Dijeta, nutricionista i razgovor sa njim
-Dobar dan jedini rešenju svih mojih problema.
-Dobar dan. Da li imate zakazano?
-Ne, nego mi bilo dosadno u kafani pa reko’ dodem kod nutricioniste možda je bolja atmosfera i jeftinija Klekovača. Normalno da imam.
-Pod kojim imenom?
-Zorica Ocokoljić.
-Pa vi niste Zorica.
-Imate sjajnu moć zapažanja, zavidim vam, svima ću vas hvaliti. Stevo Đubre, drago mi je.
-Ne razumem, a gde je Zorica?
-Otkud znam gde je, otišla sa bratom da kupi letnju garderobu za maltezera pa ga je sad verovatno zavezala za biciklarnik dok se dobro ne zagaravi u solarijumu…
-Brata zavezala za biciklarnik?
-Maltezera, mada ti nije loša ideja, i meni je pala na pamet nemalo puta. Ostavi se njih sad, ote noć. Ona mi je zakazala.
-Ona zakazala vama, zašto?
-Zato mi je devojka, i roditelje sam joj upoznao, a 2.7 puta je lakša od mene. Dok šetamo ulicom misle ljudi da mi je ćerka i da je vodim na sekciju iz ritmičke gimnastike. Prošli put je moj ortak kog nisam video sto godina uštinuo za obraz i rekao: „Bući, bući… jel te sluša ćaća? “ Ubila je sramota.
-Pa što nju da bude sramota? Zorica je…
-Mršava, prijatelju… mršava. A nije da se nema. Pun frižider mesa k’o Zabela, kad ga otvaraš moraš paziti da ti dinstan fazan ne padne na nogu…
-Citiraću vam sad jednog od pionira moje profesije: „Lako je otvoriti vrata frižidera, ali ih je teško zatvoriti“.
-Auu… da znaš da je u pravu. Teško, baš teško. Ramenom ih zatvaram, guram, gužva unutra, nabreko k’o trudan, puca po štokovima. Razmišljam da kupim još jedan.
-Ne bre, ne. U prenesenom značenju…
-Mani me sad prenesenog značenja. Problem je jasan. Ona neće da jede, žvaće zalogaj 43 puta, prevrće ga po ustima, ja prevrćem očima, a kad bih bacao hranu ćale, prvi kasapin gornjeg Podunavlja, bi mi se po grobu prevrtao. Kao da živim sa koalom, a ne sa ženom. Rešavaj problem!
-Da li se bavite nekom fizičkom aktivnošću?
-Izbegavam.
-Sport neki?
-Mnogim sportovima se bavim.
-Na primer?
-Sportski ribolov i lov. Prvog vepra sam ubio u šestoj godini. Pikado…
-Mislim na neki aktivniji sport, fudbal recimo…
-Do nedavno sam igrao fudbal skoro svaki dan.
-Što ste prestali?
-Izbacio Ranko sto iz kafane.
-Kakav sto?
-Solidan, vukao je malo prema zidu doduše i slabo koji igrač je imao glavu, ali nije bio loš uopšte. Ubacio još četiri stolice umesto njega, isplativije mu. Nije imao ko da igra, današnji klinci igraju fudbal umesto u kafani na televizoru. Tužno.
-Dobro, ne vredi… Evo ovako, prepisaću vam početnu dijetu koja je do sada davala neverovatne rezultate na polju zdravog života i gubitka masnih naslaga.
-Može li ukratko i bez mnogo palamuđenja? Čekaju me u kafani, a ako kažem gde sam bio biću prinuđen da pojedem tri metra srpskih kobasica bez ‘leba da mi se dekontaminira organizam.
-Evo, zapisaću vam sve lepo na papir. Prvi dan vam je „mesni dan“, drugi je „voćni dan“, zatim ide „riblji dan“, četvrti vam je „vodeni dan“, onda „povrtnji dan“, a šesti dan jedete samo testeninu zbog ugljenih hidrata i na kraju…
-I na kraju izvršim devetostruko ubistvo nedužnih komšija zarđalim vilama zbog mentalne labilnosti koja je došla kao posledica etiopijske gladi i završim u Blicu i na mardelju. Navešći te kao saučesnika na sudu kad se budem branio svega mi. Sti normalan?
-Ne, ne gospodine… ova dijeta je toliko popularna baš zato što nećete biti gladni.
-Pa ajde… ovaj prvi, mesni, dan možda i neću. Tako se uglavnom i hranim, mesište doručak-ručak-mala užina-velika užina-večera. Samo izbacim hleb i rendan kupus…
-Eto vidite…
-Ovaj voćni dan mogu da preživim samo ako popijem po po’ kile voća za svaki obrok. Doručak Jabukovača, ručak Viljamovka, večera Kajsijevača neka, a? Da bude raznovrsno. Može tako?
-Zaboga, nikako…
-Treći dan je takođe podnošljiv moram priznati. Drži kum ribarnicu, tu će neke kapitalne štuke i bucovi aterirati na ćumur i utovljena šarančina od sedam kila predveče u kotlić…
-Eto vidite…
-A šta je ovaj „vodeni dan“ lica ti baršunastog? Tad se kupam?
-Pa možete i da se okupate neće vam pasti kruna sa glave, ali za taj dan je predviđeno da se u organizam unosi samo voda.
-Neće kruna sa glave, pašće mi glava sa ramena! Otkačiće mi se tromb, želudac će početi da mi vari ostale unutrašnje organe… Zajebavaš me, jel da? Zorica te nagovorila da mi vrati što sam kupio crnca na naduvavanje i okačio joj je na štrik da se suši? Komšije je oseravaju od zajebavanje već pola godine. Znam te puško praćka kasi…
-Ma kakav crnac neandertalcu, pećinski čoveče, Veljo Iliću ova dijeta je biser nutricionističke nauke i ponos svih nutricionista od Bečkereka do Tokija… Sram te bilo! Zbog takvih kao ti, ova zemlja…
-Dobro de, ajde, ajde, nemoj mi se rasplakati sad tu, uzjebaće ti se šminka. Verujem ja tebi ali ne mogu. Ne slaže mi se držanje dijete sa moralni načelima. Nego imam ja predlog za tebe, zanima te?
-Kaži ako baš moraš.
-Moram, dakako. Zorica tebe iz nekog razloga jako poštuje i sluša sve što ti i tebi slični kažete. Ona je povodljiva, naivna, neiskvarena… ako joj kažu da je moderno biti beo, a ne crn kao do sada, ona će umesto u solarijumu da se sunča u zamrzivaču. Nosiće baletanke na ličke čarape ako misli da to sad tako treba, kapiraš?
-Ne kapiram!
-E, ja ću tebi da platim koliko treba, a ti ćeš njoj da kažeš da je ovo leto nedopustivo biti mršav i da rebra više ne smeju da se vide ispod majice nego iksljučivo na tanjiru. Kazaćeš joj i da je iz zdravstvenih razloga bolje da se malo podgoji i prepisati joj taj tvoj „mesni dan“ svih sedam dana u nedelji. Može tako?
-E pa nisam siguran da je to u skladu sa mojim moralnim načelima.
-Platiću ti koliko god treba da ti se suhomesnati proizvodi, mlečna mast i žuti šećeri usaglase sa svim načelima ovo leto. Vi nutricionisti volite pare ko vaši pacijenti masno.
-Preteruješ.
-Nemoj zajebavati, ne podmećemo joj spid u pogačice ščvarcima. Volim je jebiga, uredna je, pametna, zabavna, čak je znala i da kuva dok tebe nije upoznala. Neću da dozvolim mi je upropastiš pa makar.
-Dobro, dogovorićemo se ako me posluša, mada nisam siguran…
-Bez brige, poslušaće. Kaže da je za mene Džingis Kan bio feminiziran, da sam bizon u telu čoveka, da je kulen ubistvo, a keleraba oslobađa neki Seretonin ili kako se već kaže, a to si je ti naučio garant. Kad si u takve gluposti mogao da je ubediš, možeš u sve.
-Dobro, daću sve od sebe.
-Jašta ćeš, ako uspeš vodim te na bele bubrege od tek uštrojenog bika i jareći mozak na žaru, to sigurno nikad nisi jeo. K’o duša, topi se ustima, ne znaš šta propuštaš. Budobar. Vidimo se uskoro.
