Poslednji put kada je Crvena Zvezda igrala grupnu fazu evropskog takmičenja bilo je u sezoni 07/08 i tada su izgubili sva četiri meča u grupi Kupa Uefa. Porazi od Arisa, Boltona i Brage su bili klasični Zvezdini porazi u Evropi, gde 11 džulova a la Koroman, Ignjatijević i Guma Bogdanović vođeni nekim eminentnim predstavnikom Đora-Vinjak-postkomunistički čemer trenerske škole tipa Kosanović, u svojim glavama i srcima izgube utakmicu još u autobusu koji ih dovozi na stadion. Jedino je poraz od Bajerna bio vredan pomena te godine. Zvezda je igrala sjajnu utakmicu, sa gorim timom nego danas, Koroman i Milijaš su imali utakmice i golove života, pre nego što su se u slovenskom stilu svi kolektivno, na čelu sa Ranđelovićem, ucavili pobede i predali je Bavarcima.
Tu utakmicu spominjem zbog bombe Nenada Milijaša i generalno meča koji je odigrao tada. I kada gledam ovaj penal protiv Černomoreca, nekako mi ne ide u glavu da se Milijaš uplašio. Nije taj tip igrača. Da li je onda moguće da je Nenad svoje, po Beogradu svima znane dve pakle dnevno, podigao na tri? Moguće je. Ako je kao klinac koji je tek trebao da napravi inostrani transfer i finansijsku sigurnost do kraja života, pušio dve pakle crvenog, mogu misliti koliko mu je tek sada, kada je uzeo pare i vratio se u raspalu Srbiju, stalo do stvari kao što su fizička disciplina, profesionalizam, život bez noćnih poseta Grand kazinu itd.
Lažni Sejo Kalač koji se naziva trenerom Crvene Zvezde očigledno u ovom momentu ne poseduje dovoljno autoriteta da kapitena natera da promeni životni stil, kako bi bio korisniji na terenu. I ostatak tima je skandalozno fizički spreman. Prosto je neverovatno, ja barem ne nailazim u svom gledanju fudbala na slične primere, da u 21. veku jedan tim na nivou na kojem je Zvezda ili barem nivou na kojem proklamuje da jeste, jebeno ne postoji u celom drugom poluvremenu iz prostog razloga što ne mogu da trče. Znaš ono pred kraj termina u balonu kad kažeš dobro, dosta od mene za danas. Samo što ti plaćaš 350 dinara da bi mogao to da kažeš a Mladenović dobija 350 evra dnevno.
Dok su imali snage, prvo poluvreme, igrači Zvezde su pokazali da su bolji tim od Černomoreca. Slična situacija kao sa Partizanom. Zvezda je opet ispala, ali su se njeni navijači navikli i više im i ne pada toliko teško kada ne dočekaju ni evropsku jesen, ali i u rupi konačno duvaju neki novi vetrovi. Zvezda je pokazala svojim navijačim da ako se odstrane idiotluci, i dalje može da izbacuje ovakve bezlične 2 crnca, 2 Brazilca, Argentinac, jedan iz neke rendom zemlje i ostalo lokalni dripci timove kao što su Černomorec ili Ludogorec. Bogami, bilo je par sezona gde sam ja počeo da mislim da srpski klubovi, a pogotovu Zvezda više ne mogu ni u čisto fudbalskim uslovima da izbacuju takve timove.
E sad, ako se odstrane idiotluci. To je nešto što je lakše reći nego učiniti. Možda ti deluje neopisivo frustrirajuće to što za stvari koje su trebale Zvezdinim igračima da izbace Černomorec, nije potrebna nikakva inteligencija, čak nisu potrebne ni pare. Nisu ti potrebne pare niti genij, da igrači budu fizički spremni. Da mogu da trče 90 minuta, da mogu da sa 30 metara iskosa upute centaršut koji neće završiti na 15 metara od gola. Nije potreban tim kao iz Barija da se iz Odese ode sa 1-1 umesto sa 3-1. I današnja Zvezda je komotno mogla da u Beograd donese taj vrhunski rezultat sa kojim bi prošli, kombinovano sa rezultatom iz Beograda. Potrebno je da trener ima opciju da mu štopera igra neko ko nije baš definitivni poluamater kao što je Krneta, znači ne Martinović koji je dobar internacionalac, nego bi i Nebule Joksimović bio više nego dovoljan, i potrebno je da u timu ne igra retardirana seljačina kao što je Marko Vešović koja konta da je prava odluka bodičekovati protivničkog igrača u svom šesnaestercu, 3 sekunde pošto je on bezopasno čuknuo loptu glavom, na njegovom terenu.
Deluje frustrirajuće lako ispraviti ove stvari, ali nije. Te stvari su Srbija. To je trenutno naša generalna slika i prilika i jebiga, valjda će biti bolje, šta da kažem. Potencijal za popravljanjem slike u ovom Zvezdinom timu u prvom redu svakako ima Miloš Ninković. Fudbal nam je u takvom kanalu, da nam Ninković sada izgleda kao potpuni Maradona, ali ako idioti iz Delija Server precenjuju nekog igrača to ne znači da on suštinski nije dosta dobar igrač. Dečko nije džabe igrao 10 godina u najvećem sovjetskom klubu, Dinamo Kijevu. Pritom je evidentno da Miloš odudara od tipičnog splavara u uskoj majici sa šarenim aplikacijama, koji je slika domaćeg fudbalera, i da ima želju da radi najviše, da čini saigrače boljim i da ne kuka što je u svakom trenutku na terenu u društvu bar 3 fudbalska bogalja. Izjava kojom je podržao Milijaša posle utakmice je nešto jako lepo, nešto što nam jako fali i nadam se da stoka sa zapada može nešto da nauči od Ninkovića, kako za fudbal tako i za život.
Pored Ninkovića, treba zapaziti i Savićevića. Klinac je odigrao odličnu partiju u Ukrajini a onda ok u Beogradu što je sjajan pokazatelj za mladog igrača, jer i mnogo matoriji i jači momci teško vezuju dve do jaja utakmice. Dauda je dobar igrač koji je devastiran Đoravinjakpostkomunizam filozofijom fudbala. I dalje pokazuje toleranciju na zvidžuke govedara sa zapada, ali je realna opasnost da će mu uskoro pući kurac a tu je uvek i predivno finansijsko poslovanje Zvezde, što znači da je kvota da za pola godine čitamo vesti u kojima se pominju reči Dauda i menica, 1,60. Martinović je dobar štoper, čovek koji je bio redovan u Steaui, ozbiljnom klubu, i on može da bude i ključan faktor u izazovu Zvezde Partizanu ove godine. Od ostalih, neki su polušoder neki ful šoderica, ali skupa daju najbolji Zvezdin tim u poslednjih par godina koji može da proba da prekine dominaciju Partizana.
Sad sam shvatio da sam ispisao 1000 reči i da sam se prvi put setio Vojvodine. Jebiga, nisam ja kriv, tako su nam svima oblikovani umovi. Biće tekst i o sjajnoj Voši prvom prilikom, nadam se kad prođu Šerif.