Načini i značaj uzurpacije daljinca

Moj daljinac stoji pored televizora. Žena ga tu stavlja. „Ženo, pička mu rutava, za koj kurac imamo daljinski ako mora idem do televizora da bih ga uzeo?“ To sam pitao hiljadu puta i svaki put čuo neke nebuloze i kontra-pitanja tipa: „A dokle ćeš ti da ostavljaš gaće nasred sobe?“

Pojma nemam kakve veze imaju gaće sa daljinskim, ali mi je kristalno jasno sledeće: kada je Nikola Tesla 1898. godine u Njujorku patentirao prvi daljinski upravljač sveta pod brojem 613809 (to, dakako, nije bio daljinac za televizor) – sigurno nije imao na umu da ću ja 113 godina kasnije morati da odlažem prehlađeno pivo i trošim pet sekundi svog života koračajući od kauča do televizora da bih uzeo daljinski. Baš za tih pet sekundi Koblenc može da ga metne Hanzi.

Muškarci dominiraju

Da ne seremo previše – stvar je u lenjosti. Pa nije se džabe prvi namenski daljinac za TV u žargonu zvao „lenja guzica“. Izmislili su ga Ameri pedesetih i bio je kablom povezan sa televizorom, kao džojstik. Televizori su u međuvremenu narasli, postali HD pa 3D, a daljinci su dobijali dugmiće još neupotrebljene u praksi. Uskoro će njima verovatno moći da se naruči i kurva koja bi iskakala direktno iz ekrana i delila čku i buljsona za samo 1099 dinara. Ako naručite u narednih pola sata dobijate i pušagiju besplatno. E to je kupovina iz fotelje.

Do tih bajkovitih vremena mužjačka problematika biće večita borba za prevlast nad daljinskim upravljačem u kući. U jednoj Intelovoj anketi 41 odsto muškaraca je ustvrdilo da ima apsolutnu vlast nad daljinskim, dok je to isto reklo 30 odsto žena. E sad – istraživanje je bilo u Americi što je direktna rukavica u lice balkanskim mužjacima – pa neće valjda čipsom utovljeni Ameri, pizda im materina ona neuka, da budu veći domaćini od Balkanaca? Jok more!

Kako biti uspešan tiranin

Neki zajebani tipovi iz filozofije mozgali su o ovoj tematici i dolazili do, uglavnom, pogrešnih zaključaka. Tako je jedan od najvećih nemačkih idealista Imanuel Kant postavio maksimu koja bi uprošćeno glasila: „Ne čini drugima ono što ne želiš da oni čine tebi.“

Primenjeno na problematiku daljinskog upravljača, Kantovo serendačenje doživljava strašan brodolom. Naime, onaj ko kontroliše daljinski može, treba i mora da radi baš ono što ne voli da drugi njemu rade: da menja kanale brzinom kojom tinejdžer svršava, da pojačava ton kada se Lea Kiša raskokodače ili da pusti dvajšestu reprizu neke serije u kojoj glumi Ivan Bosiljčić. Dakle, sve same gadosti.

Postoji nekoliko saveta i tehnika kojima se može obezbediti apsolutna vlast nad daljinskim upravljačem:

1. Sakrij daljinac. Kad te bešika pozove tamo gde i car ide peške, a ti lepo sakrij daljinac ispod nekog jastučeta, ili – ali ovo se preporučuje samo ultimativnim mužjacima – zadeni ga u gaće i sa njim idi na pišanje. To će ukućanima (posebno ukućankama) ogaditi daljinski upravljač. Kao znak pobede, svaki mužjak treba da ispusti glasan podrig.

2. Zajebi demokratiju. Ta zapadna pošast nikome ništa dobro donela nije, osim Koka-kole, Marlbora i droge. Od previše demokratije ispadne anarhija i zato ne dozvoljavaj da ukućani glasaju šta bi ko gledao na televiziji. Tako možeš da izvisiš i da dve glupe žene nadglasaju tebe jednog koji si onda, realno, još gluplji.

3. Ne kupuj dva televizora. Na ovu krizu to je čisto rasipanje i jedan od načina da izgubiš dominaciju u kući. Ima da se gleda ono što ti hoćeš! Da se zna ko u kući ima kurac i staž!

4. Ako si papučar, što je legitimno i sasvim razumljivo, zanemari savete 1-3, zavuci se u ćošak i ćuti. Ili idi na pijac. Krišom posećuj „Tarzaniju“, redovno čisti history na kompu i budi srećan ako žena ne izvali kakve budalaštine upravo čitaš.

Krvava borba za opstanak

Na kraju, upozorenje! Borba za daljinski je jebena, čak i krvava. Naša redakcija, uprkos istrajnim pokušajima, nije uspela da sazna da li je neko stradao u borbi za daljinski, ali je sasvim izvesno da je neko stradao od daljinskog.

Pre mesec dana je jedan Britanac dobio tri godine bajboka jer je daljinskim upravljačem ubio svoju ženu. Nesrećni Pol Harvi je pogodio svoju još nesrećniju suprugu Gloriju direktno u arteriju vrata, a nijedno od njih nije znalo da ona boluje od retke bolesti zbog koje je ta arterija slaba. Jebiga, da je Glorija sklanjala daljinski kao moja žena – i danas bi bila živa.