Prodali ste se!

Ova jako popularna rečenica u slobodnom prevodu glasi: „Smradovi, zašto ste uradili nešto što ja, omnipotentni, bogom dani mesija i čuvar vaskolikog znanja veličine Aleksandrijske biblioteke, mislim da nije trebalo da uradite i time se popišali po svemu što ja mislim da je ispravno.“ Ne stvarno, kako bilo koja individua ili grupa sme da se drzne da uradi nešto na svoju ruku a da pre toga ne krene na put oko sveta i ne pita svakog Kineza, Aboridžina i babu Milevu, vlašku čarobnicu, druida iz Petrovca na Mlavi, da aminuju odluku. Gde je ljudska granica bahatosti? Šta je sledeće, neću pitati Ban Ki Muna da li se slaže da malo odmorim od bureka sa sirom (ajmo hiljadu komentara izbosne) i pređem na neko pedersko pecivo? Nedopustivo.

Zanimljivo je pitanje kada je došlo do prve naplate biznisa. Verovatno toliko davno da tadašnji ljudi (il nešto što liči na njih) nisu ni bili svesni da su postavili temelje ekonomije. Slabašni australopitekus je video da će teško uloviti mamutovinu za has i da mu preti krepavanje i zamolio snažnijeg kolegu australopitekusa da mu pomogne. Ovaj mu je rekao “nu nu aaaaa dauč rrrr”, što znači „popušiš mi kurac malo, ščuo“. Ali, krhki australopitekus je onda ukapirao kako je vešt majstor i kako najbolje od svih pravi oružje od kamena i drveta, pa je preživeo tako što je trampio oružje za klopu. Onda su jači australopitekusi lovili sve više mamutovine i došli do tačke da i oni imaju čim da trguju. Tad je pala prva razmena u fazonu “ćao, ribo, dobra si čkapi, oli malo mesa a zauzvrat da mi prošetaš garaganovu kožmuru?“ I bi svetlost, i bi razmena. Kako su ta stvorenja bolje kapirala da ne postoji individua koja je sposobna sama da preživi i da dobra moraju da se iznajmljuju, tako su i tražili svoje mogućnosti i kvalitete pomoću kojim bi kupovali ista ta dobra. Kažu da je rad stvorio čoveka. Donekle tačno. Čoveka je stvorio takav rad gde pametni mudruju, hrabri i snažni love, vešti grade a žene rađaju decu i mršćavaju ka kujni. Ende.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]Major Kriger se slaže.[/typography]

Jasno je, jelte, da postoji ljudski primarni nagon za preživljavanjem i da je društvo nametnulo moralnu normu da ne možeš preživeti na način kojim bi neko drugo biće (janjetina ekskludid falabogu) propatilo zbog toga. Dakle, moraš da igraš fer i izboriš se za sebe a da ne pojedeš komšiju ili mu ne siluješ ćerku in d pedu. Moraš da šljakaš i moraš svoje kvalitete da naplatiš. Onda se postavlja pitanje, šta kog klinca neko ima nekom da prigovara da se prodao kad i on sam mora da se na neki način proda da bi preživeo?

Ljudi su osetljivi kad im čačneš u „vrednosti“ koje su šatro delili s tobom, tj kad uvide da nisi više isti kao oni, ti postaješ smrad, gnjida, prodana duša, gej peder, moralni štakor… Mislim, kako si se drznuo da se ošišaš, završiš faks, nađeš ok posao, oženiš se i dobiješ klince? Zašto nisi u 30 godina i dalje onaj isti klošar što s nama cirka i vari u parku, što i dalje ne nosiš majicu Sleje i ne gledaš popreko ganfere kao i mi? Zašto sad imaš da ideš na letovanje a ne ideš s nama na Adu? Zašto piješ Grolš a ne iz plastične dvolitarke? Zašto si izdao hardkor i uspeo u životu? Zašto si se PRODAO?

Metalika se prodala 91. godine kad je snimila album kojim je namamila dobar deo publike kojoj su dotad Bekstritbojs bili i mama i tata i bila najstrašnije popljuvana od likova koji bi se danas potpisivali sa Infernal Pekky 98 Borcha, dakle od bagre kojima roditelji i dalje prže jaja i brišu dupe. Ali kako su samo smeli da upropaste treš snove tinejdžera i pređu u mejnstrim. Zašto, kako, zbog čega? Znaju li oni da do kraja života moraju da sviraju samo ono što njihova publika hoće? Metaliko, postojiš zbog publike! Nije baš tako. Tačnije uopšte nije tako. Metalike su tim albumom zaradile novca više nego svih godina do tad, i dalje su ostali muzički carevi a to što šaka budala misli da su izdali nekog il nešto i da su se PRODALI, evo Hetfild mi sad javlja da ne spava noćima zbog toga. I još milion primera.

[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]O ne, paparaco, samo nemoj da ove fotke dospeju kod mojih treš metal fanova! Šalim se, jebe mi se![/typography]

Tvoj ćale će preći u firmu koja nudi 5 soma više, keva će da juri sniženja po gradu i tako uštedi za uloške, šveca se neće udati za zombija iz kraja bez prebijene pare samo zato što je dobrica, već će tražiti nekog s kim će moći bar na letovanje u Sutomore, Džejms će da pređe u Majami jer će tamo da osvoji 5 titula i potpiše 200 puta više ugovora za slušalice i dureks kurtone, i tako dalje, svi normalni na svetu idu tamo gde je bolje i žele da profitiraju od svog znanja i umeća. Sad na stranu to što neko ima 50 hiljada pa traži 60, a neko 50 miliona pa traži 60. Psihološki gledano, tu nema nikakve razlike, ja kapiram da je Džejms nekad zabrinutiji od mene iako u džepu imam za 3 piva i noblice, a on za 3 pivare i fabriku noblica.

[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]Ne dam banke cigane moj, al ipak za džabe sviraj mi ti (tekst u tekstu)[/typography]

Ok, postoji mogućnost da lik troluje, al je indikativno da ovakvih persona ima… nadam se ne više od 50 na 7 miliona stanovnika, jer u suprotnom smo u žešćim govnima. Tarzanija je napravljena pre skoro 2 godine kao entitet gde ćemo se zajebavati, pisati razne gluposti o raznim glupostima, utucati vreme koje može brat bratu i na kvalitetniji i finansijski isplativiji način da se potroši, al bože moj, tako smo rešili i kul nam je. Usput je cilj bio i da se pokuša zaraditi za pljuge i anti bebi pilule jer kurtone, fala bogu, preziremo iz dna duše, mrzi nas da ga vadimo, a po profesiji smo kavaljeri. Zajeb je što uz rečnik koji koristimo (mal mal pa negde uleti kurac), imamo šanse za zaradu koliko i da školska godina prođe bez dana štrajka, oglašivači nas gledaju kao da smo gubavi (možda zaista misle da se ne kupamo redovno, ne znam), tako da se dovijamo na razne načine da poplaćamo dahijama sve troškove (pederi, ne daju da se hosting plati osmehom, čak neće ni kompenzaciju u vidu majoneza iz mitisera Mikija Mileta), te vam s vremena na vreme serviramo poneki tekst o… nečemu, proleti tu i tamo neki baner i naizgled to je sve kul, borimo se za opstanak. Ali ne, mora da se pojavi određena amorfna masa, usijanih tastatura koja će brže-bolje bolnim suzama da natopi svoj komentar u kom se jada kako VIŠE NIJE KAO PRE, kako smo bili saborci pa ljubav probali, a sad ni jedno ni drugo i kako smo se, naravno, PRODALI. Šta da vam kažem, ako vam već religija ne dozvoljava da na 5 posto ekrana gledate neku sličicu piva, egzotičnog ostrva ili bilo čega trećeg na baneru i ako smatrate da je bedno napisati tekst o nečemu i tako zaraditi ške kojim će se platiti narednih mesec dana bitisanja na netu, onda najiskrenije i najprijateljskije mogu da vas posavetujem da se roknete. Pre toga recite ćaletu da ne ide na posao, prodala se matora cava. Za platu, zamisli.