Deset najsmrtonosnijih životinja na svetu

Nakon teksta o najotrovnijim životinjama dolazi tekst o onim koje ubiju najviše ljudi godišnje u svetu bez obzira na to koje oružje koriste. Da li truju, kidaju meso kandžama ili zubima ili seju smrt na neke nadasve perfidne načine.

Divlja svinja

Svoje mesto u ovom tekstu duguje tome što je jedna od retkih životinja koja ubija i na našim prostorima. Može da teži i do 200 kila žive vage, neočekivano je brza pogotovo ako se u obzir uzme da je prokleta svinja. Kljove i zubi su sasvim delotvoran atačment za rasporiti čoveka.

Hrane se svime od trave, preko insekata, kornjača i košuta, pa do spoljašnje gume bicikla kog je cigan ostavio u šumi dok tuče belu ribu strujom i dinamitom na reci. Kreću se u grupama od dvadesetak komada, ljudi ih organizovano love tako da njihov revolt nije ništa čudno. Ipak jako retko se desi da lovac ode da ulovi svinju, a ona na kraju ulovi njega. To je veliki udar za reputaciju lovačkog društva pred ženama i prijateljima u kafani.

Svinja ubije manje od deset ljudi godišnje, što je sasvim korektna brojka s obzirom na to koliko svinja ubiju ljudi.

Ajkula

Postoje samo 4 vrste ajkula koje napadaju čoveka. Od ostalih preko 350 vrsta većina nema tu naviku ili su čak potpuno bezopasne. Surferima po tropskim morima strah u kosti uteruju Velika bela ajkula, Plava ajkula, Tigar ajkula i Bik ajkula. Sve one predstavljaju mašine za ubijanje na svojoj teritoriji, ali je ubedljivo najzajebanija Velika bela koja važi za jedno od najsavršenijih bića na planeti. Kao prvo – nalazi se na samom vrhu lanca ishrane u morima i okeanima, odmah ispod Japanaca koji je mučki besomučno love zbog supe i čipsa od peraja. Kao drugo – zbog toga što je imuna na skoro sve poznate bolesti.

Može da namiriše krv sa udaljenosti od nekoliko kilometara, pa iako joj je vid slabija strana nekako locira konturu čoveka i po pravilu proždire od tabana ka glavini. Godišnje svetsku populaciju umanji za od 30 do 100 ljudi mada je broj napada neuporedivo veći. Ne treba zanemariti činjenicu da čovek ne živi u moru, da veliki deo svetske populacije nikad nije video okean uživo, kao ni to da se čovek računa kao živ iako je hendikepiran za ruku ili obe noge.

Meduze

Predstavljaju jedna od najstarijih bića na planeti. Zaposela su mora, ali i neke reke, pre više od pola milijarde godina i ne nameravaju da ih napuste. Ljudi ih deklarišu i kao jedna od najlepših pojava na svetu sa čim lično ne mogu da se složim jer u tu kategoriju kod mene potpadaju samo pojave koje imaju sisu ne slabiju od trojke ili italijansku/nemačku karoseriju ne kraću od 3 ipo metra.

Mogu biti u raznim oblicima pa podsećaju na zvono, kišobran ili oval za prasetinu. Dostižu ogroman gabarit. Nisu retki primerci dimenzija glave Tomislava Karadžića sa kojih landraju pipci dugački i po tri metra. Baš su pipci njihov nezgodan deo i bilo kakav dodir sa njima može da bude koban. Najopsnija je Morska osa o kojoj neće biti posebne reči jer je već spominjana u prethodnom tekstu.

Godišnje eliminiše preko 100 ljudi.

Nilski konj

Ova čopina koja konstitucijom podseća na Mangulicu i Nenada Čanka, ima do 3 ipo tone i duža je od Trabanta za glavu – ubica u duši iako je biljojed. Po izgledu se ne bi reklo ali može da trči brže od čoveka, oko 35 km/h, i prevrne Tamića iz mesta. Ukoliko se zabrine za svoju sigurnost ili sigurnost svojih mladunaca i teritorije – ubija ne pita.

Živi oko voda Afrike, ali je specifičan po tome što duže može da opstane u zatočeništvu nego u prirodi. Lenčuga – rekoh na početku. Napada uglavnom svojom vilicom, koja kad se konjina potrudi da zine dostiže metar u rasponu.

Godišnje na listu umrlih upiše oko 200 imena.

Velike mačke

Ovde spadaju Lav, Tigar, Jaguar i Leopard. Puma i Gepard ne spadaju u taj rod mada će ih nemali broj ljudi baš tu svrstati. Mnogo pijanih rasprava se povelo o tome koja od njih je nazajebanija. Mnogi će favorizovati tigra ili čak geparda zbog brzine, ali činjenica je da je lav jednostavno fizički najsposobnija kopnena životinja. Recimo u šorci između lava i tigra u 90% slučajeva lav smoždi potonjeg bez da mora da poteže flašu od Pelinkovca. Ubije i više ljudi nego svi ostali zajedno, zato je sledećih par rečenica baš o njemu.

Opet prokleta čopina. Istina je da je kralj životinja i da mu u borbi jedan na jedan gotovo niko ne može ništa, ali je i istina da po ceo dan riče, češe dupe, prdi u pesak, šatro čuva krdo kao da zebre i antilope nemaju pametnija posla nego da troluju lavove. U lov šalje ženu i jebe vaterpolo četvrtinu što je kombinacija koja ga baš i ne čini mužjakom svih mužjaka. Takođe duže živi u zatočeništvu nego u svom prirodnom staništu, kao Nilski konj, što dovoljno govori o obojici. Fakt je i da napadaju samo kada su gladni, ali jebiga, lav je gladan češće nego cigan pa tako ubije preko 250 ljudi godišnje, a ta brojka je u stalnom porastu.

Dodao bih da su ljudi neposredno krivi za svaku smrt od lavlje kandže jer su im zarad stilizovanog nameštaja smanjili prirodna staništa i dodatno otežali iovako naporan lov.

Slon

Najveći kopneni sisar na svetu koji spada u porodicu debelokožaca. Postoje tri vrste slonova, a to su: Afrički slon, Afrički šumski slon i Azijski slon. Afrički slon je najveći, masa mu je ekvivalentna mesečnom izvozu opijata i bubrega sa Kosova ka Evropi, dakle od 4-6 tona. Može da živi 120 godina, ne jede masno –samo biljke i u surlu može da uvuče od 4 do 10 litara špricera, mada se uglavno odlučuje za vodu.

Slonov problem je u vugli. Životinja koja zabavlja žgadiju po cirkusima, koju ljudi jašu po karnevalima i koju jevrejski izaslanici vekovima ubijaju da bi nakupili dosta kljova pa ih prodali snobovskim imbecilima u vidu oglica i pirsinga za klitoris – ni ne može biti normalna. Zato nije ništa čudno da slon ničim izazvan tim istim kljovama dezintegriše telesinu čoveka koji o njemu vodi računa 20 godina. Takođe je veoma nervozan kad zagori i tad eliminiše svakog ko dođe da drži sveću njemu i njegovoj ženki u sred sezone parenja. Pošteno.

Štamparije godišnje zarade na preko 600 smrtovnica koje ožalošćena rodbina lepi na drveće ispred kafana i prodavnica.

Krokodil 

Postoje tri vizuelno slične vrste koje ljudi često mešaju. To su krokodil, kajman i alligator. Oni se razlikuju po mnogo čemu, a pored dimenzija osnovna razlika je u tome što je krokodil u odnosu na ostalu dvojicu agresivan koliko i Velja Ilić u odnosu na Evu Ras. Zbog toga pišem baš o njemu. Ne o Velji – o krokodilu.

Reptilčina koja živi u tropskim šumama Australije i Afrike, a na njega se može nabasati i u Severnoj Americi. Raste celog života i telesina može da mu dostigne sedam metara čiste opasnosti. Smatraju ga onim što je ostalo od dinosaurusa kad su ljudi počeli da ih love i za njihovo istrebljenje optužili neke metore i prašinu. Napada brzo, iz zasede, od njega nema odbrane, čupa ruku iz ramena a oči same ispadaju od straha, melje meso kao da je poreklom iz Leskovca, a kosti pucaju k’o Tviks. Jasno ti je zašto su čizme od njegove kože skupe, pa kad žena poželi da joj ih kupiš reci da sama ode po sirovinu i odmeni Afričku zadrugu čiji radnici, svi zajedno, imaju manje nogu nego ona cipela u ormaru.

Oko 2000 ljudi da život jer pornićarke oće da se krešu obuvene.

Škorpion

Na svetu postoji preko 1500 vrsta škorpija, a samo 25 je otrovno. Otrov većine od tih 25 ne može da ubije čoveka. Tako dolazimo do Death Stalker-a, o kome sam je već bilo reči. On u kooperaciji sa još par vrsta godišnje ubije ekvivalent populacije osrednjeg sela u Srbiji. Dakle, oko 5000 primeraka.

Zmija

Zmije su hladnokrvni gmizavci bez nogu i savesti. 2000 vrsta zmija je razbacano svuda po svetu samo što je od toga njih 450 otrovno. Zvanično životinja koje se ljudi najviše plaše. I treba – godišnje pobiju više ljudi nego što može stati na stadion Barselone i Hrvatskog Dragovoljca zajedno.

Porodice preko 100.000 ljudi ne razumeju zbog čega je tetovaža zmije najzastupljeniji implant mastila pod kožu na svetu.

Komarac

Pored Nataše Bekvalac, ručka u menzi i pacova – najbolji dokaz da zlo i nesreća čuče u malim stvarima. Ovaj besmisleni isprdak prirode je koristan jedino jer turpija mozak šmirglom dosade sponzorušama koje nisu došle gole na splav da drapaju dupe i karabatake i psuju predsednika opštine koji je ukrao lovu za prskanje komaraca, nego da se ogrebu za kriglu Bejlisa i loše karanje na zadnjem sedištu Bemvea.

Pored toga što smara i pošten svet, pecaroše i kampere teroriše i donosi ogromne profite firmama koje prodaju beskorisne proizvode za prevenciju njegovog ugriza – on je bitan zbog još jedne stvari. Najefikasnije šeruje malariju i žutu groznicu čime sa lica zemlje zbriše ceo Beograd sa okolnim mestima – svake godine. Srećom, nas je i ovo zaobišlo. Kod nas ni komarci nisu nizašta.

Dva do tri miliona ljudi godišnje, koji su pomislili: “Počešem se i proći će”, umre od onoga od čega su recimo Drogbu i Esjena izlečili za čas posla. Kako to?