Otisak nedelje #10: Feliks, vidra i svećenik
U proteklih sedam dana smo dobili razlog da u narednih sedam pričamo kako neće lopta poštenog čoveka i da se čudimo kako je Belgija za godinu dana prešla put od ekipe koju predvodi ubojiti Mpenza i koju uvek pobediš sa 2:1 do ekipe koja ti stavi tri komada i pita treba li još. Osim toga, dešavalo se svašta – kum ukrao mladu na venčanju u Čačku, neki Amerikanac crkao pošto se prejeo crva, omladina u Tunisu u Mikijevom zabavniku zatekla uputstvo za pravljenje bombe – treba učiti na vreme – a jedan klinac u Nemačkoj je rasprodao kevin nakit da bi platio kurve za sebe i drugara, dakle pravi primer sloge i drugarstva. Kao i uvek, kroz sitno sito smo protresli brabonjke koje su nam prethodnih dana donosili mediji i odabrali sledeće:
Tarzan nedelje: Feliks Neustrašivi
Jeste, bio je tu čitav tim lekara, psihologa, astronauta, kurvi i Vidovita Zorka – sve je isplanirano do detalja i teško da je Feliksu nešto moglo da se desi. A ipak, što reče komšija jednog autora Tarzanije, „svaka mu čast, ja ne bih smeo“. Ali Feliks Baumgartner je nekako u skafander spakovao i svoja muda veličine kokosovih oraha, i iskočio sa 39 kilometara visine što mu dođe rastojanje između Požarevca i Petrovca na Mlavi, koje po brzom drumu prosečni Punto pređe za svega pedeset minuta. Feliks je svoj put prešao za nešto više od pet minuta, probio zvučni zid i izreklamirao Red Bul. Skok si, dakle, finansirao ti koji daješ 400 dinara za limenkicu gaziranog soka od maline sa kofeinom da bi impresionirao žensku koju nećeš jebati. Posle Feliksovog skoka, cinici po internet forumima pitaju – „i šta sad?“ Pa ništa sad. Ali ako pitamo tako glupo, onda možemo i da pitamo i šta kad Čelsi osvoji LŠ ili Španija EP, šta mi imamo od toga? Ništa, al je do jaja. Doduše, nije toliko do jaja kao skok prethodnog rekordera Džona Kitindžera iz 1960. godine jer je Kitindžer, nekoliko sekundi po prizemljenju dokazao da je Tarzančina:
Mrzeli smo: Švedsku kraljevsku akademiju
Nobelova nagrada je kao Evrovizija – svi je pljuju i posle dva dana zaborave ko je dobitnik, ali će ipak pratiti šou i sledeće godine. Dok za hemije i fizike uvek mogu da nam podmetnu nekog sa nekim vlaknima, atomima i da nas ubede da je to do jaja, Švedska kraljevska akademija beleži niz blamaža kada je u pitanju Nobel za mir. Nakon Jasera Arafata naoružanog sa minimum dve kratke cevi u svako doba dana, te Ala Gora i Baraka Obame – funkcionera zemlje koja dnevno ubija između 10 i 100 ljudi u svetu, ovogodišnji laureat je obrnuo krug i sam sebe oterao u beskrajnost. Evropska unija, ta ponosna zajednica naroda i narodnosti, koja nesebično decenijama doprinosi miru u svetu nizom akcija od kojih ćemo, zbog ograničenosti prostora, navesti samo neke: cveće i bombonjere za decu u Avganistanu; pružanje ruke prijateljstva narodu Libije; plesom do izmirenja Srba i Šiptara itd… Suze nam pune oči jer smo konačno saznali da EU nije ekonomska zajednica sazdana na trulim kapitalističkim osnovama kako bi NJENI građani bolje živeli, nego je to rasadnik plemenitosti i viteštva usmeren na to sa SVI bolje žive! Vrhunac ironije je što će Brisel dobiti i osam miliona kruna, što je oko milion evra ili – godišnja plata celih osam najnižih činovnika Evropske komisije…
Sapunjali smo na: Ćerku Mika Džegera
Tačnije pokušali smo, čak smo je i izbrisali fotošopom i ostavili samo ribu na slici, ne vredi. Tako smo ovu vest kao “veliku” prepustili domenima Džegerovkine dnevne sobe u kojoj je činjenica da je Lizi Džegerova ćerka i dalje krupnija od bilo čega drugog, a zapravo smo se zasapunjali na – Kristen Stewart. Ne kapiramo internet, kada si Đole Đogani pa malo-Sladža-malo-Vesna, onda ok, imaš kriterijume. Ne patosiraš sve što ti pokuca na vrata. Ali kada nejebeš diljem interneta, kako onda na smokvu vrste Kristen Stewart mo’š lajati? Kao loša ti… Pa pogledaj je! Skini 3D naočare, razmakni zavese i poslušaj naše teze. 1. Lepa je. Tebi nije…? Ok, teza 2. Kladimo se da jaše k’o da je svaki dan 21.12.2012. Nisi ubeđen? Ok. Teza 3. Skinula se! Da, nije laž, posle Snjeguljica i vampirica, Kristen je skinula brus podržavajući buntovne koleginice spočetka XX veka i zajašila drugara (tačnije dvojicu) u filmskoj adaptaciji Keruakovog dela “On the road”. Nemoj čitati, nemoj gledati film. Ali ne lezi gugle… Po pristigloj vesti istog trenutka smo se zarumeneli u redakciji, što gore što dole. A kada nam je stigao i ovaj ekskluzivni skrinšot, bilo je u glas “e odo ja da kenjam”. Zlo su ovi laptopi…
LoL nedelje: Vidra maskota Rakovice
I posle Palma lud jer želi da u Jagodini generiše autohtonu pjur heterosekšl vrstu žirafe koja će da sklanja pogled ukoliko zatekne 2 derpea koji krljaju jezičinu jedan drugom u ždrelo. Ne, Palma je još u čekaonici za zloglasnog doktora Krsmanovića iz Srećnih ljudi, jer čelnici južnobeogradske opštine uleću preko reda na psihijatrijski kauč vođeni idejom da simbol ispred opštine koji će zajedno sa zastavom da se vijori na košavi bude ni manje ni više životinja koja bi crkla u 99 posto tekućih voda u Srbiji. Ne, nije izabrana traktorska guma, četvorotaktni motor, neki galvanski element ili bilo koji drugi artefakt koji se može naći duž Topčiderske reke, glavnog plovnog puta za špediciju industrijskog otpada u Savu. Prema rečima jednog od glavešina Rakovice, simbol je čista metafora, jer „vidra je snažna, okretna, zajebana, simbol promena i progresa koji nadolaze“. Usput pomenu čovek, mrtav ladan da Rakovica želi da od (pazi sad!) jezera Pariguz napravi turističkog giganta. Siši ga jezero Onjega, siši ga Ženevsko jezero, PARIGUZ JEBE! S nestrpljenjem očekujemo brze odgovore duž Srbije, simbol Fruške gore postaje kašmirska koza a Vinča dobija zelenu jabuku.
Pobjednik tjedna: Svećenik
Izgleda da se izvesni Fra ŠIME Nimac, među svojom pastvom poznat kao “odmor za oči”, malo zasitio hladnih samostanskih zidova. Naš pobednik nedelje je svoju nadbiskupiju opljačkao za ni manje ni više nego milion evra i otišao u nepoznatom pravcu sa “atraktivnom družbenicom”. Ojadio ih je tako što je 43.000 kvadratnih metara uz obalu koji su pripadali crkvi prodao nekoj firmi. Živi dokaz da Hrvati i Srbi imaju isti osećaj za biznis. Iz njegove biografije saznajemo da je “iz svešteničke porodice” što otprilike znači da je rođeni igrač morao da postane sveštenik i da je ovo bio logičan razvoj događaja. Inače je bio poznat i po Krajsleru 300 koji je vozio, Armanijevim i Bosovim odelima, kao i “iznimno finom ophođenju s vjernicima, a posebice vjernicAma”. Crkva je uvek bila puna kada je on držao misu, a zli jezici su voleli i da kažu da te iste vernice dolaze da bi “parile oči”. Bilo kako bilo, otiša je Šime i ponia puno para i pičoku. Putuj igumane!
