Moj ortak koji sigurno spada u jedan odsto najbolje izgledajućih ljudi na svetu – ne jebe. A hteo bi. Uzrok tome je što istovremeno spada u jedan odsto najglupljih ljudi na svetu i tripuje da samo treba da se pojavi na Adi, prostre peškirić i čeka da pičetina sama dođe privučena odsjajem njegovog obnaženog nauljenog siks-peka. Ne biva. Ribe jesu glupe, ali nisu baš somovi pa da se hvataju na bućkalo.
Koliko si samo puta stajao nadlakćen na šank, pio neki Hajneken koji košta kao ćaletova dnevnica, izigravao Džordža Klunija i čekao da ti priđe kosmička pička iz društva u ćošku. To se naravno nije desilo, štaviše prepičku je kući vodio Smare Mladežgara kojeg ste u srednjoj tehničkoj tukli mokrim novinama i uzimalu mu kintu za užinu. Ali Smare umače jer daje ženama jedinu stvar koju više vole od kinte i masnog kurca – pažnju.
Žene su toliko žedne proklete pažnje i većina njih bi pre crkla od nejebice nego da juri lika kako bi mu popušila. Ženski ego traži više hrane nego baba Slavkin vepar i, kao i vepar, najviše voli onog ko ga najviše hrani. O tome svedoči intervju koji sam napravio sa mojom ženom u prijatnom ambijentu kuhinje, gde sam kuvao krompir-paprikaš.
Tarzanija: Moja Ženo, zašto žene vole muškarce koji trče za njima?
Moja Žena: Lijep je osjećaj, osjećaš se ko carica. Valjda smo mi žene glupe i dobar je osjećaj kad lebdimo.
Tarzanija: Žene, dakle, samo tvrde pazar?
Moja Žena: Pa da. Većina žena bi mogle odmah biti s nekim likom, ali ne žele nego igraju igrice. Svaka žena voli kada cupkaš i plaziš jezik za njom.
Tarzanija: Kako na nekoj žurci prepoznati devojku koja će ti iste večeri dozvoliti da joj prskaš sise?
Moja Žena: Djevojka koja također želi one night stand pozitivno će reagirati na dodire. Ona će prihvatiti flert. Ako je lik pita što voli za doručak, ona se neće čuditi, nego će reći – musli. Onda će on reći kako baš ima musli doma i da joj može sutra ujutru dati…
Ovde je intervju prekinut zbog bljutavosti odgovora i odlaska u opštinu po prijavu za razvod. Ali Žena je u pravu – ribe su kao Vulverhempton, znaju da će dati bulju Mančesteru, ali hoće da je što skuplje prodaju čisto da ih ne bi zezali po kraju.
Uz upornost, žene vole i dozu foliraže, skidanje zvezda sa neba, Sinan i to. Dakle, nije fora da priđeš kao drvoseča i kažeš „Obrijao sam tuksona i pustio nokte na nogama – sad mogu da se zabodem u madrac i zakucavam te kao Soni Liston. Oćeš da se jebemo?“ Mora suptilnije jer, kako navodi spisateljica Diana Spekler, persistence is hot, unless it’s creepy.
Prilično je lako ne biti creepy. Nije preporučljivo napisati njenoj kevi poruku na Fejsu „filovao bih Vam ćeru otpozadi“ ili, još gore, slati 101 ružu na kućnu adresu – to je stvarno bolesno. Takođe je lako biti poslovično dosadan i uporan – danas kada ti je Jevrej Cukenberg omogućio da se ne lomataš ni oko broja telefona, samo ime, mutual friends, i lovaš je po četu. Smaraš, bacaš udicu, zoveš na Kališ…
I to smaraš mnogo riba istovremeno jer uvek na umu treba imati matematiku i verovatnoću. Kvantitet rađa kvalitet, pa i Mare Pantelić ubode gol iz desete šanse. Sigurno ste čuli za fantastičnu ekskurzijsku računicu: „Na ekskurziju ide šest odeljenja po trijes, to je 180 ljudi. Polovina su ribe. Od tih 90, dvajes je grobova, ispod časti čak i pijanom srednjoškolcu, a dve su mi ortakinje. Ako budem uporan i startujem preostalih 68 – pristaće bar četiri. U prevodu – jebem svako veče!“
U svakom slučaju, jebe ko pita, a oni koji su previše kul da bi pitali upravo odlaze do kupatila po perfeks i prelaze na drugi tab gde im piče xxxymovies.