Prohibicija: Državo, dozvoli mi da se napijem!

21:48

–  Brate, požuri, 12 do 10 je. Nećemo stići da kupimo alkohol do početka prohibicije ako nastaviš da glumiš brata blizanca Ašoka Murtija. Šta će ti Pavlovićeva mast, jebote?

– Izgubio sam labelo danas, moram nešto da stavim na usne, pucaju mi od vetra.

– Daću ti ja savršeno sredstvo, prepuno je belančevina, samo se sagni malo. Požuri, konju.

– Evo, evo, samo još da navučem patike. Je l’ nije lejm da spojim lakostine bele patike, plave čarape sa romboidima i zelene bermude?

– Pa sad… pošto nosiš dres Lejkersa nije, inače bi bilo zajebano. Stvarno jebote, ako nas sretnu Radovci, najebali smo, izgledaš ko gej zastava. Polazi.

22:01

– Kako ste, momci, jebete li šta? Da vidimo…ovaj čips može, kikiriki takođe, e al ovo pivo neće da može, prošlo deset.

– Daj bre, čika Mićo, prošlo je tek minut posle deset.

– Pa šta, minut je meni isto kao i 3 sata da je prošlo, fiskalnu kasu ne možeš da prevariš, uostalom, meni je najvažniji miran san, neću da mi sutra neko kuca na vrata.

– Kakvo kucanje, čika Mićo, ljudi valjaju dop 20 godina, ovajde se na ljudskim životima i dođu do mesta direktora javnih preduzeća. Ne zezaj, daj nam to pivo, pa ti lepo ujutru otkucaj kad otvoriš radnju.

– Aaaa, kako da ne, pa da mi dođe inspekcija, ko bre još kupuje pivo u sedam ujutru.

– Čika Mićo, 30 godina kupujemo kod tebe u radnji, samo od moje porodice si zaradio godišnji BDP omanje afričke zemlje. Nećeš valjda staru mušteriju da ispališ.

– Žao mi je, zakon je da se poštuje.

– Čika Mićo, reći ću ćaletu i kevi da ovde više nikad ne uđu, babi ću dvaput da kažem jer je gluva. Dabogda ti inspekcija zatvorila ovo govno zbog dvesta grama smrdljive salame u musavoj vitrini, mamu ti jebem onu komunističku, poserem se i na tebe i na zakon. Ajmo, brate, kupićemo na drugom mestu.

22:18

– E ćao… znam da je prošlo deset al ono, može 4 piva?

– Okreni se. Gleda li neko?

– Ne.

– Sigurno?

– Ne, jebote, nema žive duše. Ima neki ker.

– Saobraćajac il običan?

– Ker, brate, pseto, ne znam mu radno mesto, al vidim da glođe neku kost, čisto sumnjam da je pod Dačićevom jurisdikcijom.

– Ok, daj ranac unutra. 600 dinara.

– Šta šesto, reko sam 4 piva.

– Pa 4.

– Kako šesto onda jebemumater? Pivo ti je 80. Znam da ne ličim na Lagranža i da studiram sociologiju, al me nemoj jebati za sabiranje, brate, nisam slovenački turista.

– Pivo jeste 80, al noćni dinar je 70. Tako da ispadne 150 po limenci.

– Noćni dinar? Sti kršten?

– Pod Ostrogom, matori. Jebiga, tolika je cena rizika, može inspekcija da mi zatvori trafiku ako provali. Oćeš pivo il nećeš?

– Daj taj ranac. Oću zabole me, za te pare mogu i u kafani da pijem. Molim se da ti inspekcija ne zatvori trafiku već da ti neke pijane budale demoliraju taj ćumez i useru te od batina, zelenašu. Brate, idemo u Neki Kafić da pijemo, jebeš ovo gluvarenje.

22:54

– Izvini, već deset minuta čekamo, možemo li da naručimo. Dv…

– Zona za pušače je sto pored, kad budete prešli, dobićete.

– Aha, a kafanu ste inače pregradili nevidljivim zidovima ili ipak posedujete modernu tehnologiju koja sprečava da dim iz ovog dela pređe u drugi?

– Nisam programirana da to razumem. Šta ćete?

– Dva piva, domaća, najjeftinija, točena, velika.

– Ima samo malo točeno, isprljali smo sve velike krigle.

– Da probate da operete, toga se niste setili.

– Šankerka na bolovanju.

– Sve ti jebem, gde smo došli. Ništa, daj dva mala… vidi ista cena i malog i velikog, u mamu vam lopovsku.

– Evo vam pivo.

– Fala, baš si ljubazna. Daj leba ti, malo prebriši ovaj astal, ulepio sam se čim sam se naslonio rukama, masan je kao da je Nova Srbija organizovala proslavu novembarskog svinjokolja.

– Posle ću, imam posla sad.

– Kog pos… pa mamu vam jebem neradničku. Daj račun i palimo odavde.

– 420.

– Kako sad 420, je l piše u cenovniku da je 150 pivo.

– Piše. Muzički dinar je 60.

– Koji sad muzički dinar? Je l moram Acu Pejovića što zavija sa zvučnika da plaćam?

– Večeras je subota, svira „ROFL bend“.

– Pa gde su?

– Basista pegla napolju, napio se, imali su svadbu u Ugrinovcima, popio 4 kile špricera. Počeće oko 1.

– Pa što koj moj naplaćujete muzički dinar ako još nisu počeli?

– Politika kuće.

– Iserem vam se u politiku, na 500.

– Hmm… deluje mi kao da nemam sitno da ti vratim.

– Zadrži, majketiganabijem, najbolje još da očekujem i kusur da mi vrate u ovakvom svinjcu. Kupi od njega tašnu u Pradi, kašljaro, dabogda na morfijum dala sve pare.

00:06

– Brate, jebeno ne verujem da si rešio da idemo na Splav. Čemu sve ovo?

– Ne znam, odlepio sam, ne možemo nigde da popijemo pivo ko ljudi, kapiram, ovde će da nas oderu, 7 dana ćemo da jedemo leba i paštetu, al bar nas neće gledati kao stoku. Evo vidiš, saće ovi momci da nas upute.

– De ste krenuli vas dvojica klovnova, nije vam ovo cirkus Kolorado, tako obučen samo može da uđe Bata Kankan, ostalima je najstrože zabranjeno.

– Brate, šta mi fali, Brajantov dres iz 2001. kad su bili šampioni, ne zezaj, nego reci gde da se uštekamo da najbolje merkamo čkepi?

– Alo, rođače, oćeš napismeno, vas dvojica tako obučeni ne ulazite ovde, jasno? Oćeš manuelno da ti objasnim?

– Dobro, idupizdumaterinu, ne treba, iskaljuj te steroide na kevi, čobane.

00:09

– Uh… uh… vidi je l ima nekog?

– Ah… uh… nema. Odakle ti ideja da mu kažeš ono za kevu, konju, lik sam može da nas bije a iza njega stoji još deset dinaroidnih primeraka, koji su u šestom osnovne bacali kamen s ramena 20 metara i s medvedima bili na prst u dupe. Mogli smo da završimo kao emulgator za neoplantinu paštetu, na jezgro i omotač da nas diferenciraju, ma šta, na kvarkove da nas rastave…

– Dobro, brate, ukapirao sam, mogli smo da najebemo al nismo, sad mi budi zahvalan što sam te vodio na treninge atletike kad smo bili klinci.

– Ma duvaj ga, bre, umal ne izgibosmo k’o Mančester.

– Ajmo kući, jebeš ovo. Ima ćale 2 piva u frižideru čini mi se, pa ono… da se ubijemo ko zveri.

00:48

– De ste, momci, vi brže iz jebačine nego u nju? Nije ni čudo, kad ti some nosiš te Lejkerse, šta glumiš Džeka Nikolsona, izgledaš k’o ganci koji šanira kradenu robu iz Beča.

– Ćale, a što ni ne spavaš, keve ti, ne jebi nas još i ti?

– Ma isterala me tvoja majka iz sobe, rekla da spavam u devnoj, popio sam malopre neka dva piva što su bila u frižideru, a ona šatro ne podnosi miris alkohola. E da sam vaših godina pa da mogu da se napijem kad hoću i gde hoću.

– Ćale, teraj se u pizdu materinu!