Kafanske lekcije – imaj svoje ja

– Mala, tri roga!
– Daj vamo šes loza!
– Alo, daj bokal donesi, šta me sa ovim čašicama zajebavaš!
– Pivo i rakiju, ostavila me Vesna opet!

Kafana na romaniji i ja, u jeku sveckog prvenstva. Pljuštale su narudžbine od strane gorštaka, a „mala“ iliti Ivana zvana sportski tenk (građena slično), letela je tamo-amo i bila neobično dobro raspoložena za to doba godine(leto). Za šankom, po običaju, sedeo je sedi starac, moj stari prijatelj i savetnik.

– Šta je mali, šta si pokiso? Biće to sve dobro.
– Ma….igraju ko kurci.
– Aj šta ćeš popit’?
– Pojma nemam, uzeću šljivu.
– A nemoj, šljivu uzmi dunju.
– Što dobra je šljiva, pijem je svaki dan ovde, dunja mi je slaba nešto?
– Ma uzmi kad ti kažem, dobra je..
– Daj dunju ovde.
– .
– .
– PU! Šta je ovo krv ti ne jebem i Moravu?
– Pa što ne uze šljivu?
– Pa ti reče…
– A da sam reko da sa mosta skočiš?
– Al nije isto, ja b…
– Pa nije. Al imaj svoj stav, inače će te ljudi ceo život zajebavati. Uzmi šljivu sad, speri to govno, dunju samo pravo iz bureta, sve ostalo je hemija.

• Klik, klik flešbek.
Vraćam se ja tako jednom sa basketa, spustio šorc, stavio slušalice od vokmena, vrtim loptu na prstu (dobro ne vrtim, al uklapa se u sliku), kad stari čika Mile pijanica ispred dragstora. „Bože, ono, aj ako možeš vidi da urgiraš da me ovaj zaobiđe danas“, pomislih crnačkim naglaskom i nastavih da klimam glavom u ritmu muzike Neli fit Keli-dilemma.

– Mali, deder!
– E do kurca… Dobar dan čika Mile.
– Dobar dan, dobar dan. Aj skokni kupi mi kišelu tu kod Caneta.
– Kiselu? Mislite vino I kiselu?
– Ma ne..
– Neće Cane špricer sam da vam pravi, znate da ga uvek mrzi…
– Ama samo knjaza, grlo malo da sperem.
– Š’a će ovo da bude…
– Evo čika Mile, batalili ćepi, a?
– A?Kakvi čepi? Ma skupljam od nektar piva čepove, al ništa…
– Ma pitam jeste prestali da pijete?
– IH! Jesam đavola! Pa nisam jeo bunike.
– Pa š’a je danas, neki protest , š’a? Bunt protiv sistema?
– Ma današnji dan sam ti prop’o moj Marjane..
– Bane, nije Marjan. Š’o, š’a je bilo na današnji dan, pre Hrista?
– Gde ti je Bane? Koji, jer komunalac onaj? Jebem li mu ja…
– Ma ja sam Bane.
– Daj bre mali ne zajebavaj, znam valjda kako Bane izgleda..Aj otiđi, trkni nam po 2 ladna, kaži Canetu, reko Mile „ladna ko Irenino dupe“, pa da ti ispričam.
– Čika Mile, po stoti put, on je oženio tu Irenu, i nisu mu smešne te zajebancije iz drugog sveckog rata.
– A? Kakav rat? Biće, biće, neće se to smiriti nikad. Nego aj trkni, počeće i treći svjetski dok se ti nakaniš.
– Poručuje Cane, dva hladna piva ko Nevenkino srce…
– Eee, danas je našo da me zajebava… Elem, sine moj, ako nisi znao, čika Mile ti je bio..
– RUDAR! Molim vas, nemojte opet priču o tome kako bageri nikad neće iskopati ko vi, i kako vam je Nele Karajlić posvetio pesmu.
– Dobro, dobro. Bio sam mlad i lud, lep onako, jak ko konj. Ma šta ko konj, ko dva konja, ko konjuština. Ma vidi, bio sam ti jak..
– ČIKA MILE! Skapir’o, mnogo jak lik. Ajmo dalje.
– I sviđala ti se meni jedna Anđa. Ih, sviđala, ma ja sam orden za najboljeg kopača na autostradi Trebinje – Dubrovnik poklonio njoj. Al što je bila vatra živa, uhh… Prihvatala ona poklone, sve po redu, flertovala sa svima, al se nije dala…
– Š’a nije dala? Cupi? Sponzorušica neka,a? Te su vam najgora sorta.
– Jurio ti je nju Mile, jurio, ma jurilo je pola rudarskog kampa tada, da ne pričam dalje. Al nije se dala. Šta bude dalje, ja već blizu trieste, oće majka da mi umre, kuka kako nije videla unučiće, stari samo pije rakiju i odmahuje glavom, kaže bolje da sam te izdrko, i uzmem ti ja Nevenku jednu, iz poštene familije sebi za ženu. Fina žena, radna, ma što je goblene vezla, to nije bilo do Triglava. Rodila se tu i emocija po koja, meni ruke nisu bile više onako hrapave od rude, pa je i pomazim nekad, a da ne ostane gara i ožiljaka po licu. Prošlo par godina, posto ti Mile viši savetnik gradonačelnika u Bjeljini, djeca maltene u školu krenula, ide život i ja sa njim. Kad kukala mi majka kukavica, eto ti Anđe, pjevačica postala, treba kod nas u domu mladih da pjeva.
– Haha, jeste joj zadenuli milion među sise, a čika Mile, onako šeretski? I rekli, „NA, kad me nisi htJela! Š’a je bičarko, š’a si zinula posto Mile VIP!“
– Eee, da mi je tvoje pameti Igore bilo tada..
– Bane, Bane…
– Pa pusti Baneta, đavo ga nosi…Radi i on samo svoj poso.. Nego, nagovore ti dušmani Mileta, idi, gledaj Anđu kako pjeva, pa daj joj koji, dinar, pa uvati za sisu, pa uvati za dupe, pa skini.. Ja sve govorim, imam djecu ljudi…Ama, kažu, idi, pa nije valjda da ne možeš taslačit u tim godinama? Ma šta ne mogu, te ja uzmi, izjebi, a ona ko kineska glasačka kutija. Mogo sam joj ovu bosanksu glavu gurnut, ne bi „a“ rekla. A sve nešto uzdisala prije, ja reko za mene se čuvala, eventualno za Bajra iz trećeg kopačkog…
– Trolovali vas, čika Mile?
– Ma šta bolan? Došo sam kući posle, vidila Nevenka onaj karmin, onaj

parfem osetila, i otad nisam ni nju ni djecu vidio. Od tada, imam svoje ja. I svake godine kažem, na ovaj dan ne pijem, nego evo sa tobom po jednu, to se ne računa. Ali, moje JA više niko ne može da mi oduzme, upamti moj sinko, bez principa si niko i ništa. Samo još jedan čika Mile u kraju.
– Tužna priča čika Mile, glup bih bio kada ne bi pouku izvukao.
– MILE, MILE!
– Ko je ono mali?
– Rajko, iz kafane.
– MILE, AJ OVAMO, DOBIO DRAGO NA TOMBOLI, ČASTI!
– ETOOO MEEE…
– Ali šta bi…
– Ajde Darko, i pozdravi kući, žuri čika Mile, da mi je danas da se napijem, sutra mi je dan kad ne smem ni kap, zareko sam se!