Ne grebi me po leđima odvratnim noktima
Čuveni Bata Stojković nije imao neki hand fetiš, ali nije podnosio aljkave žene neurednih ruku. Elegancija, ukus, šta je u ženi, vidi se kroz njene ruke. I Bata je to znao. Neuredne ruke žene jednakost su zabagrelom pazuhu kod muškaraca. Svega toga, pa i Bate, setio sam se u Mc Murphy’s baru, na Eglington aveniji u Torontu, a sedeći s lezbejskom trojkom koja se u tom broju i heftala, kao i sa par gromadnih crnih kurvi s kojima sam redovno cirkao posle šljake (radio sam kod nekog Jovana, Jonija, firma se zvala Diamond touch, te ako ‘oćete šljaku na građevini, na crno – preporučujem). Poveo se razgovor o noktima (jer sam direkt s građevine doneo beton ispod istih).
Primetio sam da je kod nas moda da se ugrađuju ogromni, kurvanjski nokti, kao što su to imale poluženske crnkinje i kurve uličarke sa zapada, kao i to, da se farba jedan nokat u sasvim drugu boju u odnosu na ostale. Pitao sam ih ima li to nekakvog značenja, pošto kod nas to svi furaju, iz mode.
– Kada je dama zainteresovana za druge dame, to je jedan od znakova raspoznavanja… – reče jedna od tri lezbejke… Dženi (Obarala mi je redovno ruku. Mislim da joj se dizao na to. A i meni).
– Hell no… – reče Šanikva – Kada mušterija s hend fetišom želi da mu gurnemo prst u bulju, traži da taj nokat bude podrezan i ofarban u drugu boju…
– Ukrale ste to od nas i dale mu odvratno, izopačeno značenje – reče Linda, druga lezbejka, lisičijeg pogleda.
Platio sam turu, da se ne svađaju dalje. Uvek se završi tučom, a to ne volim da gledam. Sve su mi one veoma drage bile, to da se razumemo. Podjednako drage. Ture nisu jeftine, pivo je 6,5 dolara po flaši, ali nisam želeo da se veče prekine prerano (iako se tamo svako veče vikendom prekida prerano s masovnim tučama i ribama koje pegliraju žestinu i eksere po pločnicima ispred barova i klubova). Bile su društvo najsličnije Srbima, kurve i lezbejke. Ironično ili ne, ali tako je. A Srbi tamo, ličili su na sve, sem na sebe.
Ujedno sam počeo da razmišljam o tome kako su ove dve stvari, kurvanjski, veštački nokti crnih poluženskih kurvi i ovaj lezbijski znak raspoznavanja kod nas postali moda?
Kako nešto, što je recimo došlo iz Pariza, Rima, Madrida nije našlo korena ni temelja kod naših žena, već se svaka druga skoro latila ugrađivanja kurvanjskih kandži? Pritom, kažem kurvanjskih, jer su od kurvi potekli, ne jer je to neka moja definicija istih.
Razmišljao sam prvo kako je to uopšte došlo do naših prostora, i brzo zaključio da takva „moda“ ovde nije mogla da dođe drugačije – sem preko spotova različitih zapadnih “umetnica”, koje su želeći da šokiraju i skrenu pažnju na sebe, svojevremeno usvojile način odevanja i izgled tamošnjih dama noći (ali samo u spotovima, a kod nas se to fura na dnevnom nivou). Idealno smo tržište za kič i esenciju jeftine pornografije osamdesetih. Šta to govori o nama ili našim ženama?
Piju kao Ruskinje (ma ko Rusi), oblače se i uređuju kao crne kurve, jebu se kao Bugarke iz Nesebra (van sezone) – šta se to događa našoj prosečnoj devojci, godina reda 16 – 24?
Nekada si sretao devojke, koje su bez imalo para za skupe krpice, pronalazile šta valja, uklapale, ukusno, s merom, i kao takve – mogle komotno da posrame ceo centar Milana. Gde je nestala većina tih devojaka? Tu i tamo, iza ćoška, naleti jedna takva, oduzme dah pedesetorici muškaraca koji pri pogledu na nju već znaju kako bi im se deca zvala i ko bi kumovao. Misliš li da se dvoume i da bi bežali od tog braka? Ha… nikako.
Femme fatale, a jednostavna, uredna, odevena s ukusom. Ispeglana razglednica iz raja. Bez tena kao da ga je iskakio neko ko je cirko vinjak čitavo veče pre. Bez tri brusa koje joj dižu sise u grlo. Bez rastočene bulje u tigrastom. Bez pičke raskantane poput plastične kese. Bez one jedne te iste tetovaže iznad bulje.
Ali ni mi nismo bolji. Jasno je meni sve to. Odem na fudbal i vidim lika kome so izbija iz te jedne te iste majice, u kojoj (bez pranja) igra od 2007. godine. On i ne zaslužuje bolju od one rastočene Barbike izvučene iz mikrotalasne. Ali gledano, on nije prosek. Zašto nam je onda ženski prosek toliko otišao u kurac?
Apsolutno sam protiv dosadnih domaćića, koje drhte gajbi, čekajući muža koji će prezreti supu (a ipak je posrkati), ali zar je tolika kriza indentiteta žena na ovim prostorima? Ja sam za istumbanu Marićevu definiciju, koju bih parafrazirao i pretopio je u: “Da bude kao osiromašeni uranijum. Da nije previše teška, a da zrači”.
Da ne bude duplikat zapadne kurave, niti ženica. Da nije eksponat za kafić i izlaske. Seksualno pomagalo pornićaru, niti pomoćno sredstvo u seoskom gazdinstvu.
Mada, ako neko želi da izgleda kao crnačka kurva, jer se pronalazi po raznim osnovama u tome – odlično. Makar se zna s kim čovek ima posla. Nećeš pomisliti da je nešto drugo, idealizovati, zaljubiti se ko volina, već će ti u startu biti jasno šta možeš očekivati od nje.
Da bude kurva, jer ima kurvanjske nokte? Ne, naravno ne. Infantilno bi bilo tako zaključivati. Ali dosta govori o ukusu, zar ne? O estetici. O stanju i vrsti ličnosti. O identitetu. O individui, ili pak o članici krda.
Koji je moj motiv? Što otvaram ovo pitanje? Zapravo, sem razmišljanja te večeri otkud to kod nas i kako se primilo, kako je postalo moda, malo je reći da me dotiče više od potrebe da smognem snage da samo ovo jednom kažem i jednom ispišem. To je samo bio jedan od onih fleševa na putu do toaleta u pabu. Ali su se kockice uklopile i ta Rubikova kocka se prosto složila sama. Sem jedne kockice koja je u drugoj boji.
