Ko kaže da postoji jasna granica između dečaka i čoveka? Ovi ljudi.

Jebiga, odrastaš. Ako ti dlake na leđima, stalna želja za češanjem međunožja i neutaživa žeđ za pornjavom nisu indikator, onda svrdlajući ćaletov pogled u potiljak dok ovo čitaš i kevini glasni uzdisaji bremeniti značenjem sigurno jesu. Da je samo koji vek ranije već bi imao kvadriceps ko Sergej Bubka od guranja rala ili duplu skoliozu od pogrbljenog kopanja uglja. Ali kako ti da znaš da si odrastao, kada sve stvari koje su bile tako gotivne dok si bio klinac i dalje postoje i tu su ti pred nosem? Pa, to što je naše društvo izgubilo jasan kriterijum koji odvaja mulca od muškarca ne znači da ga neka druga nemaju.

Sepik plemena

Tetoviranje je danas muška stvar otprilike koliko i pljuge i radna knjižica, ali u predelima odakle potiče taj ritual samoskrnavljenja u cilju činjenja sebe zanimljivijim za gledanje još uvek opstaje old skul kipin it ril način. Plemena duž reke Sepik na Papua Novoj Gvineji se ne lože na sličice za pičkice. Kod njih se zna da pravi čovek mora da ima ožiljke. Što više to bolje. A najbolje je valjda po celom telu, logično. Zato kada dođe vreme za dokazivanje muškosti, ustreptalog dječarca lepo uzmu pa fronclaju nožićem, po čitavim grudima i leđima, da bi napravili dezen koji neodoljivo podseća na krokodilsku kožu, kolekcija Hugo Boss 1967.

Masai

Ako je lav Aleksandar Obrenović, onda su Masai Crna Ruka.  Ovi inače prilično miroljubivi stanovnici Kenije imaju tu nesreću da žive u zemlji čije ime se u stvari izgovara “kenja” samo što to niko ovde nije imao muda da fonetski verno adaptira jer bi poetske paralele bile suviše brutalno očigledne.  Isfrustrirani četkom za klozet koju im je život udelio, rešili su da pokažu da za opstanak u takvom sranju od zemlje moraš da budeš keršme. Zato, da bi dokazali da su dostojni da se zovu muškarcima, mladi Masai love lavove, i to bez olakšavajućih okolnosti, ono kao važi se i lavica ili kalašnjikov. Jok, samo koplje, samo veliki mužjak koji te gleda u oči i širi nozdrve dok procenjuje da li njegova sperma miriše jače od tvoje.

Aboridžini

Iako aboridžin znači “urođenik”, znaš na koje Aboridžine s velikim “A” mislimo. I dok si ti napamet učio leksikon stranih reči i izraza ne bi li nekako dokazao ćaletu da vredi taj faks nešto pa da ti ipak plati obnovu godine, tata malog Kobara je njega ostavljao samog u sprženoj zemlji po kojoj ga je i krstio, i to ne da se vrati do prvog zavijanja dinga, nego na jebenih šest meseci bez fejsa i pregleda Lige Šampiona. Dovoljno da malo razmisli o tome šta znači biti čovek u ovom surovom svetu, u retkim trenucima kada ne lovi škorpije da bi njihov otrov stavio na koplje kojim će ubiti pacova za večeru.

Satere-Maue

Amazonske šume su pluća sveta i s obzirom na to šta sve moraju da udišu, nije ni čudo da tamo uspevaju najcrnji užasi, kao što je metak-mrav, čije latinsko ime Paraponera Clavata zvuči potpuno adekvatno kao nešto prizvano iz samog pakla ritualom u kome je žrtvovano šest devica, šest belih ždrebica i šest jarebica, čisto da bi kultisti posle imali i zgodnu večeru. Bol od ujeda ovog mrava, pogodio si, ravan je bolu od udara metka – i još će da te ostavi u najgorim mukama i brutalnim fizičkim patnjama dostojnim gledanja celonoćog maratona Fajront Republike u stilu rehabilitacije Aleksa u “Paklenoj pomorandži”.

E sad, zamisli da se od tebe traži ne da pustiš tog malog mrava da te ugrize jednom… Nego da nosiš jebene rukavice jebeno sastavljene jebeno isključivo od mase ovih ubilačkih jebenih skotova, na  jebenim rukama. I to POLA ČUKE! Da, ugrišće te. Ne jednom, nego jedno par stotina puta. Da, mislićeš da umireš od bolova. I ne, nećeš moći da napreduješ u hijerarhiji plemena Satere-Maue ako ne uradiš to ponovo. Još 24 puta.

Ne zajebavamo te. Tako to rade Satere-Maue kada dođe vreme da postanu punopravni lovci i da umesto bubrega steknu drugi set muda sposoban da usput prečišćava i alkohol.

Algonkin indijanci

Neke kulture misle da treba da pokažeš da možeš da trpiš, a neke misle da sećanja na bezbrižnost detinjstva moraju da budu potpuno obrisana iz tvog mozga kako bi se pripremio za odgovornosti odraslog čoveka. Zato neka od plemena Algonkin Indijanaca koja ordiniraju po Kanadi svojim aplikantima za muškost određuju konjsku dozu njihove sorte dature iliti bunike, biljke koje ima halucinogena oko stoput više od esida. Doza te pukne na otprilike tri nedelje, a čisto da ti olakšaju, drže te u kavezu tako da jedva možeš da pomeriš ruke da se hraniš, ako se setiš između svih vizija Astralnog Kojota čije pege na leđima postaju naftne mrlje na jezerima domovine tvojih predaka. U procesu ne zaboraviš samo kada si prvi put video skvo Čepi kako zadiže kožnu suknju da pišne nego i kako se zoveš i kako se uopšte priča. Sve moraju da te uče nanovo, što je i ideja.

Matis

Amazon je toliko zajebano mesto da je zaslužio da se nađe na ovom spisku bar još jednom. Brazilski Matis, narod Jaguara – samo nemoj tako da ih zoveš u facu ako nećeš da završiš sa strelicom iz duvaljke natopljenom kurareom u vratnoj arteriji i instant paralizom svih mišića, uključujući i pluća  –  pokazaće ti šta znači mala matura iz tri predmeta.

Prvo ti u oči naprskaju mešavinu biljnih otrova na bazi pomenutog kurarea, čisto da vidiš kako je. Onda te u revijalnom delu lemaju i bičuju, da se ne opustiš. Kao finale ti sleduje Kampo, otrov sastrugan sa leđa ogavne krastače. Utrljan direktno u otvorene rane. Čestitamo, dostojan si da budeš lovac jer nisi izbljuvao želudac naopačke i iskenjao kompletno debelo crevo. Sada mrziš ceo svet i idi provedi život u prašumi loveći majmune i zblanute bele prirodnjake duvaljkom.