Posle pet i po meseci u najvećoj sportskoj kompaniji na svetu, došlo je vreme za plej of. Saće onako obilićevski svako u snegu svoj trag da pokaže, neko će da se posere na minuli rad a drugi će, možda, iznenada da od underdoga postanu bosovi. Sezona je bila kul, pa da počnemo sa retrospektivom.
Pozitivno
1. Golden stejt & Atlanta
Iako se za Ratnike znalo da imaju dobar tim koji se lepo pakuje i linearno srlja u progres, teško da je iko očekivao da sezonu izrokaju sa neverovatnih 66 pobeda i to tako da prva petorka poslednju četvrtinu uglavnom čačka ajpode na klupi jer jebiga, braćalice, što da se lome kad je 30 razlike. Spleš braća su rešetali nemilosrdno, Kari je oborio sopstveni broj po broju datih trojki u sezoni, a zajedno sa Tompsonom ih je upakovao tačno 525, dakle preko 6 u proseku po utakmici, a uz to su obojica u prvih 5 u ligi po procentu šuta za 3 (plus je i Harison Barns 12.). Međutim, nije napad ono što je etabliralo GS kao najbolju ekipu lige već drastičan pomak u odbrani, koji je došao sa do ove sezone ne previše zapaženim Drejmondom Grinom, tipom koji opušteno može da čuva sve od keca do petice a pritom je daleko od trupca u napadu, moderna streč četvorka, dovoljno snažan i dovoljno mekan da mazne pokoju trojku. Takođe vrhunski defanzivac Bogut i odlično krilo Barns kompletiraju ludačku petorku Stejta, ali to nije sve jer osim najboljih startnih pet, GS ima i klupu da se usereš; tu su bivši ol star i dabl dabl mašina Dejvid Li, jedan od naj ol raund igrača poslednje decenije i još jedna zver u odbrani – Igudala, pouzdani Spejts i supersonični Brazilac Barbosa, a sa pozicije hed kouča sve to lepo uklapa, verovatno najbolji ruki trener svih vremena (mrzi me da guglam) – Stiv Ker.
Ako se za Ratnike znalo da su dobri, za Atlantu niko nije očekivao da će da obore rekord franšize sa 60 pobeda. Iako su realno mogli još i bolju cifru da spakuju (jedno vreme bili i bolji od GSW) na kraju su malo usporili tempo jer jebiga, kad mesec dana pre kraja obezbediš prvo mesto na mrtvom istoku, baš te boli đoković da se cimaš nešto previše. Atlanta je verovatno prvi tim u istoriji koji je proglašen za igrača meseca u konferenciji. I to je ono što je hajlajt ovogodišnjih Hoksa – podjednaka opasnost sa svih strana pod stručnim nadzorom Popovičevog najboljeg učenika Majka Badenholzera.
2. Novi bosovi
Stručna javnost je pred početak sezone baš bila sigurna kako će još mnogo vode Nerodimkom proteći dok neko ozbiljnije ne pripreti Džejmsu i Durentu u trci za mvp-a. Ipak, nedelju dana pre kraja sezone za mvp-a su konkurisala tri imena a među nema ni Kevina ni LeBrona. Naravno da niko objektivan neće reći da su Kari, Harden i Vestbruk već sad veći igrači od ove dvojice, ali za sam imidž lige je vrh što su se i pre vremena u trku za postolje uključile nove njuške, a naredne sezone sa povratkom Džordža i očekivanim napretkom Pelikansa se tek očekuje pakao.
Negativno
1. Povrede
Baš previše. Džordž cela sezona. Brajant maltene cela. Durent veći deo. Entoni od ol stara, Rouz ni sam ne zna kad je zdrav a kad ne. Boš… Pa najveći favorit za rukija sezone Džabari Parker. Onaj Olajdžuvonov naslednik nije ni igrao, kao ni Rendl a broj bitnih igrača koji su propustili po 20-ak utakmica je epohalan, čak je i mašina LeBron odigrao nikad manje tekmi.
2. Tankovanje
Što nije zabranjeno, dozvoljeno je, al ipak terajte se u pičku materinu. Neki timovi u želji da pobede na lotou za rukije već sezonama jedu govna i namerno pokušavaju da izgledaju ko Široki Brijeg, što dovodi do toga da neretko gube po 40 razlike, a onda kad im najmanje treba da pobede, to urade jer su glupi Njujork. Mislim, stvarno je to segment lige koji me najmanje zanima ali će ipak nešto morati da se menja da ne bi dolazilo do situacije kao da u poslednjoj tekmi Filadelfija i Majami treba da izgube i tako dobiju pika iz prvih deset. Idiotski.
MVP trka
Baš je bilo zanimljivo. Mislim i dalje je jer se i dalje ne zna ko će biti. Kari je najbolji igrač ubedljivo najboljeg tima, ima odlične brojke, vrhunske procente šuta, baš je što se kaže umetnik sa loptom, ali na stranu s njegovim minusima ide nešto slabija odbrana (iako je vrhunski kradljivac) i činjenica da bi i bez njega GSW bio jako visoko pozicioniran. Njegov oponent Harden je ispušio za najboljeg strelca ali je odigrao sezonu života i bukvalno popravio sve statistike i segmente igre (dokoni nek pričaju kako je Harden rupa u odbrani informišući se sa jutjuba) i što je još bitnije, bez njega Hjuston zaista izgleda kao tim koji bi se rivao sa Jutom i Denverom za 11. mesto. Vestbruk je definitivno izduvao neprolaskom u plej of, ali se super držao dok je trajala ludačka tripl dabl serija, to je svakako bilo nešto neviđeno u novijoj košarkaškoj istoriji. Džejmsara je odigrao najslabiju sezonu posle somforske a i dalje je u vrhu mvp trke, ali njega stvarno zabole za ta sranja sad, juri čovek titule i to je sve. Da je Nju Orlins bio za nijansu bolji, Dejvis bi možda bio i najveći kandidat za najkorisnijeg igrača. Momak je već sa 22 jedan veliki car i kompletan igrač tako da je skroz realno očekivati da u karijeri pokupi nekoliko ovih priznanja. Možda već i dogodine. Od ostalih, Gasol mlađi je bio visoko kotiran dok je Memfis bio na vrhu, drugi deo sezone nešto slabiji, ali generalno Mark je imao do jaja sezonu. DeMarkus Kazns takođe ima nadrealne brojke ali njegov Sakramento je bulja pa će mentalno nestabilni brat Bugi da čeka neko bolje vreme, ima materijala za to itekako.
Najbolji šesti čoek
Poprilično potcenjena kategorija iz evropske perspektive. Šesti igrač je onaj koji služi da drži tempo dok se par najboljih igrača odmara i uglavnom najaktivnije učestvuje u završnici utakmica jer je često napadački specijalista kao Džamal Kroford, koji bi i u poznim godinama bio najbolji strelac Evrolige sa recimo 5 poena više od drugoplasiranog.. Uostalom, ovu nagradu su dobijali i Pol Džordž i Džejms Harden, a Kroford se opet pominje kao kandidat mada je realno da karijeru završi sa dosad osvojene dve titule. Najviše šansi se daje Lu Vilijemsu iz Toronta i Ajzei Tomasu koji je Boston umuljao u plejof, a glasove će pokupiti i Tompson iz Klivlenda, Igudala i Spejts (GSW) i opaki defanzivac Rudi Gober (Juta) i brat Mirota bradonja iz Čikaga.
Ruki
Baš nekako sjebano izgleda kad ruki postaje neko iz ekipe koja ne nakupi ni 20 pobeda a to je baš baš čest slučaj. Prošle godine je to bio MCW a ove ili Vigins ili Noel. Jebiga, Džabari, Rendl i Nigerijac se sjebali i knjiga spala na dva slova. Vigins je počeo sezonu baš onako debitantski, skromno, bojažljivo ali vremenom kad je shvatio da je Minesota veliki kurac od ekipe i da ne može tu neki Kevin Martin da bude glavni a Peković neće jer se sprema za napornu sezonu pijančenja i jebanja kurvi u Budvi, uzeo je loptu i stigao do sasvim dobrih 17 poena po tekmi (posle ol stara 20) uz popravljanje procenta šuta. Ostale statističke kategorije su siromašne za njegove predispozicije i anatomiju ali bi to trebalo da dođe na svoje za par sezona, pa i ako ne bude ruki godine, evidentno je da će Kanađanin biti jako jako ozbiljan franšizni igrač. S druge strane Noel je već sad stena u odbrani, u napadu nije loš i jebiga, igra zrelo kao da ima 25 a ne 20 godina što je često bitnije u izboru od konkretnih brojki. Ostali nemaju šanse u izboru ali itekako ima igrača koji bi mogli da budu bitne glave u narednih 15 godina. Plej Orlanda Elfrid Pejton je potencijalni od raund plej kao i akrobata i šampion u kucanju Zek Lavin, a treba zapamtiti i Džordana Klarksona i Markusa Smarta. Naši prostori su ove sezone dali čak 3 rukija koji će popuniti dve prve dve ruki petorke što je baš super. Mirotić (pušite ga španski Cigani) je otišao kao formiran igrač i u jebenoj konkurenciji Noe, Gasola i Gibsona, izborio se za odličnih 20 minuta po tekmi iz kojih proistekne 10 poena i 5 skokova. Nije epohalno ali nekako se nazire da bi Mirota jednog dana mogao da bude baš noseći stub neke ikipe. Al šut mora da se popravi, 40 posto za viskog igrača je baš bijeda.
Nurkara brat bosanski međed je baš gotivna faca, skoro ko njegov ćale pandur koji ima pazi sad 213 santima i 180 kila lolo. I tako, ove sezone mali Nurka je rivao solidno, biće on dobar, tu negde 12 poena i 10 skokova karijera. Bojan Bogdanović je jedan od retkih rukija koji će da igra bitnu ulogu u jednom plejof timu. Očekivano, Bojan je mnogo više pokazao u napadu a 28 poena u utakmici sezone je baš onako za čista tri bambija od Minje Subote. Hrvatski Bogdanović je pravljen da bude ozbiljan kandidat za najboljeg šestog igrača sezone za par godina.
Najviše napredovao
Ovde je baš žestoka papazjanija, pominje se dosta imena ali korpus čine Drejmond Grin, Džimi Batler i Hasan Vajtsajd. Da je ovaj potonji odigrao jedno 20 utakmica više, baš bi bio ozbiljan kandidat jer je baš onako niotkuda došao do tripl dabla sa bananama i jedno vreme bio stožer Majamija. Ipak, deluje da će konstantnost pobediti pa se dosta više šansi daje naročito Grinu jer je baš imao ludačku sezonu, mada postoje te fore da ako dobije titulu za najboljeg odbrambenog igrača, ova će biti prosleđena Džimiju Batleru, što ne bi bilo nepošteno jer je ovaj lik sa najcrnačkijom mogućom bekap pričom baš postao onako ozbiljno moćan a pritom i ol star igrač.
Najbolji odbrambeni igrač
Drejmond Grin ili Kavai Lenard. Baš duel titana i ko god da dobije ispravno je. Pomenuto je već koliko je Grin umesto Lija u petorci pojačao kvalitet odbrane i to je vidljivo i po tabeli ali i po naprednim statističkim parametrima (defanzivni rejting). S druge strane, Kavai je najbolji kradljivac lige i s onim bože sačuvaj dugim rukama stiže da pokupi gomilu otpadaka, izbija lopte iz ruku i lupa banane s trojke a kad je on u timu Sparsi baš prosperiraju.
Trener
I ovo je baš nategnuto, Ker i Badenholzer barabare ali će izgleda titulu dobiti trener Atlante jer je od klasičnog 41-41 tima kog se niko ne seti kad nabroji prvih 25 timova u ligi dobio pre svega pažnju i prepoznatljivost a na kraju krajeva i ubedljivog šampiona istoka.
Petorke
Zilion opcija, pogotovo što neki igrači mogu da igraju više pozicija, ali da ne ulazimo previše u kalkulacije, kratak predlog redakcije na osnovu pravila 2 beka, 2 krila, 1 centar:
Prva petorka: Kari, Harden, Džejms, Dejvis, Gasol M.
Druga petorka: Pol, Vestbruk, Oldridž, Gasol P. Kazins
Treća petorka: Vol, Tompson, Lenard, Grifin, Dankan
ISTOK
Atlanta (1) – Bruklin (8)
Zaboravili smo i što pišemo ovaj tekst lolo. Sjajna šansa za Atlantu da se posere na sve dobro urađeno dosad. Kapiram da i oni to misle. Dosad su uvek bili totalno ispod radara, opušteni a sad kreću sa kote 1 i očekivanja su takva da je sve ispod finala konferencije neuspeh. Prva prepreka je Bruklin koji se inzagijevski umuljao u plej of, kad su svi očelivali Indijanu ili Majami i jebemimater, stvarno deluje kao ekipa kojoj je to plafon plafona. Imena Lopeza, Džoa Džonsona i Derona Vilijemsa možda ne deluju tako, ali potonja dvojica sigurno više jedva čekaju neko izležavanje na perverzijama od plaža nego kidanje u drugoj rundi plej ofa, pogotovo veliki car Džo koji ima platu kao bdp neke omanje zemlje a za te pare da 14 poena i 1 asistenciju. Čak i da je Atlanta pala u formi (a nije nemoguće) teško da Bruklin može nešto više ovde da uradi. Naša prognoza: 4:1
Klivlend (2) – Boston (7)
Haha ovaj Boston je retko gotivna ekipa, deluju kao neki lepo organizovani tim koji je osvojio radničke igre. Gospodski su vezali 6 pobeda na kraju i zamalo čak i šesti da budu i tako izbegnu Klivlend koji će im ipak biti giljotina. Jebiga, od njih dosta, negde u februaru su bili fazon 12. na istoku i onda moćni Olinik i ortaci na imt traktoru sjebaše sve takmace. S druge strane, Džejms tu negde u trećoj brzini, ubacio je malo u četvrtu kad je zatrebalo da se sa sedme dođe do druge pozicije (imali jedno vreme skor 19-20), Irving nekoliko jaw drop partija, Lav može bolje, Džej Ar jebeni Smit našao sebe, izgubio psihijatrijsku otpusnu listu i opet roka ko blesav, dve tekme po osam trojki dao, dobro, nekad se pokvari pa šutira 0-4 ceo meč, al jebiga, to je opet bolje od 2-15 što je itekako znao u Niksima. Tako da, ovo će baš da bude onako lepa serija, Boston će da se bori a Klivlend da zapne kad treba i na kraju 4:1, i jedni i drugi zadovoljni.
Čikago (3) – Milvoki (6)
Posle toliko povreda i propuštenih utakmica (bolje reći sezona) upitno je koliko je igrač, makar bio i Derek Rouz neophodan u igri Bulsa. Tj zdrav i onaj stari Rouz svakako jeste ali Rouz koji da 15 poena uz šut iz igre 35 posto i u koga igrači gledaju kad će da mu iskoči neka koščurina iz noge… hmpf! No i bez Rouza deluje da će Bulsi proći Milvoki. em su jači em su Baksi počeli malo da se teturaju unazad a i sigurno su zadovoljni već što za samo godinu dana prešli put od Solnoka do plej of tima a kad im ozdravi Džabari Parker i Adetokumbo još ojača, eto njih u borbi za neko više mesto. Prognoza 4:1 jopet.
Toronto (4) – Vašington (5)
To su one dve ekipe što su iste a nisu. I te dve ekipe su baš prava slika mrtvog istoka. Super počeli i onda kotrljanje do kraja sezone, imaginarno na dobrim pozicijama zbog bedne konkurencije a realno su Finiks Sansi. E sad, ovde mora i neko da prođe dalje, što je još i crnje i gore, Toronto ima tu prednost domaćeg terena, ol stara Laurija, koji doduše baš kašlje posle istog, DeRouzana koji može da da 30 lako ali ne deluje kao neko na koga ćeš da se osloniš ni kad završavaš dvojku spida a kamoli finiš utakmice tako da ćemo mi zdušno da navijamo za prestonicu jer em Džon Vol, em el grande Seltik Pol Pirs, em nosati Poljak i Brazilac sa rege zurkom. U principu, tu su negde ali mi ciljamo svih sedam i SAMO NAPRED VAŠINGTON SAMO NAPRED OBILIĆ.
Zapad
Golden Stejt (1) – Nju Orlins (8)
U svlačionici Pelikana se i dalje pije ko na pranjanskoj rakijadi, Tajrik Evans povraća u šorts Rajana Andersona a Dejvis i Ašik jebu turske kuravele koje je Omer feribotom specijalno doveo za proslavu ulaska u plej of. Mnogo je gotivno što su ušli u plej of i navijamo da pobede jednu, toliko sigurno mogu. Dakle 4:1
Hjuston (2) – Dalas (7)
U svoj onoj petljanciji Hjuston je na kraju najviše profitirao. Dugo su bili treći, onda dve tekme pred kraj padnu na šesto mesto i na kraju završe tako da u prve dve serije imaju prednost domaćeg terena. Dalas je dobar deo sezone bio jako dobar, a onda je stigao Rondo i bolje da nije. Nešto se tu prejebalo očigledno i možda i najmoćnija startna petorka lige (Rondo, Elis, Parsons, Novicki, Čendler) nije funkcionisala prema očekivanju a Rondo je u najboljem slučaju pola igrača iz Bostona a to najbolje odslikava fakat da je u samo jednoj utakmici imao dvocifren broj asistencija što je ranije neretko već na poluvremenu znao da napravi. Ipak, mogli bi oni dobro da se pobiju sa Hjustonom ali teško da mogu nešto više. Hjuston dobiva četir naprema dva.
El Ej Klipers (3) – San Antonio (6)
Za razliku od Hjustona, San Antonio je taljigao sezonu na autopilotu, bio uglavnom sedmi, onda uključio turbo, stigao do druge pozicije a u poslednjoj sve sjebao (i uz par drugih rezultata) završio kao šesti. Ovo će biti jako zanimljiv par jer prednost domaćeg terena ide ekipi koju javnost (opravdano) smatra za plej of luzera. Kad bude gusto, najbolji plej lige Pol zaboravi muda kod frizera, Grifin i Kroford bacaju građevinski materijal a Džordan je DeAndre što znači da nije Majkl. San Antonio sa svojim veteranima starijim od prašine deluje kao da može da odsvira labudovu pesmu, ova serija od 11 pobeda je baš ličila na uragan iz finala prošle godine ali opet skepticizam prema njima je verovatno i opravdaniji nego ikad. Trebalo bi da bude gusto ko kačamak – 3:4 za Timotija i Žarka Paspalja.
Portland (4) – Memfis (5)
Portland je posle San Antonija omiljena ekipa u Srbalja, verovatno jer volimo da se positovećujemo s njima. Em je to jebeni Portland u kom živiš samo po kazni em su jadni, bedni i nesrećni, ne razumeju se u draft lutriju, em ih najbolji igrači igrački ginu ko u Oluji mačeva. Ove godine su baš počeli da penetriraju i dugo bili baš do jaja, a onda se povredio najbolji defanzivac među vrsnim trojkašima u ligi Metjuz i to više nije bilo to. Treba reći da ni Batum ne igra ni 20 posto od onoga protiv nas, jebemgausta. Oldriž standardno moćan a Lilard je baš onako ispao đilkoš napuvani kad je plakao jer nije ol star, pa su mu posle kupili čokoladu i pustili ga da igra. I ošišaj tu tarzanku, kretenčino. Mada je na top listi igrača s mudima top 5 sigurno. Memfis pojačava defanzivu sa levela 90 na level 98 i Portland će svaki koš morati da plati dvema jedinicama krvi. S druge strane ko će za Memfis da daje poene, nije poznato ali ono natrpaće oni neke cigletine, šporete i kombajne za 4:3. E da, Memfis ima prednost domaćeg iako je peti.
Ako pogodimo bar 6 od 8 prolaza pišemo nastavak, ako ne, jebiga