Jehovini svedoci kod Steve Đubreta
Zvrrr… zvrrrrrrrr… zvrr… zvrr…
-Eto ga jebi, ko baš sad smeta kad igrači već u tunelu stoje?
Zvrrr…zvrrrr…
-Evo, idem, nadirem, polako… dobar dan gospodine, da li si čuo za kućni red?
-Dobar dan. Naravno da jesam, izvinjavam se na smetnji, ali još nije kućni red… tek za sat vremena nastupa.
-U mom slučaju nastupa sa prvim zviždukom sudije i traje do poslednjeg! Kako ti mogu pomoći? Para nemam, ima dve tegle babinog pinđura u frižideru pa jedino to…
-Ne, ne…
-Ozbiljno, gadan mi pinđur, uzeo da se baba stara ne uvredi. Šteta da se ukvari, a nagriza ga plesanj polako.
-Hvala stvarno, velikodušni ste, ali…
-Ma to samo malo odozgore, sastružeš kašikom i udri, bog da te vidi.
-Kad smo već kod Boga, zbog toga sam i došao.
-Zagradio te?
-Molim?
-Meni uvek neko zagradi stojadina na parkingu, a kad zovem komunalnu policiju oni kažu da se žalim bogu.
-Ne razumemo se najbolje…
-Normalno da se ne razumemo kad stojimo ovde na vratima na promaji k’o nesvet. Ajde uđi, ne moraš se izuvati, poč’o fudbal, a i pivo mi lapi i što je još grđe greje se…
-Zahvaljujem.
-Sedi. Kajsija, šljiva, kruška, jabuka, drenjina?
-Može banana?
-Ma nemoj! Vi u tvom selu i od manga pečete rakiju? Izvoljevaš, nezahvalan si.
-A ne, ne… nesporazum. Ceo dan sam na nogama, pa sam ogladneo. Mislio sam na voće.
–SAMO KRMETINA! Upokojili smo kum i ja tri svinje za vikend, prvu jedva, kum je drkno macolom u glavu, ona pade, mi načeli pivo da odmorimo, kad ustade BOKTEJEBO, trči mrtva po zadnjem dvorištu a iz nje prska krv k’o da je gazirana, celu fasadu komšiji nagrdila.
-Uf… pa ne, ne, ne, ne tako psovati…
-Naredna dva meseca za doručak mažem mleveno meso na krmenadle, oćeš tebi da zgotovim jedan senvič? Nemam leba, pričkinuću ti šaku čvaraka između šnicli.
-Neka hvala, nisam više gladan, hteo bih da popričamo o onome zbog čega sam i došao…
-Ajde, ajde… samo požuri. Evo, Stouk stišće obruč oko Fridela, pitanje je vremena kaće ga ugurati.
-Naime, da li ste ikad čuli za Jehovine svedoke?
-Jesam, baš ih kum ne voli, jedne je tero da mu skupljaju šljive celo popodne jer su mu nenajavljeni banuli u avliju.
-Pa to baš i nije lepo od vašeg kuma, da je saslušao šta su mu imali reći, sigurno bi bio drugog mišljenja.
-Ma jes’, kum je prek čovek, po ceo dan pije i gleda fudbal, budala.
-Ja sam Jehovin svedok, da li verujete u boga?
-Jednom sam mislio da mi se ukazao u po noći kad sam pijan zaspao na trosedu, priča nešto, ja onako bunovan gledam kroz krmelje… kad ono baba sere da se skinem, izujem i legnem u krevet. Ali verujem… ima nešto.
-Mi verujemo da je bog jedna osoba, Jehova, i da je nekad sam postojao u svemiru.
-Mora da se smorio sam u svemiru… meni dosadno samom i fudbal gledati, zato sam te i zvao da mi se pridružiš. EVO, ČIST PENAL ON NE SVIRA!
-Ko?
-Klatemburg.
-Elem, da li ste čuli za “Kule stražare”?
-Dakako, mada ne volim, svi ti filmovi, Hari Poter, Gospodari prstenova, nije mi… ja volim bre vesterne i RAMBA. To je pravo.
-Ne, ne. To je kniga, a biblija je samo preko nje nepogrešiva i autoritativna.
-A ne čitam knjige, imam samo jednu: “Čekajući Godoa” se zove. Nju sam uzeo iz državne biblioteke pre 20 godina i sad oni “Čekaju Đubreta” da je vrati, ako mogu tako duhovito da se izrazim. Ko ih jebe, i meni je država dužna pa ništa ne vraća, neće propasti zbog jedne knjige.
-Mi takođe ne verujemo u državu…
-Ma pametno, govna su to.
-I zbog toga je zabranjeno glasanje i služenje vojnog roka.
-Ja ne glasam. Jednom sam samo za Marijana Rističevića glasao pijan, ali nije pobedio. A NEĆE NI STOUK AKO OVAKO NASTAVE. Ni vojsku nisam služio.
-Odbili ste iz uverenja?
-Ma jok, muda su mi u istoj ravni, merila ih neka baba vaser-vagom na regrutaciji. Ne smeju biti takva iz nekog razloga, a i velika su ko plavi patlidžan – rekoše mi tad. I tabani su mi ravni, pa me nisu hteli. Sav sam ravan, samo stomačina nabrekla k’o gajde od piva pa sedeći pišam da prostiš. Preglednije mi. Kad smo kod piva, ‘oćeš i ti jedno da smrviš?
-Neka hvala, ne mogu.
–NASILU… ja nasilu pijem kad ne mogu. Probije prva dva nekako pa klizi k’o mače niz oluk. Ti nemoj, zlo je alkohol.
-Tačno! Blizu, pred vratima je Jehovino nebesko kraljevstvo. Blizu su i Armagedon i kraj.
-Što ne zvone?
-Molim?
-Je l su to neki tvoji? Drežde pred vratima na promaji?
-Ma ne… nije još taj trenutak. Ali doći će i tada će zlo biti uništeno. Ustanoviće se Božja vladavina na zemlji.
-Nemoj alkohol da mi unište slučajno, tu ima rakije po 20 godina stare, sentimentalno sam vezan za nju, inače bih je sam već uništio… ako me razumeš.
-Ne razumem. Delujete kao grešan čovek moram priznati.
-Priznajem i ja. Grešan sam k’o Gargamel. Gledaš štrumpfove? Ja gledam, jeste jebiga, matori prdonja, a voli crtane… I pijem, pušim, jedem masno, pornići, spavam na bankini, nemam para, tučem ribu…
-Užasavajuće.
-Nekad strujom, nekad dinamitom. Znam jebiga, ode mlađ, ali ima i gorih od mene. Vidi kako si ti lepo obučen, imaš sigurno neki posao na državnim jaslama, ja nemam. Snalazim se. Vidi me, šuškava narandžasta trenerka Mićunovićevo godište i zelena promotivna majica farme za uzgoj puževa.
-A to vam je puž na majici?
-Jok, sabljasti tigar! Normalno da je puž, doduše golać.
-Najbolje je da ja vama ostavim ove naše brošure, tu vam sve lepo piše, pa ako pažljivo proučite… možete nam se javiti.
-Odlično. Taman da proučavam dok nuždim, na nužniku mi je koncentracija najjača. Mogu vas nešto zamoliti?
-Naravno.
-Da odete kod jednog mog prijatelja? On je već čitao o nekim vašim verovanjima i slaže se sa mnogo čime, a stidljiv čovek… nikad ne bi sam pozvao.
-Dajte samo adresu i učiniću vam.
-Evo, upisaću je na kutiju od cigara, jebiga, nemam drugog papira u kući. Pa vi kad imate vremena…
-Dobro, izvinjavam se na smetnji i hvala vam na vremenu.
-Uzdravlje, pozdravi kotkuće.
Dva minuta kasnije:
-Alo!
-Sive lubanje silom, ja imam moć!
-Opet si pijan?
-Ko aždaja! Slušaj, sad mi bio Jehovim svedok, uputio sam ga kod tebe kući, na selo.
-Odlično, pravi si. Taman treba ugalj utovariti u podrum, meni se ne da, stara majka iznemogla, a najavljuju kišu. Njih dvojica će to spičiti za tri sata.
-ZNA KUM, al bio je samo jedan.
-Kako jedan, oni uvek idu u paru?
-E jedi govna, otkud znam?! Kreše im sekta troškove puta. Ovde ti jeftinu radnu snagu nabavljam, ti izvoljevaš.
-Kako jeftinu, valjda besplatnu?
-E pa nije besplatna, doćeš večeras u SUR: “Amnezija” da me častiš za ovu uslugu.
-Znao sam, jeftinije bi mi bilo da sam platio 5 cigana.
-Neću mnogo, 20 špricera.
-Dobro, dolazim. Vidimo se. Ponesi strelice za pikado.
