Motka – obavezan pribor svih građana Srbije?

Svaki građanin svake zemlje na kugli zemaljskoj uživa izvesne privilegije, uz koje naravno idu i izvesne dužnosti. Kao vozač, recimo, u svako doba moraš da imaš trougao i prsluk, kao stanovnik većeg grada poželjno je da imaš čeličnu volju da ga ne izvadiš u autobusu jer si video MILF-a nego da se strpiš do kuće, dok kao otac recimo moraš da dokažeš da si u stanju da ne vaspitavaš svoju decu onako kako si i ti sam vaspitan, nego da ih pustiš da izrastu u klošare, pedere i muzičare, kao i u slobodnu kombinaciju dvaju od, ili svih triju navedenih zanimanja. Međutim, da bi bio vozač, uslov je: da voziš. Da bi sapunjao mačora u autobusu uslov je opet da imaš kar(t)u i da voliš starije tete, dok da bi bio otac, nužno ti je potrebno dete-dva. Mi smo svi po rođenju u Srbiji dužni da činimo samo jedno kako bismo ga i sačuvali – da svojoj zemlji bivamo odani. Juna 2012 došlo je vreme da se i to promeni: Tarzanija počinje svoje ultimativno zalaganje za uvođenje druge i poslednje obaveze koja će se odnositi na svakog i bez izuzetka – da se svuda i u svako vreme ima MOTKA sa sobom.

Baterije ne traju doveka

…a motka traje. Kada ti se dogodilo da ti se neko požali “e, nestalo mi motke”? Upravo. I to je ujedno i prvi odgovor na tvoje pitanje “zašto bi svako morao da nosi motku sa sobom?” – traje duže od većine stvari. Devojka ode, baterija iscuri, ker crkne, pivo se popije. Motka ne. Prevashodno je jako praktična kao ekstenzija ruku. Znaš ono mesto na leđima koje nikad nisi bio u stanju da počešeš k’o čovek a s godinama ne biva lakše? Ili ono kad si seo s kokicama i spustio noge u lavor, a ženu poslao na Tupperware žurku pa ne može ona da ti nadomesti iznenadnu nefunkcionalnost daljinca? Znamo i ti i mi da bi pre gled’o maraton Ljovisne nego što bi sad ustao da promeniš kanal manuelno. Nema tog next channel dugmeta na televizoru koje motka neće dohvatiti. Zaboravio si da ugasiš svetlo? Kesa sa trešnjama je predaleko? Dobrodošao u lepši i udobniji svet.

Mećat’ stvari uopšte

Prut kao longitudalna ekstenzija ima veoma blagotvorno dejstvo po samopouzdanje. Ukratko, imaš utisak k’o da pakuješ golem falus ugaći. A kako je falusna interakcija sa objektima, opet, socijalno još uvek pomalo andergraund, motka mu ponovo dođe bolje od originala: svega bosti, sklanjati i primicati, bušiti, zavrtati, gurati i kočiti, rušiti, ukazivati, svega baš. Mi se u redakciji uvek trudimo da svoja moćna i vanvremenska saznanja predstavimo didaktično, i tako da čitaocu nije potrebno predznanje o subjektu. Praktično, tako da može da nas čita svako ko sme da se igra Lego kockicama (3+). Ali ovaj pasus drugačije nemo’š shvatiti, nego ako je odgovor na sledeće pitanje pozitivan:

Jes’ vid’o nekad dedu? Onako, stariji čovek, rakija uvek pri ruci, kul fotke i super priče iz pedesetih. Ako jesi, primetio si da deda ima prut. Ako nisi, poradi na tome… Nisi ga nikad pitao šta će mu, jer si pretpostavio “deda je star, kako će nego sa prutom, sigurno ima tu neki medecinski razlog”. Obrati sad pažnju: nema. Nije deda slabiji od tebe, još on vugli i krompir i cement, ali po jednome se razlikuje – pametniji je. Ti vijaš neke pičke i plate, trudiš se da stvoriš iluziju kako možeš da utičeš na okolinu, pa i globalno, a deda je skapirao da ni na sopstveni život ne može da utiče u mnogome. Pošto se skup stvari podložnih uticaju pojedinca suštinski ograničava na domak ruku, deda je prosto proširio radijus. Ko je sad blesav i izlapeo?

Tako mi grejskala ja imam moć!

U podnaslovu uočićemo citat Steva Đubreta koji se ni na telefon ne javlja k’o trezni ljudi. Kakvi grejskali, šta će mu moć? A što da ne! Skiptari i ćilibarde vitlali su se kroz srednji vek k’o sisa pijane folk pevačice na đus-votka hepi auru, a danas su skiptare zamenili bajoneti i iPad. Uprkos rastućem evolutivnom značaju inteligencije, i dalje nemo’š a da ne pomisliš kako neko ko vitla nešto dugačko u ruci – ima gigantski prašnik. Pevači vitlaju stalak od mikrofona, Ameri mašu bakljama i zastavama, bogovi prete trozupcima. Retke su kroz istoriju budale koje su bez nadogradnje ruku uspele da vode i zapovedaju narodom. Među njima je prvenstveno Mojsije, čovek koji se uz pomoć motke pentrao do žbuna i zapovedao moru da se otvori. Ovol’ko lud nije ni Stevo Đubre. Car Dušan svojom krstačom vlaži ženske gaćne predele i kroz vekove nakon smrti, a apsolutni kralj među pastirima bez diskusije je – Napoleon Bonaparta, samokrunisani nadtarzan. Lako je uočljivo i smešno samo po sebi zašto bi čovek od metar i poklopac od pavlake želeo da se prsi, junači med ženama, zamahuje žezlom i konačno i trsi, ali kako je to žezlo izgledalo zaista samo doprinosi ironiji:

Higijeni u inat

Osim upravo falusne upotrebe falusolikih stvari, postoji zapravo i NIZ operacija koje možeš izvršiti objektima koji za to nisu predviđeni: iskopina ušne masti ključevima od golfa, boćanje bojlerima, otvaranje piva bilo čim što nije gas, plazma ili tečnost. A motka, motkom mo’š recimo da promešaš pekmez dok se kuva. Možeš i da prodžaraš uvo, ali samo ako baš znaš šta radiš i obećaš da se ne’š povrediti. A ono što definitivno možeš da uradiš, to je da spustiš motku kroz majicu u guzni razdeljak i razdrljaš malko onu letnju skramu. Žezlo se nikada ne pere, i ne menja se glava. Stoga, kuda god njome prođeš, ostavljaš traga. Pored ideje pruta kao oruđa, on je bez daljnjeg i svojevrsno oružje. Naslov u novinama: hidrogenska bomba pobila zilione. Koga zabole… Alternativni naslov u novinama: divljak prebio dečka svoje bivše govnjivom motkom? To se traži! Možeš umesto govnjivog pruta da uzmeš i govnjivu cev, zagreješ jedan kraj na vatri do usijanja, i zabiješ dečku svoje bivše hladan kraj u dukat. Zašto hladan? Da ne mož’ da izvadi. Ovakav fekalni kombo naravno donosi bonus poene. Pokušaj da ne zaboraviš koji kraj tvoje motke za svakodnevnu upotrebu je drška a koji interakter, takva greška se samo jednom pravi.

Pitanja građana

I za kraj, kao vlast koja rukovodi za narod a ne umesto njega, odgovorićemo na najčešće postavljana pitanja građana.

Kako ću snjom u grad?

Ako kako si do sad bez nje, ‘leba ti?

Gde mogu da nabavim propisnu motku, i koliko će to da me košta?

Još uvek su u toku pregovori sa Dinkićem da se motka dobija jednokratno i besplatno u zamenu za deonice na svakoj pošti. Ako svoju jedinstvenu i originalnu motku pokvariš ili zaboraviš na Egzitu, moći ćeš da je kupiš na Tabak Press kioscima za 1499-2199 RSD. Kineske i rumunske jeftine alternative neće biti dozvoljene, jer bi ovo predstavljao strašan udarac našoj ekonomiji.

Ko će kontrolisati da li svi imaju motku?

Pošto je reč o boljitku celog društva – kontrolisaćemo jedni druge. Jednog dana biće neprihvatljivo ‘oditi bez pruća, kao što je to danas recimo bežati iz škole.

Koja je kazna za nemanje motke?

Nenošenje pruta je kazna samo po sebi, ali da odgovorimo tehnički: minimalna. Ipak, brzo ćeš se smoriti, pa ćeš početi da nosiš, kao što i pojas danas vezuješ, živi bili.

Hoću li morati da je nosim na more?

Po bivšoj Jugoslaviji svakako, a u EU ne, sa izuzetkom Slovenije. Tamo ćeš morati da ubereš/improvizuješ na licu mesta, jer ti za razliku od recimo Belgije, i dalje treba.

Neće li činjenica da SVI imaju motke poremetiti mužjačku hijerarhiju u društvu?

Naprotiv, pročistiće je! Više nećemo spuštati pogled pred jačima, nego ćemo se njima na licu mesta pobiti, pa ko koga rokne prvi – prirodna selekcija, dosta više papučarenja i intelektualizma.

Hoće li postojati specijalne motke za dokazivanje društvenog statusa?

Hoće. Trenutno i dalje najviše obećava motka sa imitacijom skrotuma od kravlje kože u blizini rukohvata, ali deo standardne prodaje će svakako uključivati i poklon-motke, spomen-motke sa duborezom nasumičnog primorskog naselja, kao i motke za najmlađe.

Da li ste vi normalni?

Nismo i nikad drugačije nismo tvrdili. Zato i skačemo direkt u politiku ‘mesto da traćimo mladost na studiranje filozofije.