Psihologija tegova – pozer in d džim

Ako ideš u teretanu, znaš – ne bi se tamo mlatio tri do četiri puta nedeljno da nije onog jebao-bih-sam-sebe osećaja kuloće. Psihologija je neumoljiva nauka, lako ti objašnjava zašto se međ tegovima budi pozer u tebi.

Majica kurtonka i blekberi

Izbor autfita za teretanu je sasvim u fazonu „kud se ima tu se i rasiplje“. Uz to, primećena je visoka racionalnost i optimizacija po osi prijatnost spoljašnosti-ekonomičnost (oprostite na ovoj rečenici, spremam Metodologiju, pa ono…). U prevodu, ko ima šta da pokaže, pokazao je, iz atlet majica sevaju mišice istetovirane kineskim slovima, šortseve nosi samo ko ima listove kao Anđelo Peruci. Debeli ljudi oblače široke stvari i po pravilu smrde. Šalim se, ne smrde, ali ih treba zezati. Jer su debeli.

Tu je i nezamenjiva kruna svih gedžeta: mobilni koji se ni u teretani ne ispušta iz vidokruga. Kolegama bilderima, nafuranim ribama i onom štreberu u ćošku tako šalješ poruku: tražen sam. Važan sam do jaja, ljudi ne mogu bez mene. Mobilnim se u teretani priča glasno kao na mitingu radikala, u nekoj zajebanoj pozi, recimo digneš jednu nogu na benč klupicu i podbočiš se. Tokom razgovora više puta naglasiš da si u teretani, da ne možeš da pričaš sada, ali nastavljaš da razglabaš.

Ej, torima! Evo u teretani, ljubi te brat u kurac… ma da, rastem, rastem. Jesi mi ti dobar? Ako, ako. Sikaro sinoć? Ma ko joj jebe mater, e ne mogu da pričam sad, baš sam na 143. zgibu… Ja? Pa naravno da jesam i to u kolima, matori. Oborio sedišta, veliki je auto, pa ono. Filovao sam je iz svih poza. Ajde, ljubi te brat.

U znoju lica svog

Poznata je stvar da ženski butici kupuju ona velika ogledala koja ljude čine mršavijim da bi tvoja draga pomislila kako nema dupe kao splitski aerodrom, iz tvog buđelara iskeširala za farmerke i nastavila da noćima zavata eurokrem iz kantice. E teretane kupuju ogledala koja ljude čine širim, što muškarce dovodi u ekstazu. Kada se doda malo znoja preko mišića, sam si sebi über-cool.

To tebreks, vidi biceps! U i triceps mi je preteran. Biceps, triceps, biceps, tricep… goni se bre deda u pizdu materinu, nije te ćale providnog pravio! Hm, podlaktica k’o u Arnolda! Odlično. O zdravo mala! Pazi sisurde, liče na prave! Eto, da sam na njenom mestu popušio bih mi odmah ovde na lat mašini. Jer, jebiga, vidi ovaj biceps… biceps, triceps…

Psihologija samog vežbanja je jasna. Stenjanje, kletve, facijalni grč kao da ti Ron Džeremi upravo šamponira nosnice – sve to treba da pokaže da dižeš neviđene terete, da ti je teško… misija ti je impossible, ali ipak uspevaš jer si kraljina. Istraživanja nedvosmisleno pokazuju da se sva muka, pritajeni tigar i srkiveni zmaj u tebi sublimiraju kroz jedan zvuk koji ispuštaš:

Caaaa… sto osamnaestcaaaaa… sto devetnaecaaaaaaaaaa. Sto dvajes!

Demonstracija posedovanja pimpeka

U svlačionici te saleću Frojd i njegov svemogući Edipov kompleks. Šatro se svaki dečak zaljubljuje u kevu, ima žarku želju da zakolje ćaleta, ali se plaši kastracije. Dečak u međuvremenu odraste, počne da diže tegove i pije one droge, i saleti ga želja da svima pokazuje kako nije kastriran. To kaže Frojd.

Glavni metod za to je tuširanje. Ono nije pranje i ribanje. Voda u kanalizaciju ne nosi znoj i štroku nego tvoje teške misli i probleme. Rukama si naslonjen na zid, pognute glave, blago raširenih nogu, kao Roj Kin u reklami za Najk. Pokazuješ ponosno svoju golotinju i Slavišu koji je iznad svetskog proseka od 14 santimetara.

Vidi onog što mu se sprčio! Hahaha lol, pa sa tim ni kerušu Milu nemoš da zadovoljiš. Oh, bogovi teretane, kolika sam ja faca…