Još 5 znakova da si zaglibio u ozbiljnu vezu

Sve duge veze liče jedna drugu, a opet, svaka je nesrećna na svoj način. Možda je lejm parafrazirati Tolstoja, ali u tome ima istine – svi ljudi u vezama pate od istih bolesti, ali se ne zna od koje će na kraju umreti. Ma šta ti, Blek Hole, tupiš, Boban i ja smo savršeno srećni, jeste da sam mu jebala mater jer je ušao kaljav u dnevnu sobu, al zato mi je letos dozvolio da mu cedim mitesere na plaži. Kako je samo slatko kukao moj Bobanica ♥. O tome ti pričam, sestro.

[typography font=”Reenie Beanie” size=”44″ size_format=”px”]Šoping hodočašće[/typography]

Postoje stvari u životu za koje će ti ortaci pomerati bulju i s razlogom te nazvati papučom bez presedana, tipa ako saznaju da na zapoved ribe tokom seksa nosiš flafičasti kostim zeke Rodžera obogaćem tokama a la Milan Toplica, a postoje i stvari zbog kojih ćeš i sam sebe tako nazvati. Otkad je sveta i veka, odlazak u kupovinu sa ženkom (koja pritom nije keva koje je rešila da ti obnovi asortiman gaća, čarapa i potkošulja) je muka od koje bi i Stari Vujadin propevao i odao sve hajdučke tajne. Muško i žensko poimanje kupovine je kao albansko i srpsko viđenje Kosova – niti imaju dodirnih tačaka, niti su spremni na kompromise. Muškarac vidi gaće od 2 k dinara u lancu prodavnica Ženeći sekret, upali mu se lampica da bi mogao da kupe nove gaće, ode do Depoa,  za te pare kupi 10 komada. Žena, pak, vide gaće od 3 k dinara na istom mestu, seti se da kod kuće ima između 240 i 320 komada donjeg veša, isplače se jer nema šta da obuče, utehu utopi tako što pojede džamo krempitu u poslastičari preko puta, ode do bankomata, zaduži se ko Grčka, kupi gaće, čizme, ešarpu i mikrotalasnu i nastavi da obilazi radnje.

– Bobanice, evo samo još da gvirnemo u Njujorker i Beršku.

– Aj onda i meni da kupimo patike, istanjio mi se đon od jutros, kao da smo na hadžiluk pošli.

– Bobane, skote, ti mene ne voliš.

– Tebe očigledno volim al zato sebe ne poštujem.

[typography font=”Reenie Beanie” size=”44″ size_format=”px”]Osvrsishodnjavanje poklona[/typography]

Kao i po pitanju kupovine, i odabiru poklona se takođe pristupa totalno drugačije u zavisnosti od tipa hromozomskog para koji poseduje jedinka. Doduše, tokom perioda ispipavanja pulsa u svežem odnosu, obe strane to rade sa jednim ciljem – impresionirati suprotnu stranu. Najčešće neuspešno.

– Bobane, danas nam je mesec dana pa sam ti kupila šal od kašmira.

– Alergičan sam na kašmir, nosim samo sintetiku. A i jul je mesec. Ipak hvala. Ja sam tebi kupio ovu majicu.

– S veličina? Bobane, ja igram pivota, imam ramena kao Dvajt Hauard. Nema veze, bitna je pažnja.

Vremenom, frontalni režanj muškarca prebaci u treću brzinu, ponovo se pojave zaboravljeni drugari, večeri uz ligu šampiona, pivo i masne, politički nekorektne viceve, samim tim i pogled na novčanik dobija drugačiju perspektivu. Kod žena i dalje sve ostaje u trouglu jednorog koji skače po proplanku – dizajn venčanice – gle glupu kurvu kako se obukla glupo i kurvinski.

– Bobika, srećna ti polugodišnjica, izvoli poklon, hihi.

– Džemper od kašmira… divno, garant imaš farmu kašmirskih koza koju nisi prijavila hehe. Ja sam tebi skinuo aplikaciju “menstrualni kalendar” za android. Vrhunska stvar, unosiš datume dobijanja i broj dana trajanja i on ti nakon nekoliko meseci izračuna srednju vrednost dužine ciklusa, standardnu devijaciju i generiše grafik plodnosti, tako da ćemo znati kad mogu da svršavam u tebe. U free verziji je bio samo plavi skin, pa sam platio 4 dolara za ovaj roze sa letećim medama. Ti se sviđa?

– Bobane, sve mi se čini da ću za godišnjicu da ti poklonim invalidska kolica, morončino.

[typography font=”Reenie Beanie” size=”44″ size_format=”px”]Šerovanje higijenske artiljerije[/typography]

Stara narodna mudrost veli da konja, pušku i ženu ne treba nikom davati. Tu se vremenom umešala i četkica za zube. Roditelji su nas naučili da će nam po ustima iskakati razni bugimeni i elijeni ukoliko se zajebemo pa 3 minuta trljamo kljove četkicom najboljeg ortaka, recimo. Bulšit dakako. U principu, zaista može da se desi neko sranje ako recimo iskoristiš četkicu za zube lika sa 24 karijesa u fazi truljenja, al pošto je taj neko za četkicu čuo koliko i za dela Sumerske kjniževnosti, nije frka. Međutim, to se ipak ne radi po nekom nepisanom pravilu. Ako negde zagineš, rkneš kaladont na prst i kao nešto promuljaš kroz usta čisto da te ne peče savest. Prvi put kad te riba ponudi sopstvenom četkicom znaj da je spremna i decu da ti rađa, tako da ipak razmisli o kupovini iste i odlaganju u njenom čančetu. Naravno, četkica je samo početak, postoji još gomila zala za koje nisi ni bio svestan da možeš s nekim da ih deliš.

– Bobane, mogu li da uzmem ovaj tvoj brijač da se iskombajniram pre bazena?

– Nemoj taj, ćale njim brije kitu. Uzmi onaj rozi, kevi služi za potpazušje.

– Ljubavi, je l ti ovo nestalo štapića za uši?

– E jeste, zaboravih da kupim. Ima tu na veš mašini jedan koji sam koristila, izaberi stranu sa manje cerumena i rokaj, Bobane.

– Thumbs up.

[typography font=”Reenie Beanie” size=”44″ size_format=”px”]Pravopisna SMS degradacija[/typography]

Upoznao si je tokom humanitarne akcije „Nove air max šape za kerušu Milu“ i odmah ti se svidela ta studentkinja srpskog jezika i književnosti. Razmenili ste telefone i romansa je počela. Prvi sms je bio traumatičan – veliko slovo, vokativ odvoj zarezom, apoziciju takođe, protestovati a ne protestvovati, obraćanje pažnje na smisao rečenice, na zvučnost, na nedvosmislenost, BRISANJE, sve ispočetka, posle 45 minuta gotovo, dubok uzdah, send… nema kredita, aukurac… fast forward… Posle prvog snošaja zarezi počinju da smaraju, spejs još i više, smajli ide samo kad je ispaljuješ i iznenada ideš sa ortacima na urnisanje od piva i opijata. Nakon x meseci, tvoj sms izgleda kao da ga Mesut Ozil šalje Marijani Mateus uz pomoć dži translejta, hvaleći njenu novu kolekciju zimskih nazuvica i izdepilirane prepone. Dakle, nema veze sa životom.

– Eve me u kafani pijem zduletom sacemo da zavrsimo posle dolazim datodvalim od jebanja.

– Bobane, kako to govoriš, pijan si. Ok, može, al’ samo u dupe, dobila sam jutros.

[typography font=”Reenie Beanie” size=”44″ size_format=”px”]Drugi put ćemo neki drugi put[/typography]

Svakodnevno celodnevno satiranje je maltene nezaobilazan detalj svake nove veze. Upoznavanje sa telom, performansama i afinitetima novog trsnog subjekta u životu utiče da sto više ne služi samo za klopu, pod za odlaganje prljavih čarapa, jutro za kafu uz bistrenje Politike a lift u zgradi za šizofrene razgovore, čitanje dečijih grafita i detekciju krmelja u levom oku. Prvi put kad pogledate film do kraja, stvari počnu polako da se kreću u drugom pravcu. Počnete i da pričate, saznaješ da voli plavu boju, ko bi reko. Vidi ima i boru kad se namršti, kjut. Doduše ima i neki krmeći smeh, al to mi ne smeta. ZAŠTO MI NE SMETA? Nije bitno, dobra jebačina sve potire. A onda malo i ta jebačina smori, barem u količini koja iziskuje istakanje 3 galona semene tečnosti dnevno i sagorevanje 12 hiljada kalorija.

– Bobane, Bobane… BOBANE, jesi to zaspao?

– A? Izgleda.

– Pa čekaj, samo smo četir puta.

– Pa… jebiga, umorio sam se malo, a i ustajem za 3 sata.

– Bobane, ti mene ne voliš više, šta se desilo?

– Desilo se da smo se za 3 meseca jebali 459 puta, smršao sam 11 kila, keva misli da sam se navuko na pajdo, krije kašike pokući, srčem supu išerpe. Laku noć.