Idiotska geto priča – pljačka dragstora
Dobro, to je sad to. Iz dragstora je izašla baba sa dve kese mekinja i tri vidno pripite ribe sa sangrijom i kolom. Različiti ljudi, različita očekivanja. One se nadaju da će večeras, oprane od alkohola, na žurci za pamćenje da upoznaju čoveka svog života i taj plan bi lako mogao da se izjalovi. Baba se verovatno samo nada da će mekinje dobro da je proteraju i da će sutra da se probudi, što bi takođe lako moglo da se izjalovi. Dragstor je sada prazan. Iskapio sam unuče, ugasio pljugu i krenuo u akciju.
– Dobro veče. Može jedan Laki 100s.
– Evo evo, samo da se zagnjurim ispod pulta. Još neš… iju, šta je sad to pobogu?
– Šta šta je. Utoka, prangija, pistoleto, štoljpijaner, iznuđivač dobara. Pljačkam te brate. Daj sve pare iz kase, boks crvenog Bonda i unuče stomaklije.
– Ajd jebiga. Stomaklija ti je iza, uzmi sam.
– A ne ne, pa se ja okrenem a ti stisneš ono dugme ispod što zove muriju? MUČKO ĐUBRE, prestani više lagat ovaj napaćeni narod!
– Kakvo dugme za muriju, nije ti ovo Holivud brate. Gle kaka smo sirotinja, nema ni svetla u marketu, gorimo ovu sijalicu na akumulator, zidovi su zadnji put krečeni kad je Krkobabić senior maturirao. O sanitarijama da ne pričam, ruke perem kiselom, kenjam u haustoru, brišem dupe Večernjim novostima.
– Pa imaš i wc papira u radnji, ne?
– Da, al volim kad je rapavo.
– Ma, št… jebote šta mi pričaš čime brišeš dupe, pljačkam te bre, PLJAČKAM, daj uključi se malo! *pauza* Gde sam beše stao?
– Stomaklija.
– Da, stomaklija. De je?
– Eno tamo, druga polica od gore.
– E to. Ček da gucnem malo pre nego nastavimo… vidi sad ovo, neće da se otvori. GHMMMMMJEBEMTI GHMMMMMM pu pičku materinu GHMMMMMM ŠTO KLIZI OVAKO neće nikako utero mu… ček da probam s majicom GHMMMMAAAHMMM…
– Oćeš ja da probam?
– Aj druže majke ti. Trebaće mi energije za bežanje s parama.
– *klik* Evo ga.
– Vidi ga laaadno. Iz prve. Imaš od mene pivo za ovo, uzmi iz frižidera hehehe. *glogloglo* Jebem ti al je jaka, utrno mi mali mozak i vratni pršljenovi. Uh, dobro. Daj sad pare.
*zvuk predavanja para*
*zvuk brojanja para*
– Pa šta je bre ovo, 730 dinara, jes ti normalan, oćeš šlog da me ubije?
– Nema više, tek počela smena. Obično nas pljačkaju tek oko 1-2, rano ti je ovo sad.
– Ma daj, pa ja ne mogu više ovo, ovo stvarno… pa ja ću poludeti ovde majke mi, pa kako bre da se živi ovde od poštenog lopovluka? Nema, selim se kod kuma u Karlsrue, danju radim moleraj noću kradem…
– Nemoj se nerviraš, evo ima ovaj fin karfiol…
– MRŠ! Pa kako sa karfiolom da vodim ribu na pijane škampe?
– A tako znači, neguje se ljubav, pa nisam znao da je u plemenite svrhe hehe…
– More oćeš ti da dobiješ kundak u vilicu pa da sledeća dva meseca neguješ platonsku ljubav sa čvrstom hranom? *mlataranje pištoljem*
– A vidi, pa nemoj tako, ja evo iskreno saosećam. Samo, pazi, ako izvodiš ribu, morao bi malo na izgledu da poradiš.
– Šta sad fali izgledu?
– Pa eto, za početak, ta fantomka ti je nepotrebna, sem ako nemaš facu ko Stiv Bušemi, onda je ostavi heheh… dobro dobro nemoj nemoj STANI ŠALIM SE SAMO… sad ozbiljno, ima tu elemenata za popraviti. Eto na primer ta pederuša je malo izašla iz mode…
– Pa šta da nosim, toplomerku onu, pa da misle ljudi da se heftačim u bulju? Ovako samo misle da sam seljak.
– A i ta kragna, ne shvatam zašto si je podigao, deluje neuredno.
– Ma šta neur… ma ti si il bolid il se pozadinišeš, sto posto. Pa svi najveći šmekeri su nosili podignute kragne, Siniša, Kantona, Žikica Milosavljević.
– Ako ti tako misliš…
– Mislim. Ali prefrigan si ti. Zagovaraš me a kriješ još kinte negde sigurno. Ja sam došo da uzmem pare, a ne da me modno osvešćuje radnik u marketu. Govori de su pare!
– Inače šta? Zvaćeš gazdu da kažeš da se ne ponašam prikladno prema mušterijama? Stani NEMOJ TO JE SAMO ŠALA što si na kraj srca jebote šta ti je… para nema, možeš sam da proveriš. Pretresi kutije, otvaraj mesne nareske, seci kobasice, neš ništa naći.
– E jebem vam biznis. Otvori stomakliju još jednu, ja sam invalid za to.
*klik*
– Nego, šta misliš, ova trafika preko puta, kako oni stoje? Od tebe nikakva vajda, bolje Esmeraldu što prosi ispred Saborne crkve da sam probao da pljačkam.
– Ovi preko puta, STR “Prakljača”? Oni su tolka sirotinja da im cigani ostavljaju karton ispred vrata.
– Jebote, šta ovo meni treba u životu…
– Stvarno ne znam. Dao bih ti ja da izvedeš tu tvoju na te škampe al nemam ni ja majke mi, radim za 14 iljada mesečno i to dam za školarinu, pa kad završim faks i dalje ću raditi za 14 iljada al bar neću morati da plaćam školarinu.
– Ma super si. Ajde spakuj ti meni taj boks cigara lepo, litru vinjaka, dva štapa čajne, jedan Toto i tri kutije deterdženta za sudove.
– Čekaj, šta će ti tolko deterdž…?
– SPAKUJ! Imam kontakt za deterdžent, neka baba u zgradi valja na veliko. Svaki dan puna zgrada zavisnika od ribanja sudova. Dolaze joj žene upalih očiju, bledih lica, drhtavih ruku, mahnito se češu po celom telu jer kriza svrbi, svrbi druže moj. Neke uspeju da ne operu tanjir mesecima pa se onda opet navuku. Jezive stvari.
– Dobro dobro, evo…
– I čekaj, šta ti je ovo?
– Koje?
– U kasi to, to uvijeno?
– A ma, khm, ništa… to ja nešto…
– Ma da vidim ja to… 120 kinti! A kriješ!
– Nemoj to da uzimaš! To je za kauciju, uzeo neki lik tri flaše, reko da će noćas vr…
– 40 dinara flaša? More ima da vam uzmem te novce sunce vam jebem lopovsko, 40 dinara flaša, pa za te pare ću da ti iserem flašu i još da ti nacrtam etiketu i ištampam je, neće ljudi ni primetiti razliku. Znaš kako fino znam rogove da nacrtam u pejntu, ko pravi. Zamisli, 40 dinara! Ode sve u kurac…
– Ne mogu to da ti dozvolim. Etički kodeks radnika u marketu dozvoljava da se pljačkašu ustupi novac iz kase, to je u redu. Ali flašno-novčana razmena je svetinja i ona mora ostati nepovređena, jer to je…
– MRŠ! Uzimaš kauciju poštenim klošarima s ulice, svaki dan su ti tu, SVOJE SRCE TI OSTAVLJAJU a ti im uzimaš kauciju. Sram te bilo, šta bi ti majka rekla da te vidi! Jesi spakovao ono?
– Jesam, jebiga.
– Dobro. Pozdravi gazdu i reci mu da je slepac. I lagano s Večernjim novostima, oće dupe da se ojede od toga, teška je to novina.
– Paziću. Ček da ti otvorim vrata.
– To majstore. Sačekaj da odmaknem ćošak-dva pre nego što pozoveš pandure, s ovolkim kutijama u rukama ima da trčim ko Dačić u osmom mesecu trudnoće.
– Pošteno.
Nije mi prvi put da odlazim iz pljačke sa kutijama punim materijalnih dobara umesto novca. Naprotiv, radio sam to često – ja nisam izbirljiv lopov. Ali ovog puta, kao da mi je teže nego ranije. Jedva hodam i nadam se da neće nešto da me rokne dok prelazim ulicu jer kutije držim ispred sebe i ne vidim ništa od njih. Sporiji sam nego ikada. Možda je deterdžent teži nego ranije. Možda mi je ovaj peder ubacio neku gvožđuriju među stvari da me uspori. Možda se i tripujem. Ne znam. Možda sam i ostario već. A možda sam samo pijan.
