Kuvanje WoW-a u supenoj kašiki

Brate, on mene čardžuje, stanuje, a ja krenem da ga iskusno kajtujem na nivou Drejkdoga, zavalim mu jednu kletvu usporavanja, pa ga natovarim dotama kao rumunski nadničar kolica šljunkom. Vozim ga od Zimoproleća do Uklete šume, negde kod Cenarionskog kruga mu se pridruži jedan roug, pa ih tu njukujem obojicu. UBER LOL L33T IMBA OWNOVANJE.

Dobar deo čitalaca ovog teksta, gore navedeni monolog asocira na buncanje davno otpisanog pajdomana sa Vidikovca. Onaj drugi nesrećni deo čitalaca, prepoznaje serbsko-vorkraftski, jedan od zvaničnih jezika domaćih igraonica. Reč je naravno o „Svetu Vorkrafta“, masiv multiplejr igri, koja je lansirana 2004. godine, a serveri su i danas aktivni. Mišljenja o samoj igri variraju, neki smatraju da predstavlja pošast goru od droge, dok drugi tvrde da je WoW jedna od najboljih stvari koja im se desila u životu.

Šta je Svet Vorkrafta?

Svet Vorkrafta je igra u kojoj nekoliko miliona igrača iz čitavog sveta, udruženim snagama ili samostalno (postoje ljudi koji su asocijalni i na internetu), ubija guštere, divlje svinje ili močvarna čudovišta, skuplja iskustvene poene (tzv. XP), bere cveće, dere životinjama kožu, skuplja rude, baca magije ili se bori mačem, prodaje razne artikle na aukciji, takmiči se u gladijatorskoj areni, ili jebe mater međusobno putem četa. Sami serveri su mesto sastajanja najrazličitijih kreatura, od brojčano nadmoćnih skandinavskih tinejdžera, preko pijanih Rusa u srednjim godinama, pa sve do poneke ženske osobe koja zapravo ne liči na monstruma i brije dlake na nogama. Ovaj RPG stavlja igrača u ulogu čarobnjaka, lopova, ratnika ili lovca, i služi za razonodu, ubijanje vremena, lečenje kompleksa iz svakodnevnog života, a ponajviše za zgrtanje ogromnih para od strane Blizzarda, firme koja je razvila igru. Sama igra poseduje ogromno prostranstvo, gomilu gradova, sela, pećina, najrazličitijih neprijatelja, takođe poseduje ekonomski i društevni sistem, te opravdava svoj naziv „SVET Vorkrafta“.

Onlajn gudra

Pored činjenice da se igranje WoW-a plaća, i ovde pričamo o ceni koja nije beznačajna za domaće uslove (tri soma dinara za dva metra pikanja), treba napomenuti da je WoW veća zaraza od pražnjenja fišeka suncokreta prilikom posmatranja meča Železnik-Zeta na „Malom Poljudu“. Sve kreće lagano, zadaci (kvestovi) su laki, igrač je pomalo razočaran, ali kako karakter (heroj) napreduje u nivoima, otkriva nove zone, dolazi u sukobe sa neprijateljskim igračima, tako igra sve više uvlači jednog prosečnog mladića i pretvara ga u mongoloidnu, zadriglu gikčinu.

Jedan od poslednjih stadijuma ovisnosti primećuje se kada igrač po dvadeseti put u 24h čisti jedan te isti zamak od gomile abominacija i kostura, ne bi li dobio virtuelnog mrtvačkog konja kao nagradu. Ličnostima koje kod sebe primećuju dozu labilnosti (sinoć probao spid, danas završio još), preporučuje se da umesto klase svog heroja izaberu život. Igranje WoW može se pretvoriti u odličnu zajebanciju, odmor od drkadžija, šefova, riba koja ne daju pičke i čitanja nebuloza u dnevnoj štampi, ukoliko se poštuje savet ispisan prilikom učitavanja igre: „Zapamtite da se sve treba praktikovati sa dozom umerenosti, čak i Svet Vorkrafta“.

Hardkor voveri

Od strane kanteraša i dotaša, u igraonama su još nazivani vovarama i vovušama. Predstavljaju ljude potpuno izopštene iz realnog, i zarobljene u virtuelnom svetu. Najteži oblik ujdomana, svoj fiks ostvaruju celodnevnim krljanjem tastature u cilju bacanja magija. Aktivnosti jednog vovkomana svode se na provođenje sedam do osam sati u skupljanju zamišljenih zlatnika i zamišljenih biljki, ne bi li se mogli napraviti zamišljeni napitci koji su potrebni za uspešno sjebavanje zamišljenog zmaja. U ovom poduhvatu vovkomanu pomažu još dvadeset drugara ćomana, ljudi koji su beskrajno ozbiljni kada je igra u pitanju, te ako je u 21h zakazan početak pohoda na zmaja, svaki ćoman se mora pojaviti na vreme čak i da se igra Liga šampiona, pa sve i da simpatija iz srednje škole nakon nekoliko godina poziva na kućnu varijantu „gledanje filmova“, izgovora jednostavno nema.

Ozbiljnost na nivou kompanije „Delta“, izostanci se jednostavno ne tolerišu, što navodi svakog pojedinačnog ćomana da svoje svakodnevne aktivnosti, obaveze i društveni život prilagođava kompjuterskoj igri ili, ukoliko je sišao dovoljno duboko u šeol, da ih jednostavno izgubi. Na ponovnim okupljanjima starih ekipa iz kraja, prilikom postavljanja pitanja o članu ekipe koji nedostaje, mogućim odgovorima „Otišao na Novi Zeland“, „Mardelja u cezari“, „Overio pre šest meseci“ i „Našao ribu“, pridružuje se odgovor „Igra WoW“. Po rečima Phila Anselma, nema ćomana sa srećnim krajem, učimo na greškama ljudi koji se nisu pridržavali uputstva sa loading screena.

Iz šupljeg u prazno

Koliko god Vorkraft bio fenomenalan, ogroman, zarazan, koliko god predstavljao put za povremeni beg u realnosti, on nije napravljen da bi ljudi sa socijalnom fobijom i manjkom samopouzdanja bar negde predstavljali bar poluznačajnu figuru („Ja sam level 70, i visoko sam kotiran na rang listi borilišta. Duvaj ga nube!“). Vorkraft je, što je očigledno, napravljen da bi ljudi zaradili pare. Velike pare. Kada su ti isti ljudi zaista napravili velike pare, nije im bilo dosta para, te su nastavili da eksploatišu široku igračku zajednicu željnu još drndanja po tastaturi. Tako se na svakih godinu do dve pojavljivala ekspanzija na originalnu igru, koja pored redovne pretplate zahteva dodatnih četrdesetak jevreja.

Problem je u tome što se kupovinom novog sadržaja, nije zapravo dobijalo mnogo novog. Mahom proširene zone, ponavljanje monotonih zadataka, malo šminke, i resetovanje svog progresa koje je igrač do tog trenutka ostvario u igri. Ubijanje crvenih umesto klasičnih svinja, šareni gej mačevi umesto čeličnih, isti gameplay, isti ljudi, isto skupljanje biljaka, ruda i životinjskih koža. Oklop zbog kojeg je vovćoman proveo stotine sati za monitorom i pobio pun kurac zmajeva i demona, sa dolaskom nove ekspanzije iste je vrednosti kao onaj koji će relativni početnik dobiti ubijanjem najobičnije svinje. Do novog finalnog nivoa, igrač će morati ponovo da prođe kroz torturu „Pobija 15 nekih, skupi deset nečega, odnesi zelenom trolu“ i tako u nedogled.

Svet je mali kada imaš prijatelje ROFLMAO

Iako 80 procenata igračke populacije čine nadrkani klinci, kompleksaši i psihopate, u igri se mogu pronaći i ljudi sa kojima se može započeti odlična zajebancija. To su obično vikend igrači, mada ima i vovćomana. Povezivanje sa gotivnim njuškama dalje dovodi do spika na Skajpu ili Ventrilu, razgovora o stvarima koje nisu vezane za igru. I od Vorkrafta se može izvući neka korist, jer komunikacija sa ljudima iz čitavog sveta pomaže savladavanju jezika. Uživanje u igri je dodatno ukoliko se gembla zajedno sa prijateljima ili poznanicima, mada u tri od pet slučajeva takve ekipe završe tako što svoje odlaske na žurke ograničavaju na blejanje ispred lokala gde ne dopire buka, kako bi pro igrači uz pljugu mogli nesmetano da raspravljaju o odlikama novog borilačkog, arena item seta.

Sa obe noge na zemlji

Uvek ostati čvrsto, sa obe noge na zemlji. Svet Vorkrafta je samo igra, može se u njoj uživati povremeno, ali ukoliko igrač želi da postigne visoke rezultate u istoj, ona će mu oduzeti zaista mnogo vremena. To vreme bi isti igrač mogao da iskoristi na istovar uglja, jurnjavu uslova za četvrtu godinu studija, vožnju bicikle, rekreativno bavljenje fudbalom ili trošenje redovne WoW pretplate na ruletu. Mogao bi da tu sajber drogu zameni dobrom starom cirkom i klasičnim vidovima gudrovina, pa ga možda onako rašrafljenog podrže muda, te pobede aneksioznost i dozvole mu da napokon priđe onoj ribi što sedi sama u ćošku i pogodi zicer. Mogao bi da rasturi travnjak ispred zgrade, posadi papriku i popičkara se sa komšijama. Mogao bi sve što pravi neku razliku, a ono što ne pravi razliku su svetleći mač, epski plašt i prenabudžene naramenice na njegovom undead warrioru.