Intervju sa prvom vlasnicom Ajfona

“I DA VIDIMO RUBRIKU POD NAZIVOM STIGLA NAM JE POŠTA…”
*klik!
“BOGOMOLJKE SE HRANE DRUGIM INSEKTIMA I POTOM…”
*klik!
“LINDA, IM NOT A MANIAC, IM JUST A GUY WHO LOVES YOU…”
*klik!
“UBILEEE MEEEE UBILEEE TVOJE OČIII ZELENEEEE A DUŠU MIIII…”
*klik!
“POPIIILEEE TVOJE USNE NEVERNEEEE!”
*jači klik!

Dobro veče poštovani gledaoci, nalazimo se u centru naše prestonice, ispred prodajnog objekta jednog od naših operatera, gde otprilike za dvadesetak minuta treba da budu otvorena vrata i samim tim pušten u prodaju novi Iphone koji je ovog meseca stigao u Srbiju i čime je naša država napravila još jedan veliki korak za sebe a mali za zapad. Ovaj prizor koji upravo možete da vidite vam dovoljno pokazuje koliko je velika želja našeg naroda za jednim ovakvim uređajem. Pogledajte samo ove ljude koji čekaju u redu i cupkaju, duvaju u ruke i drhte od hladnoće. Kako možete da vidite, neki od njih su toliko bili nestrpljivi da su sinoć doterali kombije sa kamp prikolicama, čak su i pripadnici komunalne policije morali da intervenišu jer nije u redu da se kotlić pravi na platou. Ali ne, čelična volja našeg naroda po ko zna koji put pokazuje koliko smo spremni daleko da idemo da bi stigli do cilja. Sada ćemo da priđemo početku reda, tačnije ispred samih vrata i probati da „uhvatimo“ i intervjuišemo ovu mladu devojku koja vidi se, čeka podosta dugo da ovaj telefon postane njen. Pa hajdemo polako…

Dobro veče gospođice!
– Jaoooo televizija ihihi pa dobro veeečee.
Kako se zovete?
– Maja, Maja Fuljačić iz Seleuša, al studiram i živim u Beogradu već 6 godina tako da se deklarišem kao Beograđanka. Ne mislim kao zgrada naaaopako već kao građanin Beograda naravno.
Dobro dobro, nadamo se samo da ste prijavili prebivalište.
– Jaoj oprostite ne znam šta vam je to, ja i ispite retko prijavljujem ali valjda jesam hihihi, molim vas isecite ovo u montaži.
Nego, recite vi nama od kada čekate? Vidimo da su vam noge nažuljane u tim štiklama, frenč na noktima puko ko kaiš Zorice Markovć a i to krzno na jaknici vam promrzlo i ukužljalo se, nama je evo neugodno da vas gledamo kako se mučite.
– Pa znate kako, mene je dečko dovezao rano jutros kada je krenuo u supermakert na posao i ostavio me ovde tako da ja sad čeeeekam, ljudi se gomilaju, baš je puuuno ljudi.
Rano jutros? Hoćete da nam kažete da ovde stojite više od 15 sati?
– Hihihi pa daaaa breeee. Otišla sam samo do ovog fast food-a tu pored da uzmem sendvič s tunjevinom ali platila sam nekog malog cigančića da stoji tu i peva.
Oduševljeni smo. S obzirom na to da ste trenutno prvi na redu i samo čekate momenat kada će vrata biti otvorena i kada ćete moći da preuzmete svoj novi mobilni telefon, recite nam kako se osećate?
– Joj nemate pojma, ja ovo čekam već godinama, nisam mogla sebi da priuštim nijedan od prethodnih modela ali mi je sada moj dečko, inače menadžer jednog našeg poznatog kluba to omogućio.
Čekajte rekli ste da radi u supermarketu?
– To je drugi dečko. Odnosno prvi hihihi isecite i ovo pliz.
Uh, dobro, nego recite vi meni šta znate o ovom telefonu?
– Paaa znam da je skoro izašao… i da je dobar… eto…
Vidimo da generalno o tehnologiji znate koliko i Palma o klasičnoj muzici. Recite nam konkretno šta vam se sviđa kod ovog modela, odnosno proizvođača.
– Paaa, sviđa mi se kamera, i ona jabučica pozadi, viđam po gradu devojke koje nose onako tu maskicu sa rupicom nazad i onda se vidi ta jabučica. To se presijava onako, znate kad sedite i pijete ceđenu narandžu u centru pa se javite na telefon, baš lepo izgleda, svima je to kul i to je sad IN zar ne?
Hmmm, da. A recite nam čime se trenutno bavite u životu?
– Vidite, ja sam student, ustvari apsolvent jednog akreditovanog fakulteta za menadžment higijene u politikologiji, imam još par ispita do kraja i tako.
Niste na budžetu? Ne mislimo na budžet momka, tačnije momaka ili roditelja.
– A onda nisam, nisam.
Šta vam kažu majka i otac?
– Pa ništa, zamolila sam mog taju ako može da digne kredit u slučaju da dečko ne bude mogao da plati neku ratu, a mami sam obećala fotosešn. Znate ja nemam nikakve prihode a oni su me rodili tako da bi trebali da me izdržavaju jel tako?
Zar vas nije ni malo sramota?
– O gospode, pa moram i ja da uživam u životu.
Za čega ćete ga koristiti?
– Hmmm, prvo ću da prebacim sve slike sa ove moje stare krntije, kamera je toliko loša da se na slikama jedva vidi šta pijemo u separeu, užas blagi. Iju pa jedva čekam kad sednem u restoran da slikam ono što jedem, kapiram da će se svaki susam videti oštro koliko je kamera dobra. Onda ću da instaliram neke programe sa efektima, to će mi drugar pomoći on se razume. A sad mogu i sve Cecine albume da prebacim, ovaj Ajfon ima baš dosta memorije a i čula sam da su slušalice dobre.

Da podvučemo, vama ovaj telefon ne služi ni za šta drugo osim za ukras u toj falš Luj Viton torbici kao i jeftin pozeraj?
– Nemojte tako, nije baš tako jeftin. Jeste vi videli koji su to paketi? Sad mogu da zovem moje drugarice i da pričam sa njima daaaanima. A mislim čak da mi je i Slađa što radi nokte u ovoj mreži tako da imam neograničeno minuta i za nju. Imam čak i jednu opciju, mislim da se zove notes gde mogu da zabeležim kada treba idem u solarijum, pedikir i relaks masaže.
A pretpostavljamo da vam je bitno i da piše “via iOS” kada okačite svoj novi selfi sa Instagrama na neku od društvenih mreža.
– Vi novinari stvarno postavljate glupa pitanja, pa noooormalno.
Eto gledaoci, mogli ste da čujete i vidite koliko je naša Maja uzbuđena zbog svega ovoga tako da joj se ovom prilikom još jednom zahvaljujemo na ovom razgovoru a mi čekamo otvaranje. Studio!
– Ćaaao dečaci!

Radoslave, gasi kameru keve ti, istopio se objektiv izgleda, ovolika količina imbecilnosti mikrofonom i kamerom nije zabeležena, pa jebo mater, ja mislim od onda kad smo intervjuisali Jorgovanku Tabaković.

(Petnaest minuta kasnije – zvuk otključavanja vrata, euforija, upad u radnju izgleda ko otvaranje H&M-a, naša junakinja prilazi pultu)

RADOSLAVE! BACI TU FLAŠU JANE JUNIOR I UPALI KAMERU PIZDA TI MATERINA STONDIRANA!

Khm khm… Pre svega želim da izjavim veliku zahvalnost što ste se ovde okupili u ovolikom broju da uveličate i ovekovečite ovaj veoma bitan trenutak u životu ovde prisutne devojke. Pa da ne odugovlačimo, pred nama je duga noć, počećemo, kao i uvek, rečima Duška Radovića.

– Da li vi, Majo Fuljačić slobodnom voljom i bez ikakvih pritisaka, uzimate za telefon ovde prisutan Iphone 6?
– Pa da naravno hihihi!
– Odlično, potpišite ovde.
– Iiiijooj pa trese mi se ruka evo samo sekundica jedna da udahnem.
– Neka, ne žurite, sad je vaš, nema potrebe za žurbom. E sad, pošto ste se lepo, dobrovoljno i jednoglasno dogovorili da živite u bračnoj zajednici, jer ste svesno i odgovorno zaključili da će vam tako biti i lepše i bolje, mi vam nećemo, kao što je uobičajeno čitati članove ugovora koji ste upravo potpisali.
– Iiiijooj neka ne morate molim vas, samo pakujte i da krenem ne mogu da dočekam da ga upalim smrzla sam se ovde!
– Želimo da vam bude lepo, da vam baterija traje dugo, da se radujete jedno drugom, da živite sa uverenjem da ste danas obavili jedan od najvažnijih i najlepših poslova u životu.
– Hoće, biće sve tako, obećavam. Iiiijooj srećnija sam sada nego kad sam položila ispit iz engleskog.
– Budite ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoju vezu. Čuvajte ga i branite od padova, udaraca i ogrebotina. Smatrajte ga dragocenim za svoju sudbinu i sreću. Neka ovaj dan bude srećan pocetak vašeg dugog i lepog zajedničkog života.
– Iiiijooj pa hvaaaalaaa.
– Sada možete otpakovati svoj telefon!

(zvuk cepanja celofana, blicevi, aplauz)

PU SUNCE TI JEBEM I LJUDIMA I DRŽAVI I ŽIVOTU! RADOSLAVE! GASI KAMERU MAKAR OTKAZ DOBIO!