Hentai – animirana rnjava
Da se razumemo, ljudi su probali svašta. Svašta su zabeležili pomoću kamere. Bez mnogo muke mogu se pronaći smušene bibliotekarke, pritisnute grubim teretom usamljeništva, dok u strastvenom žaru krljaju klitoris, i nadražuju levu bradavicu prstima desne šake. Uz veću dozu cimanja može se naleteti na guranje do kolena amputirane noge, u bulju babe vezane lancima. Za sve što se ne može odraditi, a samim tim ni snimiti, pobrinuo se Japan, ali dobrim delom i američka avijacija uz one koji su bili zaduženi za razvijanje nuklearnog programa. Zlokobnom atomskom zapadu, povodom osvete, potomci šoguna poslali su otrov čije će posledice biti mnogo strašnije od generacija trorukih, kosookih klinaca. Poslali su crtane adaptacije incesta, četvorokure sisate šimejl demone, i džinovske hobotnice, na pičku navučenije čak i od Tajger Vudsa. Šarena pošast, animirana manga pornjava – Hentai.
Level 1
Da bi definicija pojma „hentai“ uopšte bila korisna, mora se dostići nivo svesti pri kojem ti se zapravo diže na nacrtanu sisu. To možeš postići ukoliko se zatekneš u prostoriji prepunoj Crnogoraca koji plaču uz gusle, i to naduvan. Ili jednostavnije – da veoma dugo ne osetiš ni miris žene, a kamoli teksturu pičje kože pod svojim prstima. Početni nivo, tzv. softkor hentai, je zapravo animirana adaptacija priče o besmrtnoj ljubavi jokohamskih verzija Adama Sendlera i Dru Barimor, plus scene jebanja. Scenario koji se najviše forsira u ovakvim ostvarenjima je onaj pri kojem se japanski (nežidovski) Sendler vraća u svoj rodni grad i ponovo sreće svoju davnu nikad prežaljenu ljubav – slepu, u kolicima ili obolelu od leukemije. Pre konačnog otvaranja duša dvoje mladih Azijata, pri kojem mladić obljubljuje i tim činom razdevičuje svoju dragu, ovaj švrlja ulicama Tokia i Jokohame i ubija od kurca sve što nije mogao pre odlaska na studije tehnike u Nagoji.
Ove scene nisu detaljno obrađene, sastoje se od samo stotinak frejmova (nešto poput amaterskih snimaka blajvova po Pravno – birotehničkoj) i služe isključivo prezentovanju dominacije novopečenog inženjera. Ako ti se gleda dobra jebačina, prebaci odmah na dvadeseti minut, tu su taman završili sa šekspirovskim proseravanjima pa se slepica/kanceruša gari na kitu sve u šesnaest. Svrš po cufi, odjavna špica praćena nečime što Džaponerosi smatraju muzikom, kraj.
Level 2
Dok početni „romkom porn hentai“ krase blage akvarel boje, ovaj napredniji odlikuju intenzivnija, ozbiljnija obrada uz bolje poznavanje anatomije ljudskog tela i mnogo bolesnija podloga. Ogledalo najmračnijih dubina ljudske, dobro ne ljudske, ali japanske podsvesti. Ukoliko nikada nisi video sisatu kaluđericu kojoj se zatvara pička, te joj pritom niče kurac i čuo jecaj maloletne žrtve u podrumu obasjanom plamenjem stotinu sveća – JAPS ALREADY DID IT! Demoni muzu klinke, vilenjakinje jašu orkove, porodična okupljanja prilikom kojih deda, ćale i sin igraju zimi-zami-zum ne bi li odredili ko će prvi da guzi baku, a ko kevu, šveca koja sve to posmatra i krlja kliću. Ogromni pipci hobotnice nadražuju svaku erogenu zonu reporterke u sred TV prenosa, njen muž koji sve to posmatra preko malog ekrana, zabrinut jeca i istovremeno drvi majmuna.
Okultarija, krv, sperma, znoj, mojsčer, sadizam. Sve se to može pronaći fino spakovano, u visokoj rezoluciji i sa engleskim titlom. Jebeno loš esid trip. Loš esid trip dok se šetaš ulicama Pireja u dresu Panatinaioksa. Čak i to je preblaga dijagnoza za ono što se dešava u tim ozračenim japanskim glavama.
Level 3(D)
Ono što bi gledajući očima jednog laika prošlo kao regularan pornić. Mi nismo laici, pa nas ne mogu ubediti da čovekoliki gušter koji trsi ribu špicastih ušiju postoji, čak ni ovako naprednom 3d animacijom. Da su Japanci celu stvar doveli do savršenstva, svedoče scene titfaka prilikom kojih bi se svako naprosto divio realističnom prikazu ženske bradavice, zatim scenama zguza i oblinama koje se njišu poštujući sve zakone fizike koji vladaju u realnom svetu. Naravno, ne bi dolazilo iz zemlje koja je pre nešto više od pola veka preživela nuklearnu katastrofu, da nije začinjeno primesama fantastike i bizarnosti. Scena pri kojoj dlakava zver taslači zdravu i jedru devojku, dok joj kapljice znoja padaju na grudi i struk, samo je jedan od mnogih dokaza da japanski autori ne znaju za granice.
Malo, malo, pa izađe nova 3d ekstremčina da zamrsi ganglije otupele moralnim načelima. Kome je ćelija udobna, nek se teši činjenicom da se ne bavi svako u Japanu crtanjem i 3d modelingom. Da je ikako drugačije, svet kakav poznajemo bi prestao da postoji još pre više od deset godina. Populacija koja uživa u hasanju hobotnica bi nam toliko isprevrtala mozak svojim ljigavim azijaštinama, da bi nam se oči iskosile, a drkali bi isključivo na crtaće sa TV Ultra. Toliko bi prsli, da bi mi njima slali autobuse.
Zaokružite NE
“Ne” azijskim mešanjima u stvari na koje drkamo. Na to se čovek jednostavno ne treba ložiti, već samo na stvari koje bi mu u pojebanom stanju donele iskustvene poene. Poeni se ni u jednoj igri ne dobijaju za easy mode kvestove poput Lune Lu i Samante, sve bičarke koje su ikada jebali Luka Modrić ili Merlin Menson (jesu dobre, ali jebi ga) ili za nešto što je jebeno NACRTANO. Onoga trenutka kada ti padne na pamet da izbacaš na strip manga pornjavu, idi do ogledala. Pažljivo posmatraj svoj odraz, fokusirajući sa na oči. Ako te zadesi ova nesreća, tamo iza tvojih rožnjača goreće plamen ludila i beznađa. Neka ti je to dovoljna opomena. Vrati ga u ćega, umij se, nazad za komp, pusti Severinu i izdrkaj ga k’o čovek.
