Monikin blog: Početak ispovesti jedne prostitutke
Dotična dama, koja nam se javila putem mejla i predstavila kao Monika, je poslala nekoliko tekstova u kojima piše o iskustvima stečenim tokom bavljenja prostitucijom. Oni su svojevrstan odgovor na neke naše tekstove u kojima smo se doticali tematike, ali nismo uspeli celu stvar da predstavimo verodostojno jer se nikad nismo kurvali i možemo samo da nagađamo kako sve to zapravo izgleda. Plus, što je ovo verovatno jedino mesto na kom se ovakvi tekstovi mogu objaviti bez bilo kakve cenzure, a mi naravno nećemo izmeniti ni jedno slovo. Ni pravopisne greške! U početku smo bili skeptični, ali nakon što smo pročitali sve tekstove donje vilice su nam pale na tastature, izbile sedam tastera, oči se iskolačile i dobili smo životinjski poriv da se opijemo od miline. Ovo je prvi tekst, svaki sledeći je još bolji i ostaje nam samo da se nadamo da gospođica neće prestati da ih šalje. Obećala je da neće…
Prostitucija je dosadan posao, u samom jebanju za pare nema ništa preterano zanimljivo. Tokom tog procesa mogu da se osećam loše ili prihvatljivo, nikako ne mogu biti preterano zadovoljna što sam tu, što trenutno radim to što radim i ne poželeti da sam negde drugde. Po tome je slična gotovo svakom radnom mestu – tu si zbog para. U retkim sličajevima zbog još nečega, ali o tome drugom prilikom. Ono što sa kurvanjem dolazi u paketu: problemi, neizvesnost i uvid u to koliko su ljudi različiti od onoga kako se predstavljaju – je ono o čemu vredi pričati. Da li vredi i pisati ostaje na vama da presudite.
Jedan od poslova koje sam morala da odradim, došao je na molbu moje prijateljice Sneže koja je i sama bila kurva. Logično, teško da bi mi takvu šljaku namestio biro za zapošljavanje.
-Kako stojiš sa slobodnim vremenom?
-Moram da pogledam u rokovnik jebote. Znaš da nemam ništa, ne zajebavaj, što?
-Imam mušteriju za tebe. Plaća 70 evra pola sata.
-Hoće da me siluje u dupe kad toliko plaća? Nije da mi smeta, čisto informativno.
-Ne bre, u redu je tip videćeš, znaš da te ne bih poslala u problem.
-Daj vreme i adresu!
U pravu je Sneža, nikad me ne bi poslala u problem. Čak ni slučajno jer je mnogo starija, dugo je u ovome i to u višoj ligi, zna šta je kurvanje i zna da namiriše frku. Pare su mi naravno trebale. Ne kao što trebaju nekim devojkama iz moje branše za skupu garderobu i gudru. Trebale su mi da bih imala da preživim. Ta potreba uvodi u posao, apetiti kasnije rastu.
Spremila sam se, otišla na adresu, tip otvara i izgleda odlično. I gajba izgleda odlično. Vremenom sam saznala da to nije retkost. Stereotip da kurve plaćaju samo asocijalni, nesposobni, gadni ljudi kojima je to jedini način da vide pičku uživo je pogrešan. Naravno ima i toga, ali nije pravilo. Ovaj neće praviti problem za plaćanje sigurno, pomislila sam. Naravno da nije, pare daje odmah. Pre nego što sam ih i tražila. Vidi se da mu ovo nije prvi put, već je prošao inicijaciju. Inače jedno od retkih pravila prostitucije je – prvo pare, onda sve ostao. To je bilo prvo čemu su me naučili, bukvar posla, u suprotnom bi kurve imale procentualno manju naplatu od RTS-a za pretplatu. Elem, nismo sami. Tu je još jedna devojka i ona izgleda odlično, ali nije kurva. Sigurna sam da nije. Primeti se to jebiga, nervozna je, ne zna šta će se desiti. Verovatno do sada nije imala priliku da upražnjava ovaj vid zabave. Volela bih da je kurva, prirodnije bi bilo.
-Raskomoti se, nemoj skroz da se skidaš. Evo ti kamera, tu si da nas snimaš.
-Samo to?
-Verovano…
Odlično, ovolike pare ne dobiju profesionalni kamermani, ali jebiga, oni snimaju svadbe, a ja dvoje ljudi sa fetišom. Usluge kojih nema u žutim stranama su oduvek bile skuplje. Sveće, muzika, maženje, skidanje… klasičan seks dvoje ljudi. Običan, dosadan, predvidljiv. Misionarka, malo od pozadi, pokoja blamirajuće rečenica kakve izgovaraju samo napaljene žene: “Kako me dobro jebeš životinjo”, malo pušenja – ništa neobično, potpuno nasuprot mojim očekivanjima. Mislila sam da ako je neko već platio da bude sniman, hoće da ovekoveči nešto vredno toga. Ali opet, možda je ovo njima vredno, nisu svi perverzni poput mene. Još 20 minuta, krećem se nešto, tražim kao uglove, dobar kadar, pokušavam da se zabavim i da izgleda kao da sam zaslužila lovu. Oduvek sam želela da snimam nekog, tačnije da gledam. Ipak, zanimljivo je bilo samo prvih pet minuta, ne kao što sam očekivala. Bilo bi mi drago da me pozovu da im se priključim. Trojka, zašto da ne? Bar malo da se ližem sa ovom ribom. Ili da masturbiram dok ih gledam. To volim, pali me. Ništa od toga. Smor! Ipak ne kao pušenje, ništa nije dosadnije od maratonskog pušenja. Klasičan felacio obožavam. Desetak minuta, duboko grlo, kako god. Samo da ne traje kao Kusturičin film. Ima likova koji plate da im samo blajviš sat vremena. To je kao samica. U tih sat vremena baš imaš vremena za ramišljanje. O svemu. Od toga kako si dopustila sebi da nedeljno veče između pola devet i pola deset provedeš sa kitom u ustima, do toga kako bi sutra mogla uključiti mašinu jer se nakupilo štrokavog veša. Samo fali violina koja u pozadini svira neku tužnu, gadno patetičnu pesmu pesmu.
Neko je ulazi u stan! Ovo miriši na pizdariju, na razlog zašto je neko šatro platio 70 evra umesto da stavi glupu kameru na televizor da sama snima. Tako to rade normalni ljudi. Posle pogledaju snimak, vide da ne liči ni na šta pa ga obrišu, unište, presnime babinama, dečijim rođendanom ili nečim tako nevinim. Kažem mu da je neko došao, da nije zaključao vrata. Ona se panično pokriva preko glave, on ustaje i prekriva kitu rukama. Muškarac izgleda najjadnije kad prekrije kitu rukama. Smešno. Potpuno bez dostojanstva. Pusti je jebote, nek se vidi, nije dop. Dobro je, ovo je neko neočekivan, kažem sebi. Dobro je za mene, za njih sigurno nije. Ne znam šta se tom liku koji je ušao vrtelo po glavi kad je video mene koja kao debil stojim u grudnjaku sa kamerom, nešto što se sakrilo ispod pokrivača, ne znaš je l se smeje ili plače, i čoveka koji stoji go na sred sobe, sa šakama na genitalijama, ćuti i debilno krivi usnu. Gleda u mene taj nenajavljeni uljez, zašto gleda u mene koji kurac? Poznat mi je! Kao da ga znam iz osnovne škole, liči na stariju i oronulu verziju tipa koji je prepisivao od mene. Vatao me je i za dupe na odmorima kreten! Mada, sviđalo mi se to tad. Previše liči – on je 100%. Šta ako je i on prepoznao mene? Morao je. Provaliće čime se bavim, ispričaće svima. Jebe mi se! Nek ispriča. Kurva sam, tim se bavim, i ne kajem se zbog toga. Obični ljudi ne znaju da se ponašaju u ovakvim situacijama. Samo je rekao “izvinite” i pobegao. Možda odlučim da ga potražim ovih dana da popričamo o ovome i školskom vremenu, zašto da ne? Pitala sam razočaranog klijenta šta se dogodilo i ko je to bio.
-Komšija, kućni prijatelj, naleteo slučajno…
-A šta on…
-Slobodna si!
Te dve reči ni jednoj kurvi ne treba dva puta ponoviti.
Kasnije sam preko Sneže saznala da je tip oženjen i ima decu. Žena mu je verovatno tad negde zapalila sa klincima na duže, pa je rešio da se malo opusti. Dobro je prošao, mogla je žena tako da upadne pa da bude pokolj, ali ne, to se dešava u lošim filmovima. U životu – i ovo je previše. Žena je kasnije svejedno saznala, ko zna kako, verovatno baš preko komšije. U svakom slučaju raspičkali su se, decu sad viđa jednom nedeljno, a uzela mu je i kamaru love. Možda sad više ne živi u tako dobroj gajbi? Ko ih jebe! Ne osećam grižu savesti, nisam ja zvala njega. Volim oženjene muškarce, imaju toliko toga da izgube, a svejedno se kockaju. Na trenutak sam se zapitala zašto to ljudi rade? Zašto neko ko ima dobru gajbu, ženu, porodicu jebote, sređen život dozvoli sebi da se snima. I to da ga prostitutka snima sa švalerkom u njegovom stanu, u krevetu njegove žene. Koliko je to glupo? Ali kome ja imam pravo da govorim o obrascu ponašanja? Bilo bi licemerno. Ja sam kurva, nisam licemer. I nije moje da sudim.
