Nisi u pravu, ispravi me ako grešim
Pošto je prosečan dan starogrčkog mudraca izgledao otprilike ovako: ustati u podne, popiti par roditeljskih od žene jer si džabalebaroš i lelemud, usamljen se igrati suvom grančicom u pesku, otići na pijacu i zaskakati prolaznike nebuloznim pitanjima dok te neko ne otera u kurac i potom se zatvoriti u bure i naslađivati maštarijama kako ćeš likovati iz groba kad za par hiljada godina budu pričali kako si car, to nalazimo da su stari Grci bili suočeni sa daleko manje prepreka na svom putu bivanja u pravu nego što to današnji mudraci mogu da zamisle. Njihova nesaglediva nadmoć se pre svega ogleda u tome što je većinu ljudi boleo kurac da se upušta u diskusiju jer su čvrsto verovali da će Ahil nesumnjivo stići kornjaču, ako je u formi razume se, pa je Grku bilo lako da pobeđuje u raspravama protiv imaginarnih sagovornika. Međutim, današnji sofisti se suočavaju sa brojnim nedaćama, što u vidu jednako jebeno napornih kolega s one strane stola ili modema, što sa poganim pojedincima kojima ignor nije opcija za iskazivanje nezainteresovanosti za temu.
Tako, iz svog tog palamuđenja, grci su iznedrili retoriku i sasvim opravdano sumnjamo da su imali nameru da je uvedu u primenu. Iako ogroman broj ljudi obožava da besedi i raspreda o raznim pitanjima od životnog značaja, mnogi će i dan danas argumentaciju radije crpeti iz svoje žestoke, manastirkom kalemljene volje i odneti titlulu top oratora sv. Jovana letnjeg ili će, možda sasvim nenamernim angažovanjem razuma, posegnuti za delotvornim demagoškim oružjem zvanim logičke greške.
Pojedini psholozi tvrde da je daleko teže učiniti da neko promeni svoje mišljenje na internetu nego za kafanskim stolom. Razlog ovome leži u činjenici da ljudi, koliko god sakrili svoj identitet iza nadimka Šlogirani tuljan, smatraju da se nalaze u javnosti i pitanje ličnog integriteta im ne dozvoljava da popuste i srozaju ugled svog imena pred belosvetskim auditorijumom. Zbog toga se rasprave na internetu obično i završavanju pičkaranjem, banom i guranjem kabla u dupe. Međutim, retki su slučajevi da se i intimne polemike okončavaju prijateljskim rukovanjem i radosnim zaključkom: „Hvala ti brate, oči si mi otvorio“. Bilo koji milje da je u pitanju, dobar deo razloga za neslaganje između sagovornika je upravo u neadekvatnom dokazivanju tvrdnji pomoću kvaziargumenata. Neki od od njih su očigledno naopaki, neki su podmukli i inutitivno izazivaju sumnju da tu nešto nije kako treba (samo šta?), ali su svi do zla boga iritantni i vode ka trijumfu. Uostalom, uveliko se održava karneval demagogije, pa valja i videti čime mi to raspolažemo kao zemlja.
Qui nimium probat, nihil probat – Otklon od teze
Ko dokazuje previše ne dokazuje ništa. Veština upotrebe ovog argumenta se sastoji u vozdizanju teme na nivo što većeg stepena opštosti ne bi li se rasprava nastavila u maniru Kantu-uvalili-šiptarski-šit-otkin’o se ko zverina.
– Budućnost je u uljnim škriljcima, pazi šta sam ti reko.
– Ne bih se složio dragi moj. Pohlepa je greh.
– Dobro jebote samo kažem, ti škriljci su hao…
– „Odakle ratovi, odakle borbe među vama? Zar ne odavde: od pohota što vojuju u udovima
vašim“
– Umri bre.
Isto tako, otklon se može napraviti i tako što ćemo temu suziti i insistirati na činjenici da su jebeni škriljci predizborna propaganda. Zasigurno, ali to ne opovrgava tvrdnju da postoji realna šansa da su upravo oni temelj blistave budućnosti? Lol
Slippery slope – Snežna lavina
Argumentacija bazirana na dalekovidoj anticipaciji uzročno-posledičnih veza. Pregršt zamisli koje bujaju iz premise poput šustikle iz heklice u bapskim rukama, rokoko paranoidnih ideja, kondilom na ciganskoj vulvi. Efekat leptira viđen očima mahnitih.
– Evo opet haos oko gej parade jbt. Šta prave frku više koj kurac?
– U brate, kako si glup pa ti nemaš pojma šta to znači! Sutra gej parada, za dve godine legalizuj brakove, daj im da usvajaju decu i da ih vaspitavaju u devijantnom okruženju, pa kad ta ista deca izrastu u pedere i kad budu svoju decu vaspitavali eto nama za dve generacije bele apokalipse! Osta srbalja za pod maslačak!
– E, vidi što imam slagalicu. Kazimir Maljevič „Crni kvadrat na crnoj pozadini.“ Tri iljade komada. Aj složi pa te vodim na pivo.
Straw man – „Slameni čovek“
Ova tehnika podrazumeva izvrtanje sagovornikovih argumenata i izmišljanje kvazikauzalnosti na način koji nam je najpogodniji za napad. Pravljenje falsifikata od tuđih tvrdnji implementirajući mu falinku koja tako bode oči da uništava celu koncepciju i neretko diskredituje sagovornika kao razumno biće.
– Lep dan danas.
– Baš mi je drago što te raduje masakr 3 srbina u Đakovici. Ustašo.
– Jbg. I ti si ubio Zorana, juče si rekao da nisi ti kriv što propao BIP.
– Jbg. Ajmo do Mocarta.
– Ae.
Argumentum ad ignorantiam
Argument neznanja. Nepostojanjem dokaza za određenu tvrdnju dokazujemo njoj protivrečnu. Jedan od čestih argumenata ateista je zapravo argument agnosticizma. Odsustvo ovakve logike pomirljivosti, s jedne strane je uslov razvoja nauke ali isto tako i odlčan preduslov za mesto šefa katedre za implemetaciju perpetuum mobile u SUS motore na univerzitetu Laza Lazarević.
– De si Šiljo matori, šta ima?
– Evo idem do pošte da pokupim pilule za porast tukija, stigle sa Foklandskih Ostrva. Joca Klića kaže da su dobre, jebo pre neki dan u Šumicama.
– Ti si debil brate.
– Dokaži.
Argumentum ad hominem
Klasika. Napad na ličnost i vređanje na svim nivoima. Prozivke koje veze s temom nemaju, diskreditovanje sagovornika, pozivanje na njegovu kompetentnost, ranije greške, uračunljivost i uopšte, sve što ono čini jednu politiku živahnom.
– Kako može gospodin Dinkić da priča o korupciji kad svi znaju da je neozbiljan političar koji drombulja džitru?
– A vi ste mi gospodine Vučiću kompetentni da pričate o korupciji tim žvalavim ustima nalik usminama seksualno nadražene krave.
– Moje usne gospođo Trivan makar ne izgledaju kao pička svunoć silovane krave i to govori ponešto o mojoj, a još više o vašoj kompetenciji.
– Ovo je smešno. Pa i gospodin Koštunica ima vrljavo oko pa je zaslužan što je Srbija prestigla Bahrein na rang listi korupcije za vreme njegovog mandata.
– Da, i šta sad? Treba narod da veruje gospodinu Jovanoviću koji škilji ovde raspamećen kroz heroinsku mrenu?
– Tačno tako! Predsednik Tadić možda liči na albino tvora ali je makar naočit i jebozovan gospodin.
– I lepo mu stoji majica na bretele, složićete se.
– Neporecivo.
Pozivanje na autoritet, na milosrđe, na istrajnost, na pučanstvo, na Minju Subotu, vađenje iz konteksta, pogrešne premise, fundamentalne greške, začarani krugovi, postoji milion načina da ne budemo u pravu. Ali je sigurno da ćemo pobediti ako se glasnije deremo.
