Kefir – piće za mladiće

Kefir, firke, spešl K. Znaš ga po mnogim imenima, ali da li ga zaista poznaješ? Čak i ako si se u životu nagutao više jogurta nego Soraja mujsperaja, male su šanse da si se odvažio da napraviš taj dalji korak ka konzumaciji kefira, korak koji najbolje pokazuje da li pripadaš onom blagoslovenom procentu globalnog mužjaštva što u sebi nosi genom Džingis Kana. Kefir je ono suštinsko piće koje odvaja čoveka od dečaka: ima ukus kao taštin pogled, smrdi na genocid u Jermeniji i zdravo je kao pojava Kristine Hendriks na malom ekranu internet prijemnika. Zato hoću da iskoristim ovu priliku da propagiram kefir jer kefir je dobar u svakoj prilici i samo ako ga redovno pijemo ispunićemo naš san o miru na svetu, rušenju kapitalističke mašinerije i redovnom analu bez kondoma i opasnosti zaraze.

Upoznaj firkea

Pogledaj na šta liče „zrna“ kefira (koja se meću u mleko da bi se dobilo piće ukusa kakvog niko normalan ne bi želeo da mu ima piće):

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]POZDRAV ZEMLJANINI[/typography]

I sad reci da to ne liči na nešto što je ispalo sa meteora koji je pre 200 miliona godina zveknuo u Sibir i sjebao Dina Merlina i drugare samo da bi ih zamenio… nekakvim gljivama? Mislim, kul su gljive i sve, ali kefir je u toj priči onaj tip na žurci što je mislio da je maskenbal pa se sad pravi da nije došao obučen kao Gorica Gajević. Ne radi šta treba i izgleda uznemirujuće. Deluje kao da bi, ako ga pustiš malo bez nadzora i u dovoljno mleka, mogao da se eksponencijalno razmnoži u inteligentnu amorfnu masu i u Akira stilu preuzme Teheran ili makar Krasnojarsk.

Još jedan dokaz je što niko jebeno ne zna tačno kako kefir „zrna“ rade to što rade. Kažu da je kefir kao neka simbioza između bakterija i kvasaca koja rezultira ovim mahunama, sporama, šta li su, sastavljenim od kompleksnih proteina i masti. A u svakoj je i dalje neprekidna interrejšal orgija mikroorganizama. Koju se neko setio da bi mogao da stavi u mleko. Ili je šatro „slučajno“ upalo u mleko pa kao aj da probamo, greota da se baci. Dakle, opcije su nam: ili je u pitanju perfidni plan vanzemaljske inteligencije da se infiltrira u ljudski probavni trakt ili je u pitanju diskoteka 54 za bakterije i gljive. Kako god, svesno staviti to u usta je odlika čoveka koji jedini bol može da oseti u kurcu.

Zašto je firke morao biti popiven?

Kefir je u stvari živi organizam koji ti kolonizuje creva i tamo pravi Bondstil protiv raznih drugih bakterija. Samim tim, daje ti super-moć varenja svega, od gulaša koji deda pravi po principu „prst masti da se navata na vrhu“ do osovine za jugića. I još bitnije, super-moć negubljenja vremena na klozetskoj šolji. Ovde je pravi trenutak da otkrijem moj prezir prema sedenju na klonji dok ti noge ne utrnu i dok ne pročitaš šta se desilo sa Džonom Snouom (da ti olakšam probavu, ubiju ga na kraju pete knjige ups SPOJLER VORNING). Pošto sam po prirodi od onih brzih kenjača koji ne vidi poentu u pravljenju bivka i studentske čitaonice na mestu koje je antiteza komforu i intelektu, kefir mi značajno pomaže u tome da svoju prirodu sprovedem u delo i vreme u klozetu svedem na minimum (pomaže i to što ne perem ruke). A pomaže i to što volim da čekam da mi se prikenja ko zmaju,  da trpim do onog brejking pointa kada vnugo proviri iz dupeta i mahne HELOU ČILDREN pre nego što otrčim da ga pošaljem na njegovu veliku kanalizacionu avanturu.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Klonja je smrt, bavite se sportom[/typography]

Dobro, ovo je samo ilustracija, možda ti ne tražiš baš to isto od kefira, možda baš voliš da obrneš Engri Brdz u jednom porcelansko-dupetrnjavom sedenju. Ali nije to poenta, što bi rekao Đinđić, poenta je da je kefir do jaja, što bi isto rekao Đinđić da ga je neko pitao o kefiru. Jer ono najvažnije zadovoljstvo koje ispijanje šolje firkea donosi (pored zadovoljstva saznanjem da imaš probavni trakt koji može da se najebe keve svakom intruderu i da više nikada ne moraš da baciš ubuđali mladi sir ili meso koje je malo sluzavo) jeste njegov specifičan ukus koji volim da definišem kao ukus nepobedivosti.

Ozbiljno, kada bi izmuljali koktel od  krvi Aleksandra Makedonskog, mudnih dlaka Šaka Zulua i isečaka noktiju veznog reda Barselone, kapiram da bi imao baš takav ukus: istovremeno grozan i gotivan, ukus koji vrišti da „ako sam sebe naterao ovo da trpim, ništa mi ljudsko nije strano i ništa me više uplašiti ne može jer jači sam od sudbine!“ I eto, dragi čitaoče, mog skromnog doprinosa u borbi protiv aflatoksina, protiv sisica koje piju pasterizovano mleko i protiv svih koji misle da je industrijski proizveden jogurt lekovit – pijte braćo i sestre kefir, od njega rastu dlake na grudima!

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Čak i ako su u grudima silikoni[/typography]

Kako se pravi pravi firke?

Moš da kupiš firke u radnji, ali da znaš odmah da neće imati ni približno efekat kakav treba zbog jednog gej postupka zvanog pasterizacija mleka.  Jedini pravi muški firke dobijaš tako što ustaneš pre zore, ispišaš se, izdrkaš (opciono), pljuneš posle u šake (obavezno posle), pa izađeš na ladno da pomuzeš kravu, kozu, magaricu, kobilu ili sveže porođenu ženu, svejedno, bitno je da ima sise. Mleko metneš u bilo kakav sud, najbolje drvenu kofu, u njega metneš kefir kulturu pa pokriješ. Onda u mongolsko-kavkaskom fazonu okačiš to ispred ulaznih vrata tako da svako ko ti dolazi na gajbu mora da zvekne jednom po kanti umesto po zvonu, čime se osigurava da se sve unutra ravnomerno izmeša. Posle otprilike jedan dan, pogledaš jel provrilo i jel miriše na genocid u Jermeniji, ako je odgovor na oba: da, izvadi zrna kefira kutlačom, smesti ih negde na sigurno i ladno, i popij ono što ostane, najbolje u cugu. Posle toga idi i pobedi.