Skupljanje muda za start
Dane je po običaju stajao u uglu, dok su se oko njega njihala zategnuta ženska dupeta, koja si isto tako iz prikrajka posmatrali generički šmekeri u pokušaju. Kintu za pivo je potrošio več oko pola jedan, a pola sata kasnije ispurnjao je i sve pljuge. Ipak, bila je to jedna od onih večeri kada mu se nikako nije odlazilo kući. Jedna od večeri u kojima bi povratak u kraj betonskih, radničkih spavaonica, imao smisla koliko i konstantano opstajanje Hajduka iz Kule u domaćoj superligi.
Društvo su mu pravili stari ratni drugovi, dve strane njegove podsvesti, Dragutin i Miroslav, koji su živeli u njegovom levom, odnosno desnom uvetu. Dragutin je bio, slabić, smrad, član Jula devedesetih godina, šljokara i džanker. Voleo je da šlajmarom ruši mravinjake, tovari naduvane ljude ne bi li ih doveo na ivicu napada panike, a po društvima nedojebanih žena, ogorčenih veštica koje su izlaz iz usamljeničkog i praznog života pronašle u gomilanju domaćih životinja, priča se da je isekao šape keruši Mili, a nakon toga ih umesto novčanog priloga popovima, odložio na ikonu u obrenovačkoj crkvi. Miroslav, sa druge strane, vispren i duhovit mladić, vitez modernog doba rođen na Dedinju, bio je najveća moralna podrška mladom Danetu, kao Torcida Sandžak igračima Novog Pazara, borbeni poklič kaledonskim gorštacima, i zarivanje noktiju u butinu praćeno uzvikom „ Ne još ni slučajno!“ đokaju pred erupciju. Iz zvučnika je gruvala mešavina isilovanih basova i debilnih evribadi džamp tekstova, sklepanih za lakše pražnjenje novčanika zapadnoevropske omladine. Dane je buljio u ženskadiju, nesvestan svog sumanutog, manijačkog pogleda, dok su Dragutin i Miroslav raspravljali o klasama u Diablu, i šansama dr Zorana Stankovića Patologa, na predstojećim izborima.
Monotoniju je prekinula bleda crnokosa bicuri, sišavši sa podijuma i naslonivši se leđima na zid. Prevrtala je očima, džarala lokne noktima, prodorno osmatrajući okolinu poput one dobrodržeće keve iz Vaya Con Dios. Draga i Miki su na keca dešifrovali govor njenog tela, shvativši da je dotična žedna kurca k’o mlada opatica. Ostatak je bio na Danetu, koji je sebe doterao do pozicije klasičnog luzera, baš zbog toga što je navodno gotivio Mikija, ali je uvek slušao Dragutina.
Miroslav: Danko, u šta gledaš fragmentovana lobanjo? Zipa, na dva sata!
Dragutin: Šta može da vidi, raspojasana drusara čeka da joj neko odgrize bradaju. Sigurno njega čeka!
Miroslav: Zašto da ne, pa nije deda oca napravio tako što je gledao pa drndao na sećanje, već što je izvršio frontalni napad na babu. Razumem tvoju naklonost ka mračnim, demonskim silama, ali mogao bi bar jednom da ga podržiš, za opšte dobro.
Dragutin: Kao da nisam? Sećaš se Čorbe na birfestu , posle sedam tamnih, irskih točenih.
Miroslav: Ma daj, tad si ga isprimao da saleti one cave sa spikom: Eh, da mogu, platio bih zlatom, jedan dodir tvoje ruke meke. Podstakao si ga k’o NATO bombe infrastrukturu Slobode iz Čačka. Čoveče, ima dvadeset i tri godine, četiri vorkraft heroja na maksimalnom nivou, tri neplačene rate za drugu obnovu druge godine, glas unakažen duvanom iz Vranja, i kitu suvu k’o Sahara. Ovo je od presudnog značaja. Dane! Ne brukaj se! Isprsi ta muda, specijalno za ovu priliku obrijana Astorovim brijačem za jednokratnu upotrebu, i idi baci jebenu magiju.
Dragutin: Nemoj da te loži sine, pa sve i da ustaneš, napraviš par koraka, samo ćeš proći pored nje i produžiti ka klonji, iako nemaš šta da ispišaš. Pa znamo se, pljuvali smo zajedno skupljače kartona sa nadvožnjaka još sredinom devedesetih. Nisi ti taj kalibar. Još malo pa gajbi, da ga zaljuljaš pred kunt, pa ujutru da gradimo palatu Albanije u Majnkraftu. Gde si mogao da naučiš da komuniciraš sa ženama? U srednjoj mašinskoj, na faksu? Pa u Hilandaru ima više klića nego na ta dva mesta.
Miroslav: Nemaš šta da izgubiš! Jednom moraš naučiti, pa nije ni Kobi znao da onako sočno psuje na srpskom, sve je to rezultat mukotrpnog rada sa Divčom, njegovim mentorom. Ako ne uleti ova, idemo na sledeću. Gledaj na to kao na igru, što više crvenih divljih svinja sa repom lava i rogovima bika ubiješ, veća je šansa da dobiješ rare item mač, nema tu filozofije.
Dragutin: Naravno da imaš šta da izgubiš, ono malo samopouzdanja što ti je ostalo. Da se ne lažemo sinak, nećeš daleko dogurati sa tim tužna vrba držanjem, izrazom lica koji asocira na Zoranovu sahranu, i čelenkom na kojoj može da se igra šah. Cimao si tri ribe u životu, prva ti je rekla da si joj ekstra ortak, druga te pitala oćeš žvaku, a treća ti je sipala đus vodku u kapuljaču. Sedaj dole!
Miroslav: Brate, koju ti je magiju sad bacila, da postojim u materijalnom obliku, i da mene neka tako pogleda, rasklopio bih je k’o maloletni huligan maketu raskrsnice u kabinetu za OTO. Ajde kreći, ne budi sisa, za Dedinje, za Beograd! AJDE, IGRAJ I BORI SE, AJDE, SEVEROM ORI SE! Pa šta spuštaš pogled, koji kurac, ne puca laserima iz očiju.
Dragutin: Haha, đoku moga sad, i Bajaga i CIgani. Zipa ga student tehnološko – metalurškog iz Bele Palanke, u kariranoj šulji na kratke rukave, što je preuzeo inicijativu. Kako je samo moderan! Jebi ga Dankaro sine, reče ti Miki lepo da ne nosiš tu Running Wild maju kupljenu u STR Mordor, početkom dveiljadite, preko duksa. Nema sine, gledaj prvo da očistiš godinu, napraviš se malo na čoveka, pa te tek onda možda, ukoliko ti se poklopi dnevni horoskop, neka uzjaše, ne bi li mogla iskreno napisati u svoj CV da je velikodušna i saosećajna osoba.
Miroslav:Drž’ se, ovog nesretnika će da odjavi za manje od minut. Vidiš da mu još bleji skorela kevina ljutenica na obrvama. Idi iscimaj još jedno, a da, nemaš za pivo, sačekaj koji minut, momak se vraća na klupu.
Dragutin: Da, da, vraća se, nije joj se dodatno uneo u facu, samo iz razloga što mu bazdžuka iz usta. Sine, pomiri se sa time da ukoliko ti dobiješ neki broj večeras, Ejmi Vajnhaus će se vratiti iz mrtvih i pocepati vasionu nosem. Ne pokušavaj, snimiće te neko i okačiti na net, ima da budeš popularniji od Bice, Dželjane, marinije i Zmaja od Šipova zajedno. Miran!
Miroslav: Kako te nije sramota da se vratiš drkanju na 3d japanštinu? Idi tamo, zajebi izgovore, zajebi komplekse i izvuci se! Svetog Save ti je zavet ostao! Puno mesto pičaka, USTAJ!
Dane: DOSTA VIŠE VAS DVOJICA DEMONSKIH AVETI SKRIVENIH IZA SLAVJANSKIH IMENA! EVO IDEM DA STARTUJEM RASPALU RIBU JEBENO! Ček, gde nestade sad?
Dragutin: Kasno keziš očnjake olinjala kerino. Eno ti je mačkica, na garderobi sa kariranom ljutenicom. Noćas autlender skrnavi čedo našega grada.
Miroslav: Ne posustaj. Pičke ko na svirci njonjavog indi benda, menjaj metu. Preuzimaj inicijativu i kreći u napad!
Dane: Sledeći put. Imam vežbe u ponedeljak, gladan sam, spava mi se, muftija Zukorlić je nezadovoljan statusom Bošnjaka, a Vidić je i dalje povređen. Zapalinski gajbi.
Miroslav: Ne bih da komentarišem još jedno u nizu sramnih zentanja.
Dragutin: Šta bi Mirdžo? Nije mi jasno čemu si se nadao. Opravdavam ulogu favorita kao i uvek. Pa ja sam u ovoj igri, ono što je Olimpijakos u grčkom fudbalu. Više sreće u sledećem kolu, a i sledećeg kola, jebaću te kao vola. Bilo mi je zadovoljstvo.
