Retro gejming – pogledaj šta su tvoji đedovi igrali
Ako knjiga, film, pesma i cigareta mogu da budu klasik, može onda i igra. I to bez pucanja na nostalgiju i ostale sentimentalnosti koje normalan čovek sebi ne sme da dozvoli. Sastavili smo malu listu matorih (iz perioda ‘87-’95. godine), dobrih, uticajnih PC/Amiga naslova, kojima i dan danas valja pružiti pažnju, i to ne samo zato što predstavljaju deo istorije, već zato što su i dalje veoma zabavne. Uz svaku igru metnuli smo download link, jer je većina postala abandoware. Za picajzle koje ne podnose staru grafiku, tu su i predlozi za neke novije, a slične naslove. E, da – za većinu igara, pogotovo ako koristite Windows 7, biće vam potreban programčić DosBox. Bez brige, veoma je jednostavan za korišćenje, a služiće vam godinama ako želite da se upuštate u DOS igre.
Another World (Platformska, Delphine Software International, 1991.)
Ispred svog vremena. Ma koliko prethodna rečenica zvučala otrcano, jednostavno se ne može pronaći epitet koji bolje opisuje Another World. Žanrovski gledano, AW je realistični platformer sličan početnoj igri iz Prince of Percia serijala, ali uključuje i akcione i logičke deonice upakovane u, do tada, sasvim sigurno najlepšu grafiku i umetnički dizajn nivoa. Ako tome dodaš i činjenicu da je priča sasvim solidna, možeš da pređeš preko suštine AW-a koja se sastoji iz gaženja pijavica i skakutanja po kamenju. Iako je ovaj žanr odavno umro, imaj na umu da se AW prodao u milion primeraka, pa igračka industrija, kurva kakva jeste, još uvek muze ovaj proizvod. Ako nećeš da ga igraš zbog navedenih stvari, uzmi u obzir da je ovo verovatno prva igra koja je postala u potpunosti vredna one krilatice “games are art”, pa bar malo promuljaj po demou, čisto da vidiš šta propuštaš.
Download link (samo demo je u pitanju, AW se još uvek prodaje)
Slično, a novije: Heart of Darkness, igra istog dizajnera.
Day of the Tentacle (Avantura, LucasArts, 1993.)
Nekada davno, point and click avanture bile su perjanica PC igara, a LucasArts je bio pogon koji ih je dotle doveo. Danas, tačnije – već godinama, Lukasovi robovi samo štancuju Star Wars franšizu, tek ponekad naprave igru vrednu pomena i, što je najgore, uzimaju pare na tome. Zaboravili su na pretke svoje, pizda im materina kapitalistička. Mislim da je dovoljno reći da je dizajn ove igre predvodio Tim Šejfer i da se vrti oko samosvesnog Ružičastog Pipka koji pokušava da zauzme svet. Dodaj koju god hoćeš frojdovsku teoriju, ali priča je do jaja. Igra je nastavak jednako dobrog Maniac Mansiona i takođe je rađena u SCUMM endžinu koji je nosio većinu klasičnih avantura koje su potekle iz LA. To podrazumeva jednostavan interfejs i šarenu grafiku koja i dansa deluje interesantno. Iz kog god ugla da gledaš, ne postoji ni jedan razlog da ne odigraš Day of the Tentacle. Prestani da ubijaš moždane ćelije CoD-om, GoW-om i ostalim skraćenicama i jednom u životu odigraj nešto što valja, a to je ova igra.
Slično, a novije: Naredne avanture LucasArts-a, na čelu sa Grim Fandangom.
Leisure Suit Larry in the Land of the Lounge Lizards (Avantura,Sierra, 1987.)
Eto nama igre i lika s kojim svi čitaoci Tarzanije (kao i čitava redakcija) mogu da se identifikuju. Lari bi da jebe, ali je glup, ružan i siromašan, pa je na tebi da pronađeš način da ga dovedeš do koitusa. Ali, tu je i dodatna kvaka – imaš dva sata da Lariju pronađeš ribu. U suprotnom, izvršiće samoubistvo. Pa ti vidi šta nejebica radi od čoveka. Uzgred, ne pomišljaj na kurve, fasovaćeš nešto venerično, od čega siroma Lari takođe umire. Sama igra će te verovatno zbuniti svojim interfejsom, ako se ranije nisi sretao sa nečim sličnim. LSL funkcioniše po principu tekstualnih komandi. Na primer, ako hoćeš da otvoriš vrata, treba da im priđeš i napišeš “open the door”. Da, tako se nekada igralo. Međutim, to uopšte ne mora biti loša stvar – realno, engleski ti je zarđao, vreme je da ga malo razmrdaš. LSL je igra koju možeš da pređeš za manje od jednog podneva (zagonetke su prilično jednostavne), a pritom će te zabaviti njen sjajan humor i, naravno, sise na kraju.
Slično, a novije: LSL 6 (tj.5) :Shape Up or Slip Out!- poslednji dobar nastavak Larija. A uvek možeš i neki eroge da odigraš. To uopšte nije paćenički, neeee.
Master of Magic (Potezna strategija, Microprose, 1994.)
Spominjanje udruživanja Civilizacije i epske fantastike dovodi do gik orgazma svakog čoveka koji pozaje značenje skraćenice 4X. “Explore, Expand, Exploit, Exterminate”, princip je koji u kombinaciji sa fantazijskim okruženjem u stvarnom svetu znači “propao semestar”. Sve ti je jasno, svako dalje objašnjvanje mehanike MoM-a bilo bi suvišno. Stoga, evo malo statistike – četrnaest rasa, šest škola magije, 35 heroja i 86 jedinstvenih jedninica. Brojke koje će se pobrinuti da jedeš samo ispred kompjutera, a da društvo za tebe počne govoriti da si “nekada bio kul”. Grafiku ne treba previše spominjati, ona je daleko od ključnog faktora. Ali kad smo već tu, red je reći da je i više nego pristojna, bolja čak i od mlađeg burazera, Colonizationa. Ako kao klinac nisi imao pojma šta se deševa u MoM-u, sada je pravo vreme da to skapiraš. Samo, još jednom, gledaj da ne preteraš pošto, kao i sve slične igre, Masters of Magic može biti poguban po društveni život.
Download Link (Nažalost, nije besplatna. Na GoG-u možeš je naći ovde)
Slično, a novije: Age of Wonders i nastavci, kao i ostale fantasy TBS igre.
Raptor: Call of the Shadows (Shoot ‘em up, Apogee Software, 1994.)
Nema ništa kretenskog u aviončićima koji pucaju u druge aviončiće, dok ne naiđu na džinovsku leteću bubu koja ispaljuje gama zrake iz bradavica. To je scenario koji je obeležio svačije detinjstvo, počevši sa ranim paleolitskim društvima koja su u pauzama sakupljanja bobica napucavala crveni brodić u Space Invadersima. Raptor je ovu zajebanciju doveo do savršenstva. Ja krivim njegove ekstatične eksplozije, kao i ekonomski aspekat igre. Skupljaš neka svetleća sranja u misijama, a onda njih zameniš za top koji ispaljuje nekakve energetske kugle. Ne moraš da budeš klinac da bi uživao u malo kontrolisanog uništavanja, svakome je potreban izduvni ventil. Raptor izgleda veoma prijatno za oko, uhodavanje je brzo, izazov veliki, ali, na kraju, sa veoma zadovoljavajućim ishodom. Najveća mana mu je što nema mod za dva igrača, ali preko toga lako možemo da pređemo. Ono što ne možemo da mu oprostimo jeste što nije postao abandonware.
Download Link (samo demo)
Slično, a novije: Heli Heroes.
Sensible World of Soccer (Simulacija fudbala, Sensible Software, 1994.)
Ako ti neko ikada zameri što igraš SWOS, a ne PES ili FIFU, pljuni ga u lice, lupi mu šamar i oteraj ga u pizdu materinu. Takav je zakon. SWOS je, jednostavno, jedna od najboljih igara ikada napravljenih. Pakleno je zabavna, ima tonu sadržaja i, zahvaljujući ogromnoj fan bazi, i dalje je veoma aktuelna. Godišnje se održava veliki broj turnira i (polu) zvaničnih svetskih prvenstava. Čak i kod nas, najčešće u organizaciji Swosovih Svedoka. Ja sam imao prilike da učestvujem na jednom WST-u (World SWOS Tournament), pre šest-sedam godina u Bačkoj Palanci. Debeli taksista iz Beča nabušio me je ko sominu, 5-1. Nije on bio jedini stranac – bili su tu Poljaci, Česi, Nemci, Danci, Bugari, Rumuni, čak i jedan lik iz Libana. Šta to fascinira kod ove igre? Ako izuzmemo zaraznu igrivost i fleksibilnu taktiku, sledeća činjenica. Uzmi sve igrače koji su se ikada pojavili u FIFI i spoji ih zajedno. I dalje nećeš biti blizu SWOS-ovoj brojci od 27 000 igrača. I svi su licencirani. Čak i jebeni Dragan Maslovar.
Slično, a novije: Kick-Off 2002 (teško sranje od igre)
The Chaos Engine (Top-down shooter, Renegade Software, 1993.)
Ovo je igra uz koju su se lomili džojstici na Amigi. Suštinski, TCE je klasična pucačina sa pogledom iz ptičije perspektive, ali sa mnoštvom detalja koji su je doveli do kultnog statusa. Nije bilo ničega revolucionarnog u TCE-u, ali kroz podršku za dva igrača i izbor od šest likova, predstavljao je sjajno zezanje u doba kada je današnji multiplejer predstavljao misaonu imenicu. Igra i dalje izgleda veoma pristojno i, što je još bitnije, izuzetno se lako “upada” u nju, pogotovo uz solidnu steam-punk-polu-got priču koja je prati. Tu je i RPG element – zlato koje kupiš kroz nivoe naknadno koristiš na unapređivanje svog lika. Ovo je igra za odmaranje mozga koju cepaš nakon Day of the Tentacle maratona. Umesto da gubiš vreme na gomilu sličnih fleš-treš igara, daj šansu Kejos Endžinu, prijatno će te iznenaditi. Mali savet – skini emulator za Amigu, jer DOS verzija izgleda i zvuči lošije.
Slično, a novije: Alien Swarm, Shadowgrounds
“Ne mogu da verujem da niste ubacili…”
…Commander Keen, Wolfenstein 3D, Micro Machines, Body Blows, Dangerous Dave, Lemmings, Little Big Adventure, The Secret of Monkey Island, Moonstone, The Lost Vikings, Scorched Earth, Flashback, Manic Miner, Arcanoid, Blackthorne, Wing Commander, itd. Šta da se radi, nije bilo mesta. Zato su tu komentari.
