Kombinacije i trebe (ispovest zagorelog mužjaka)

Zašto se ker vezuje lancem? Ako si pomislio da je ovo neko vic pitanje, zajebao si se kao Prandeli kad je u finalu igrao 4-4-2 protiv Španije. Na dato pitanje može se dati pozitivno formulisan odgovor: Ker se vezuje da bi bio u blizini kada ti zatreba; a može se dati i niz negativno formulisanih odgovora: Ker se vezuje da ne bi uvek smarao vlasnike, da istovremeno ne bi pobegao ili da se ne bi plodio po komšiluku. Iz potpuno istih razloga svako muško pokušava da lancem poveže što više ženskadije – da uvek budu tu, dođu kad cimneš lanac, a da suprotni odnos ne funkcioniše – gde si video da ker zove čoveka da dođe!? Nositeljke vagine koje su na dohvat ruke strogo onda kad to tebi odgovara, koje ne traže plišane mede i Preverove stihove, koje ne stignu ni da pitaju zašto ponovo gledaš fudbal, koje to zapravo i ne zanima – u narodu su poznate kao kombinacije ili trebe. Ovde ću se, kroz ispovest o svojoj nejebici, posvetiti njihovoj klasifikaciji na opštu polzu muškog naraštaja.

Bundesligašica

Mogu sada da prosipam priču kako sam alfa-ploditelj, da menjam ribe kao gaće (svaki drugi-treći dan), ali ako počnem toliko bezočno da lažem, onda mogu i da se učlnim u G17 plus. Ali istina je da vodim uredan seksualni život koji podrazumeva najmanje orgazam dnevno. U tom brdu sisatih crnkinja, kuratih crnaca, milfova koje izgovaraju rečenice tipa „pljunuću ti na đoku“, u tom konglomeratu izbrisanih browser history i papirnih maramica krišom bačenih u wc šolju – nađe se mesta i za mediokritetski koitus sa (uglavnom) stalnom partnerkom, dva minuta rvanja sa kondomom, dva minuta pušenja/lizanja, pet minuta misionara i molim lepo.

Ipak, iz te rutine sam povremeno iskakao kao i svako sa 5+ godina jebačkog staža – svako ko je slučajno negde nahvatao bundesligašicu, diplomiranu mešalicu, ženku koja će mu proširiti vidike, ponuditi druge (k)anale, koja neće reći „nemoj u stau“, a pri tom pre i posle seksa zna da bude i duhovita taman da pomisliš „ovo bih ženio odmah“. E bundesligašica je prva kombinacija koju pozivam. U telefonski imenik je upisana kao „.!.Newena.!.“ kad nemam ribu, ili kao „Ujka Zoki“, kada imam ribu. Bundesligaški lanac pokušavam da cimam kada mi još relativno dobro ide – ili imam redovan seks, ili sam upravo izašao iz nekakve veze*, nemam šta da izgubim pa pokušavam da dobijem najbolje.

*Traženje novog partnera/partnerke odmah po izlasku iz duge veze poznato je kao [highlight]rebound efekat[/highlight]. Motivisano je svesnom ili podsvesnom željom da se bivšem/bivšoj pokaže kako smo još uvek traženi, kao i željom da se novostečena sloboda što pre demonstrira u svojoj punoći. Naša preporuka je ipak 40 dana drkanja (ipak si sahranio staru vezu) pa ulazak u nova međunožja čistog uma.

– Ćao, Nevena, šta se radi?
– Narkomani oko štajge. Ko je to?
– Marko. Nemoguće je da si zaboravila onu čarobnu noć na brucoškoj ekskurziji po Toskani?
– Mare, pravo da ti kažem zaboravila sam sve noći jer sam tada rešila da se nalivam bakardijem i vodkom. Ali zbog svih noći jednako žalim jer me sada vas osmorica zivkate da me podgrejete i ja svima kažem isto: imam dečka.
– Stvarno?
– Ne, ali neću da se jebem sa tobom.
– Pih, za šta me smatraš, ja sam samo mislio da gledamo film…
– Čudno, i ova ostala sedmorica iz Toskane pominju filmove, sve sam filmofil kod nas na faksu… Ajde ovako, javim ti se da gledamo film kad mi zatreba neki seminarski iz Istorije političkih teorija. Ti mi napišeš, a ja gledam film sa tobom.
– A da dođeš sada na veresiju? Za seminarski nemaš frke…
– Ulazim u tunel… kššš… kšššš

FC Valensija

Dobro, sa bundesligašicom nije upalilo (kao ni prošlih 17 puta), ali ona je na gubitku, ne zna šta propušta. Prošlo je nekoliko nedelja, nejebica već počinje da se oseća. Moj lični Eros mi šalje poruke da bi bio red da umočim negde, a da to nije umakanje kašike u Nutelu. Cimer svako malo traži da napustim stan od 21-00h, već me blam da toliko blejim u parku i sam navrćem apatinca. Dva puta sam morao da kenjam u žbunu i brišem se javorovim lišćem (kanadskom zastavom, xexe) jer Nutela u stomaku dočekuje pivo kao što janjičar dočekuje Jermene – na nož. To ne može više tako, vadim telefon i nalazim svoju FC Valensiju, upisanu sasvim obično „Jelena“, „Milena“ ili tako.

Pouzdana kombinacija, uglavnom funkcioniše. Nije baš njemačko auto, ali neki Seat Ibica jeste – prešla je zavidnu kilometražu, ali kuplung joj još nije razdrndan. Kao i Valensija, retko je prva, ali je uvek tu pri vrhu. Kao što je Valensija sakupljač zamalo-vrhunskih igrača, tako je i ona poznavateljka drugorazrednih seksualnih fazona, najčešće igra na kontru (čitaj: moram da radim kao Alija Sirotanović dok ona samo digne noge kao da izvodi jogu), ali što je najvažnije – rezultat ne izostaje. Koitus je koitus, a u tefteru se svaka broji kao jedan. Valensija je često bivša riba sa kojom si u ok odnosima i znate se – nije potrebno početno ispitivanje snaga, što bi rekao Kovinjalo.

– Ćao, ja sam. Oš?
– Oću. Dođem večeras?
– Ne može, cimer prvi upisao u jebovnik za večeras. Moš kod tebe?
– Ne, tu mi ujna iz Kravljeg dola. Ide sutra na pijacu.
– Sutra?
– Ne mogu, idem u pozorište sa nekim paćenikom. Prekosutra?
– E jebiga, idem kući u provinciju da jedem čorbasto malo.
– Ma dobro, onda se čujemo sledeće nedelje, nije frka?
– Nije frka. Još nije…

Trećepozivka

Kada je agresor mučki udario 1999, ćale je izjavio „da ćemo da im jebemo mater kada krenu peške“, u adidasovu torbu spakovao gaće i zeleni konac i rešio da ide u rat, a onda mu je majka rekla otprilike: „Ne loži se, budalo, sedi tu, saće Slagalica.“ Deda Mile je bio preduzimljiviji – javio se u vojni odsek, ponosno izjavio „da će da ljušti krompir ako treba“, ali su mu tamo odgovorili: „Čiča, nije još dotle došlo!!!“ E, vidiš, meni je došlo dotle! Nejebica počinje da svrbi, penje se uz kičmu do temena, moj skočko tužno prilepljen uz jaja peva „Sto bespuća“ od nekog Sergeja Ćetkovića. Pomućenog uma, poremećenih kriterijuma rešavam da aktiviram vojnu rezervu – zovem trećepozivku!

Trećepozivka je zicer, kvota 1,40. Podeblja je ili ima nos kao nož za burek, ali situacija mi ne dozvoljava da glumim Džonija Depa. Iako mi je više puta izjavljivala ljubav, po njoj može sat da se navija – od trenutka ulaska u stan za tačno sat vremena uslediće izlazak. Ne moram da bacam pare na vino, ona popije hladne česmovače, to je podseća na detinjstvo kraj bunara negde ubosni. Trudi se oko mene, ali ne zna. Prošli put kad mi je pušila, razmišljao sam da joj oko vrata nakačim natpis „pas ujeda“. Ali zadnje vreme došlo. Dok su bundesligašice i valensije radile posao, trećepozivku sam elegantno kulirao, kao vojni odsek Deda Mileta. Sada je vreme da proverim da li taj lanac još drži.

– Zdravo, lepotice. Izvini što se nisam javljao dve godine, bio na Maršalskim ostrvima nekim poslom, pričaću ti. Hoćeš večeras da gledamo film?
– Marko, ti li si? E štono se kaže, kasno Marko na Kosovo stiže, imam novu ljubav.
– Neka, nisam ja ljubomoran. Samo ti dođi…
– Čuj, sa tobom mi je bilo prelijepo, ali srce si mi slomio što se nisi dvije godine javljao. Pa ima li u ta Maršalska ostrva internet da se javiš?
– Pa ima, objasniću ti…
– Nemoj me više zvat, sreće ti. Uvatiće me nova ljubav, a ima tešku ruku, radio u pilani u Doboju. Budi mi zdravo!

Intertoto kup

Puče i singl na trećepozivku. Da bi se opisala golgota moje nejebice potrebni su hiljadu strana papira i Lav Tolstoj. Više ni na internet forumima nisam mogao da lažem da sam jebač – sramota me bilo. Iz dubina mozga sam iskopao šifru za ibej i tražio da li neko jeftino prodaje ovcu. Jutarnje erekcije su me napustile zajedno sa nadom da će od mene ikada biti čovek. Imao sam kriterijume kao Islanđanin*, da mi je neko ponudio, spakovao bih ga i pokojnom Luisu u bradu – ali niko ne nudi. Zagoreo sam kao četnički kazan. Poslednjom mrvom snage sam rešio da se prenem i da budem realpolitičar, da se prilagodim situaciji.

A situacija, beznadežna, zahteva od mene da odem na dno imenika, do imena koje sam upisao iza više slova „Z“ kako bih bio siguran da će ostati na dnu. Mara Drobnjak, poluganferka u pedesetim, dva zlatna zuba, iskustvo gledanja u dlan. Jedno vreme radila u lokalnoj trafici, izbačena zbog krađe boksa laki strajka. Zapisala moj broj na kvarno, kad sam dopunjavao kredit na trafici, kasnije me više puta zvala i nudila razne usluge besplatno. Nema za mene ni Lige šampiona, ni Kupa Uefa ni Kupa kupova… ali realpolitičari se ne stide ni Intertoto kupa iako je to takmičenje kompromitovano redovnim učešćem Oklopnika iz Smedereva.

*Islanđani su prokleti činjenicom da njih trista hiljada živi na ostrvu, izolovano od sveta. U tim uslovima, nema mnogo biranja, jebe se i rod bliži od šestog kolena, što uzrokuje[highlight] rekordni svetski procenat retardiranog potomstva[/highlight].

– Halo, Maro.
– Marko?
– Setio sam se kako si me toliko puta zvala na urmašice, a ja nikako da nađem vremena. Pa eto, sad mi se baš jedu urmašice…
– Dođi odmah kod teta Mare. Taman sam se juče i kupala.

***
Prva pljuga posle penetracije dovoljna je da se ponovo osetim ljudski. I da obećam sebi da više neću zapasti u ovu situaciju.

TRI MESECA KASNIJE:

– Hej Nevena, Marko je… da, onaj iz Toskane. Nego slušaj, skinuo sam Man in black 3, pa ako bi htela da pogledamo zajedno…