Kako smuvati kučkarku u 10 lakih koraka
Poplave su već stavljene u folder „zaboravljeno“ a slično se sprema i sa plagijatom Šoneta Nuslija, jednom rečju life goes on. Usput je počelo i svetsko prvenstvo, Ćoki i Homer nastavljaju da prave rusvaj u bivšoj zemlji košarke, dakle distrakcija od bitnih životnih problema level 3000 pički materini. U svom tom sranju skapiraš da si poslednji put jebo kad su se još vunene čarape nosile i suze kreću same da naviru. Za neko more se nema hronično, izlaženje u grad je samo po sebi utopija, a ribe su toliko bezobrazne da neće same da pokucaju na vrata i daju telesne šupljine na eksploataciju. Govnarke. Znači moraš sam da se pomučiš za parče ružičastog mesa. Ok, u prethodnom gajdnsu si video kako je VladoBijeljina89 izdominirao i omrsio se svežim mesom nacifrane modne blogerke. Ako može Vlado, moš i ti. Ali nećeš da budeš plagijator, nije fora, ti ćeš da isprobaš step by step sistemski prilaz problemu na jednoj krajnje potcenjenoj vrsti žena, a to su kučkarke. Da, obične ribe koje šetaju svoje pse, ništa specijalno na prvi pogled. Ali…
Kučkarke su posebna vrsta zaista. Ta njihova opsesivna ljubav prema ljubimcu otvara toliko prostora za tebe, moćnog predatora, da delaš i poentiraš, a na tebi je izbor da li ćeš uspeti ili nećeš.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Mislim ta neka čupri brate.[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Korak 1[/typography]
Daš pola plate za štene nekog rota ili staforda. Hraniš ga kvalitetno, vaspitavaš i paziš ga kao malo vode na dlanu. Zapostavljaš sve druge radnje u životu zarad višeg cilja. Dresura obavezna. Pojačavaš mu obroke i budiš u njemu iskonske zverske nagone. Posle nekog vremena kad je dovoljno snažan da pregrize stablo bukve i dnevno pojede mesa koliko šestočlana prodica iz Zubinog Potoka pojede za treći kvartal, spreman si da kreneš u pohod.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Korak 2[/typography]
Povedeš ljubimca sa sobom u šetnju do parka. Tačnije on povede tebe tako što vuče lanac ko traktor Džon Dir a ti se saplićeš, padaš, riljaš nosinom asfalt i skupljaš hidrante i žardinjere ko u Super Mariu. Stižete zajedno u obližnji park gde gomila riba šeta svoje džukce. Tvoja zver iz rezident ivla kreće u smrtonosni pohod. Meseci užegle sperme u mudima i testosteron koji mu kulja iz nozdrva iskrivljuju prostor i vreme i otvaraju portal pakla gde u plamenu sede Bilijal, Asmodius i Belzebub i igraju mau mau. Hvataš se za glavu i gledaš užas dok tvoj ljubimac dezintegriše pudlice, jebe zbunjene vlasnice, platane i trafostanicu.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Ne boj se, trafostanice, on se samo igra.[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Korak 3[/typography]
Ležiš u zatvoru neko vreme zbog puštanja u promet divlje zveri i posledica u vidu 12 zaklanih pasa, 9 obeščašćenih osoba ženskog pola i riknjavanja trafostanice.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Korak 4[/typography]
Doživljavaš prosvetljenje, shvataš da si pogrešio. Žene se izgleda ne pale na muškarce bez vrata sa mašinom za uništavanje kosmosa na povocu. Utehu pronalaziš u dubokoj posvećenosti religiji i pružanju nesebičnog dobročinstva u cilju okajanja greha. Od svetog oca Marsupilamija kupiš najbolje fore za muvačinu pički. Kapiraš da agresivno ponašanje dolazi tek kasnije a da je put do međunožja popločan mudrim mislima, adekvatnim rečima i pametnim činjenjem.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Korak 5[/typography]
Menjaš taktiku iz korena. Danima bazaš ulicama grada u potrazi za psetancetom anđeoskog lika i napkon ga nalaziš u kartonskoj kutiji kraj napuštene zgrade gde se narkomani bodu u venu praškom za pecivo. Privijaš ga uz sebe i spašavaš iz ralja bedne lutaličke sudbine. Hraniš ga kvalitetnim pedigri juniorom i igraš se s njim po ceo dan. Vreme je i da dobije ime. Ovakve duše od pasa se ne mogu zvati nekako smarački tipa Leo, Džek ili Vinsen Kasel, jer je to kao da dobiješ sina i daš mu ime Marko. Pffffčina. Takođe, lejmara je i da bude Reks, Cezar, Hektor, Papa Bonifacije ili tako nekao hipernadrkano ime jer njegove oči govore drugačije i kažu da je sudbina da se zove Stanislav. Stanislav, PA LJUUUBAAAAV!
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]A MICAAAAAAAAAAA VIDIIII GAAAAAAAAAAAA NJOOOOOO![/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Korak 6[/typography]
Ok, nabavio si najveći neophod, dakle adekvatnog psa, ali svakako moraš malo poraditi i na sebi. Upiši kurs facijalne gestikulacije kod Gorana Dimitrijevića s B92, pročitaj Zorana Milivojevića – Emocionalna inteligencija i za svaki slučaj počni da furaš košulju ispod džempera kao da si zaposlen u marketingu u firmi koja neće da plati radnika u Njemačkoj 3000 evra pa otvori predstavništvo u Srbiji i plati ga 350.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Korak 7[/typography]
Naoružan znanjem, autfitom, samopouzdanjem i moćnim Stanislavom krećeš napolje. Tašmajdanski park je lokacija sa najviše kvalitetnih komada žena sa psima po kvadratnom metru. Tvoj posao je da sedneš na klupu blizu spomenika Hajdaru Alijevu i sneno bluruješ pogled ka fontani. Sve ostalo će doći samo po sebi jer kraj klupe, na fleksiju veselo trčkara tvoj x faktor. Neće proći više od 9 minuta, a Stanislav će zacimati fleksi u pravcu flafičaste mlade keruše koju na povocu drži sam anđeo sa krilima u telu žene. Jaw drop. I taman kad je tvoj personaliti krenuo stranputicom Peđe Gnjatića, ona je sudar pogledima prekinula cvrkutanjem “Odakle ti ovako lep pas?”
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Korak 8[/typography]
Sve što treba da uradiš je da odgovoriš sledeće: Ne znam da li si spremna da čuješ priču…(dubok uzdah)… ali ok, sve se desilo pre mesec dana kad našu zemlju zadesiše (aorist uvek daje na dramatičnosti situacije, topla preporuka) obilne poplave. Šetah tada gudurama kroz obrenovačka sela i sređivah misli svoje. Najednom, nebo se otvori i dobri Bog sasu hektolitre svojih suza. Oko mene poče da se utapa i staro i mlado. Bujica odnese dve krave simentalke. Za kravama skoči baka od 80 leta i poče da se utapa usled nemoći. Tad se pojavi on sa svojih kilo i dvesta i povuče baku za kecelju. Baka i dalje držaše (aorist al u isto vreme i imperfekat, pojačavanje tenzije) krave za rep. Opaka se borba vođaše (tru imperfekat, blickrig), ali sam na kraju uspeo da spasem Stanislava, koji je spasao babu, koja je spasila krave.A i kiša je utom prestala…eto to je njegova priča.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Korak 9[/typography]
Pola sata nakon ove rečenice, anđeo je skupio svoja krila, nazuo pornićarske čizme iz Novećenta, vezao te debelim lancima za ivice kreveta i skačući po tvom ponosu (ne apstraktnom pojmu, već po mesnatom) stvorio atmosferu bahanalija nordijskih bogova. Ona je tvoja Freja, ti njen Tor i Odin. Ragnarook dolazi.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Ustvari, bolje da si ti Ragnar a ona da je i Aslaug i Lagerta hehe[/typography]
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Korak 10[/typography]
Kako bi pokojni Vladan Batić rekao, ovo su reperkusije a.k.a. konsekvence svega prethodnog. Svaka dobra stvar sa druge strane životne vage stavlja jedan loš ekvivalent. Kučkarka kad tad mora da pokaže svoje pravo lice a ono otprilike izgleda ovako: „Hej, šta to gledaš, fudbal je l? Ok, taman dok gledaš to finale svetskog prvenstva da ti pričam malo o Kikiju, mom mešancu, mojoj duši, mojoj ljubavi, mom sinu, MOM ŽIVOTU! Želiš li prvo da ti pričam o njegovim tufnastim šapama ili mekoj njuškici? Oh, kako si me to pogledao, pa naravno da ću i o jednom i od drugom da pričam… (3 sata kasnije)… Kiki ovih dana ima izrazito nekonzistentnu stolicu blago oporog mirisa i to me malo brine, možda je do hrane, one paštete što su 3 puta skuplje od argete su očigledno loše, moram da mu kupim neke bolje koje koštaju bar 8 puta skuplje od argete… (previše vremena kasnije)… Je l te smaram, nešto si ukočio pogled? Ej! Jebote pa ti si ladno umro.
