova po Somaliji, nego na cirkulično pomeranje ruke(znamo na šta si pomislio), a sa njom i miša.
Cunjajući po internetu u kasnim večernjim satima, uz bokal kafe (američki filmovi kliše), i nailazeći na informacije poput one kako je nastao vadičep, došli smo do zanimljivih otkrića. Naime, vraćamo se na taj Vidovdan, leta gospodnjeg 1389. da vidimo kako su naši mediji izveštavali.
B92:
Grupa huligana, predvođena M. O. krenula je rano jutros ka Gazimestanu. Imamo informacije da su usput bacali kamenice ka džamijama i vikali „Nezavisna Srbija“. U našem studiju je sekretar Osmanlijskog carstva i sin sultana Murata, Bajazit:
– Gospodine Bajazit, kako komentarišete stanje na Kosovu?
– Osmanlijsko carstvo je prijatelj srpskog naroda. Mislimo da barikade treba da se uklone i da se strasti smire.
Kako navode neimenovani izvori televizije B92, M. O. sprema atentat na sultana. U policiji carstva nemaju komentar.
RTS:
U ranim jutarnjim časovima, velika grupa ljudi krenula je u mirnu protestnu šetnju ka Gazimestanu. Srpski narod je još jednom ustao na bunu protiv dahija. Sa nama u studiju, mlada i perspektivna reporterka, Mira Adanja-Polak:
– Miro, šta se tamo dešava?
– Ja sam bila… Ja sam videla.
– Šta Miro, šta? Dokučite našim gledaocima malo.
– Srbi jurišaju… Lirika je na sve strane…Romantika, boj..
– (Voditelj šapuće) Miro šta smo rekli za vino pre emisije?
– Oj, KOSOVO, KOSOV..
– Izgubili smo sliku, mali tehnički problemi..
Prva Turska televizija:
Izvinjavamo se gledaocima na prekidanju njihove omiljene serije „Kad lišće ne pada“, sa specijalnim vestima koje su stigle u studio. Naime, rano jutros, srpski separatisti su postavili barikade moćnoj turskoj vojsci i time pokušali da spreče širenje jedne plemenite kulture na zapad. Ne znamo koliko će kriza potraja..
–Psst, Mile..Mile jebote!
– A?
– Drži vinjak, imaš i telegram.
– Od koga sad, u sred vesti?
– Piše samo velikim slovima LAZAR.
– Daj ajde na brzinu… Aha, aha, osloboditi, napad, zvona u Parizu, jebati sto majki, bolji život, jebati hiljadu majki, i pazi na kraju, da se preimenujete u prvu srpsku da vas ne bi na lomaču, da vam majka crnu vunu. Pali vesti jebote.
– Dame i gospodo, nove informacije. Teroristička turska vojska krenula je rano jutros u još jedan bezobzirni pokušaj…
SOS kanal:
Iskoristićemo još jednom priliku da pozovemo sve da pomognu nižerazrednim streljačkim klubovima. Naime, u streljačkom klubu „AS RAŠKA“ ima preko trideset članova, a kako u klubu navode imaju samo deset strela. Od toga čak četiri nenaoštrene.
ART:
Izašli smo malo iz okvira kulture i rešili da napravimo nešto novo. U improvizovanom studiju, naš gost je Miloš Obilić.
– Miloše, šta ima?
– Ima svašta da vam pravo kažem. Evo sad sam zauzet ovom organizacijom boja, planiram još neke projekte da realizujem i tako.
– Recite nam, Miloše, jel imate neki plan za sutra?
– Naravno, šta bi sve bilo bez dobre taktike. Kako stvari stoje, sutra ću da se pretvaram da sam se predao, a onda ću da roknem Murata. Ima da mu ga zavučem, druže, neće znati šta ga je snašlo.
– Odličan plan.
– Čekajte, šta ako mu sad neko ovo javi?
– Ne brinite, gledanost nam je na standarndoj skali. Znači 0%.
Pink:
Grupa mladića gromkog glasa,jutros je krenula da se obračuna sa neistomišljenicima na Kosovu polju. Pevali su razne srpske pesme, a među njima smo zapazili čak šest kandidata za zvezdu Raške. Sa nama najglasniji od svih, Vuk Branković.
– Gospodine Vuče, primetili smo da imate potencijala za pevanje? Čemu onda boj?
– Ma ja sam samo krenuo na neku večeru… I oni svi uglas BOJ KOSOVO BOJ, i ja reko ajde…
– Da li ste razmišljali da se prijavite za našu emisiju? Nagrada je put u Rusiju na dva dana, potkovanim konjem!
– Ja samo pevam po slavama, nije to za mene.
– Hvala gospodine Vuče, srećno. Ej bre Vuče, ne tim putem, alo ne tim…Ode čovek.
