Brojevi telefona: uzimao – davala
Zvrrr…. zvrrr….. zvr…..zvrrrrr….
– Moliću?
– Ej ćao, Dušice, Milan ovde, sa žurke…
– Alooo, alooo?
– Milan, sa žurke Tehnološk…
– Jeste, ĆURKE moj Milane, otkud vi? Niste me se setili još od onomad kad…
– Dušice, Milan je, upoznali smo se u subotu…
– A nisi ti Milane, onaj iz sindikata što sam preko tebe nabavljala krompir i svinjske polutke? Ko je, ne čuje baba dobro…odvuklo sa bubrega na uši…
– Izvinite gospođo, greška.
Dušica je lagala. Milan je smrvljen ovom izdajom. Tranžiran. Zašto? On je jedan pristojan dečko, student Pravnog fakulteta, bele čarape na bele patike, crne na crne. Nema razmak između zuba, koristi parfeme i umereno često ali dobro jebe. Zašto bi njemu Dušica, studentkinja farmacije dala pogrešan broj?
To spada u one nerešive misterije čovečanstva i zajedno sa atentatom na Kenedija, pitanjem ko je i kako izgradio piramide i činjenicom da je neko morao popiti vinjak jer ga više nema, muči mlade Tarzane već decenijama.
Razloga međutim može biti mnoštvo, na primer: Milan nosi isti parfem kao Dušicin ćale i nema seksi razmak između zuba kao njen omiljeni glumac Ivan Bosiljčić. Bilo kako bilo, Milan je odlučio da tako više ne ide. Dosta je bio fin i zvao ih odmah sledećeg dana da ne bi zaboravile ko je! Dosta im je pridavao nezasluženu paznju! Dosta! Vreme je za metamorfozu.
Šta se onda dogodilo
Jedan beogradski klub, teško prohodan i treznim ljudima. Devojka kroz gužvu grabi u susret mlađem predstavniku vrste suprotnog pola, štikla joj se zabada između dve trošne daske, ona gubi ravnotežu i nespretno proliva sadžraj čase po njegovoj svetloj košulji zbog koje pomalo podseća na komunističkog konobara. Ipak, simpatičan, oku ugodan.
– Jao izvini, jao vidi prosula sam ti bambus po toj lepoj beloj košulji, bas sam nespretna…
– Ništa, tako lepoj devojci je sve oprošteno.
– Hihi.
– Ta čaša se mora napuniti. Samo trenutak.
Uzima čašu i vraća se sa svežim bambusom. Počinje razgovor praćen kikotanjem sa njene strane i lupanjem gluposti sa njegove. Dakle, standardno dvoje mladih u procesu muvanja. Traje do kasno u noć. Primetan je sjaj u očima i širenje zenica kod oba subjekta. Nakon odlaska iz kluba svraćaju do pekare. Naručuju bufle i danski uštipak. Rastanak. Mesec polako tone u horizontu i povraća nad gradom od patetike.
Sledeći dan
– Jao bože. Gde sam. U svojoj sobi. To je pozitivno. Spuštene su mi roletne. Znači verovatno je 3 već prošlo. U nije, 2 sata, pobeda. Kafa. Treba mi kafa. Gde su mi cigare?? Nema naravno, popušila sam sve sinoć. Zašto mi je torba isflekana? Šta je ovo, krv? VINO! Pa i po sebi si prosula kad si se sudarila s onim Draganom glupačo. Bolje da je krv lakše se skida. Kafa.
16:03
Onaj dečko od sinoć… nije Dragan… nešto na M. Milovan? Samo da nije Milovan, to zvuči kao stručni bosanski izraz za impotentnu kitu. Imao je dobar parfem.
17:24
E da odem sad malo na fejs. Dva frend rikvesta. Ko je ovo? Električna cigara? Zanimljivo. Aa, i Zoran, njega sam sinoć upoznala. Pa ajde da ga prihvatim, taman jedan lajk više na svaku sliku. Prihvatiću i ovu električnu cigaru, zlunetrebalo. Saće još malo i onaj Marko da se javi. Jao šta im radim. Ribetino, ni neimaština sisa ne može da te pokoleba.
19:01
– E mačko de si.
– E evo me nešto tu po kući, ti?
– Ništa, blejim u plafon, Stefan u televizor. E jel ti se javio onaj lik od sinoć?
– Pa dodao me je onaj Zoran na fejsu…
– Ne bre taj, onaj drugi, slatki. Sa konobarskom košuljom!
– Električna cigara?
– Ma kakva cigara, samo o pušenju misliš…
– Marko?
– Nije Marko nego Milan jebote, sećaš se kako si rekla “Milo mi je Milane” i umrla od smeha?
– Aaaa da, da. Veoma sam duhovita, to mi na dedu. A znači sladak je bio?
– E moram da palim, izgleda da je NAŠ tim dao gol, Stefan se udara u grudi u polučučećem položaju, čupa uši iz glave i mahnito povikuje “OBRIJ”.
– Aha… ajde navijaj.
20:39
Da odem opet da proverim fejs…
lajk
lajk
lajk
komentar drugarici “lepotice moja :**”
attend
komentar na link okačen na zid “hahahh”
Šta ću sad…kako beše, Milan. Da li bih ja mogla nekako da nađem sad na fejsu, da vidim kako ono izgleda. Možda ako ukucam Milan Pravni fakultet u Guglu… aha, neće tako. Izbacilo mi sliku nekog robijaša, ubio ženu zbog krave. Zanimljivo, obično bude zbog kučke. Eto, šta je ljubav. Milan… ma zajebi ovo.
22:50
E sad jedna opuštajuća kupka mirisa eteričnog jogurta i cimeta sa veštačkim laticama ruže kupljenim kod kineza. Pa na spavanje, treba rano na faks. Gde sam ono stavila telefon…aha, nema poruka. Pazi ti Milana. Dobro, dobro!
Sutra uveče
O bože on se izgleda neće ni javiti! Zašto? Vidi kako sam lepo ispeglala kosu! Jao nije trebalo u plavo da se farbam. Znala sam. Intelekt mi ne dolazi do izražaja ovako. Doduše, ne dolazi ni onako baš previse. Sad misli da sam neka laka riba, još sam mu rekla: “Javi se pa da idemo na piće”! O bože o čemu sam razmišljala? Da li sam ja normalna? Lepo je meni moja mama Bosa govorila ne daj ispod pojasa! Mada nije da me je ovaj takao uopšte. NIKADA SE NEĆU UDATI. Treba bre lepo ko Dušica da im dajem baba Stanin broj.
2 dana kasnije
Ja sam najružnija i najgluplja riba na svetu. A on je tako prelep! I sigurno pametan čim me ne zove. Video momak idiota, pa pobegao. Milane da mi je da te opet sretnem da ti dam i dušu i telo!
3 dana kasnije
Odavno nisam napisala nijednu pesmu.
Pomračina
Kakvo sunce kad sunca nema
nema ga jer miline fali.
Milina, to je ime tvoje
daj pozovi me
sleti na grudi moje.
5 dana od kobnog događaja
Ma on je peder! Nema racionalnijeg objašnjenja. Ne mogu da verujem oko čega sam se cimala. Sad i kad bi mi se javio oterala bih ga u kurac. Jedino ako je mrtav oprostiću mu. I to, ako je umro nasilnom i ničim zasluženom smrću u agoniji.
SMS
Ej lepotice. Nisam zaboravio na tebe. Verovala ili ne, to veče mi je telefon upao u baru sa trećeg sprata pa ga je pregazio kamion javnog komunalnog preduzeća. Dok sam sišao po njega pokupio ga narkoman, pa ne da, pa tuci narkomana, pa ne da, pa mu umači glavu u baru i broj do trideset. Jedva nekako. Tek sad sam ga popravio i došao do tvog broja. Važi li još ponuda za piće? Znam super mesto.
MILANE OŽENI ME
