SP Brazil 2014 – grupa G
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]NJEMAČKA[/typography]
Zamišljam pokojnog deda Mileta kako sedi u fotelji, cuga šampion iz zidarca, i bunca „Jebi ti to, Nemac je Nemac!“ Što je i normalno, kada se sećaš kajzera Franca Bekenbauera, mašine za golove Gerda Milera i vihornog driblera i kasnijeg berzanskog prevaranta Ulija Henesa. I kada pedeset godina slušaš da je fudbal igra u kojoj na kraju pobedi Njemac i da su Švabe turnirska ekipa. Ipak, meni se čini da su Nemci go kurac – ne onako kako je to recimo Alžir ili vesela družina iz Australije, ali za nemačka merila ovo što igra aktuelna ekipa Jogija Leva više liči na Ercgebirge Aue nego na reprezentaciju. Lev je uspeo da stvori novu generaciju njemu odanih igrača, a početak njegove karijere na mestu selektora bio je olakšan – samo je trebalo počistiti gospodu poput Tima Borovskog i Arnea Fridriha, nekako se osloboditi balasta Mihaela Balaka (što je učinjeno džukački, ipak je Balak zaslužno ime), a selekciju je olakšao i golman Robert Enke tako što je skočio pod voz.
Ali sada generacija proždire svog tatu Leva. On je ostao zarobljen u svom sistemu, nespreman da pusti nove ljude u svoj tim, uplašen od bilo kakvog eksperimenta. Pošto sa četiri turnira nije doneo titulu – iako je realno mogao – Lev zna da je na tankom ledu. I to će ga naterati da igra kao još veća pička. Alibi mu obezbeđuju povrede ključnih igrača. Zaista, da se fudbal igra sa 22 igrača umesto sa 11, Nemačka bi bila ubedljivi favorit – pre tih povreda. Najvažniji čovek ekipe Marko Rojs povredio se u duelu sa fudbalskim velemajstorima iz Jermenije, Manuel Nojer je tek počeo da trenira (uz sve simpatije za Borusijinog Vajdenfelera, između ove dvojice postoji klasa razlike u korist Nojera), na terenu će biti roviti Lam i bar jedan od dvojaca rekonvalescenata Kedira-Švajnštajger. Tome treba dodati da jedini špic u timu zalazi u godine u kojima bi već trebalo da obilazi kalemegdanske šahiste sa Politikom pod rukom i da im priča kako je nekada bio ubojiti golgeter, ali ga sada, eto, nešto zateže u lumbalnom delu.
Da je Lev kukavica lepo će se videti po bekovima – kako sada izgleda, desno će Boateng koji je beka poslednji put igrao u petlićima, a levo Hovedes čija su brzina i centaršut takvi da poželiš da naturalizuješ i reaktiviraš Sašu Vicikneza. Alibi je povreda Šmelcera, ali bi Levu bilo pametno da skupi makar malo ta svoja švapska mudašca i pusti na levu stranu mladog Erika Durma iz Dortmunda. Drugi alibi je što je sada Filip Lam navodno potreban u veznom redu mada meni ta Gvardiolina ideja nije do kraja jasna. Lam je najbolji desni bek u istoriji fudbala, dok je kao vezni jedan dosadni mali seronja koji ne pravi greške, ali ne stvara ni prednost. Idealan za tika-taku, da 186 puta vrati loptu Humelsu i Mertezakeru, ali neupotrebljiv kada treba dati gol. Pored Lama će stajati najverovatnije Kedira, s obzirom da ovakvom Švajnštajgeru trenutno ne treba poveriti ni učešće na Kupu Banije u malom fudbalu. Jedini veznjak koji je kompletan ostaje Toni Kros, najbolji fudbaler sveta. Jednostavno, čovek zna sve, ima radijus kao Ćavi, dugu loptu kao Bekam, šut kakav niko nikad nije imao.
I onda dolazimo do rak-rane družine iz Nemačke, ofanzivne trojke zbog koje će navijači diljem Švabije svakog jutra gatati u pasulj sa pitanjem hoće li se njihov Lukas Podolski na dan utakmice probuditi pametan ili blesav. Još će igrati Levov ljubimac Tomas Miler koji je najbolje što ova država ima u napadu, i verovatno Čelsijev mahač peškirima Andre Širle. O njemu imam baš visoko mišljenje – gledao sam ga uživo i nikada nisam video tako krakatog igrača sa tako brzim prvim korakom. Međutim, on će ovde morati da glumi klasičnog špica i psovaće sebi u bradu svoje saigrače koji pozadi pet minuta kombinuju sa golmanom u nadi da će protivnik zbog pasivne igre napustiti teren i otići na pivo. I to je to. Ima još Mario Gece za kojeg je i dalje najbolji pridev talentovan, i Mesut Ozil koji je nekada bio talentovan, a sada je ekspert za usporavanje napada i čekanje da se ceo protivnički tim vrati u odbranu. Nije ni čudo da će Lev jedva čekati da pusti Klosea, i moliti se germanskim bogovima da njegov Miroslav nastavi svoj golgeterski pohod na prvenstvima.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]kad se dobro istegnem, mogu da vratim loptu golmanu i šezdesetak puta[/typography]
Prognoza: Panceri imaju sreće što im je dopala grupa sa tri ekipe i jednom rekreativnom družinom. Da bi bili među dve koje će proći, moraće da sjebu Ganu koja ima nezgodnu osobinu da stihijski vrši presing. Slično tako su Kamerun i Čile razbijali Nemce u prijateljskim utakmicama, jer su Dojčeri u fazonu NE NAPADAJTE NAS TAKO RANO HOĆEMO MALO DA SE DODAJEMO U ODBRANI AKO TO RADITE UZIMAMO LOPTU I DEMO KUĆI. Ipak, ogromne su šanse da prođu grupu i da im onda dopadne neka živopisna ekipa poput Rusije, a onda čekaju verovatno Argentina ili Francuska. I to je verovatno i kraj.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]PORTUGAL[/typography]
Najzapadnija evropska nacija ne može da obeća da će biti prvak sveta, ali ne može da obeća i da neće. Od kako su se niotkuda pojavili 2000. godine (slično kao Belgija sada) sa Figom, Rui Koštom i legendarnim Abelom Ksavijerom (ima belu bradu xexe to ludo pa nema), Portugalci konačno imaju sve karte za odlično svecko. Ključno za njih je da pronađu nekog Gandalfa koji će se suprotstaviti moćnom Nanu Kvaka Bonsamu, vraču iz Gane koji je bacio magiju na Ronaldovo koleno. Jer priča o Portugalu jeste priča o Ronaldu – nemojmo se zajebavati, to je najdominantniji fudbaler sveta, koji za razliku od svog arhineprijatelja Mesija, može da rešava stvari i potpuno sam, bez Buskeca i Inijeste. Pogotovo što napadači Portugala ostaju plač majke Božije. Nekada su još i imali lajt verziju Filipa Inzagija u liku Nuna Gomeša. Danas imaju Virinju i Edera koji su odigrali po osam utakmica za reprezentaciju i zajedno ugurali imperisvnih 0 (slovima: nula) golova. Alternativa je Hugo Almeida, koji ima taman toliko kvaliteta da na požarevačkom Vašarištu trpi kolena britkih štopera Srpske lige na svojim bubrezima.
Ronalda sam naučio da volim kao igrača. Nije bilo lako, to je bio proces mučniji od Kafkinog. Teško je, jebiga, ceniti nekog ko već sahranjenom Atletiku da četvrti gol iz penala u poslednjem minutu, a onda skine majicu da pokaže trbušnjake. To je otprilike kao da petorica ugaze nekog nesrećnika, onda ti pritrčiš da ga šutneš i još sve snimaš svojim ajfonom pa sutra svima pokazuješ kakav si dasa. Iako Ronaldo voli da izgleda moćno, kao neki bulterijer, ja sam njegovu igru zavoleo jer ga percipiram kao mešavinu efikasnog hrta i retrivera koji je glup kao kurac. Što, srećom, ne utiče na njegov fudbal. Ako se oporavi, Ronaldo će u prvoj utakmici protiv Nemaca kampovati u ofsajdu, razrogačiće svoje Željko-Joksimović-obrve kada mu Veloso ne dobaci pas od 50 metara tačno na kopačku, ali će onda s vremena na vreme prestati da bude devojčica koja hoće barbiku, izaći iz ofsajda i poslati Boatenga kod kiropraktičara. I Portugal će dobiti tekmu. Ako ne bude igrao, onda verovatno ništa.
Pozadi izgleda sasvim solidno – mada i Pepea zeza povreda. On je primer igrača koji se iz seljački nevaspitanog kasapina razvio u rasnog defanzivca tek tamo oko 29. godine života. Pepe se sada upušta u vratolomije poput iznošenja lopte iz svog šesnaesterca bez slanja iste preko tribina, započinje akcije, bodri ekipu, a i dalje je prljav ispod granice žutog kartona. Koentrao, Bruno Alveš, mladi Andre Almeida iz zajebane Benfike – to je jaka odbrana. Što bi rekli kurtoni sa Blicovih komentara, kao neutralni ljubitelj fudbala, navijam da se oporavi Raul Meireleš, čovek koji zna da drži celu sredinu, a izgledom urbanog drvoseče vraća balans mužjaštva koji je Ronaldo opasno nagnuo na metro-stranu. Ima tu nekoliko uzdanica ekipa iz trećeg ešalona evropskog fudbala, recimo Migel Veloso, ali tu je i genijalni Žoao Mutinjo za kojeg se, do prelaska u Monako, mislilo da je emotivno vezan za kevinu kuhinju i da ga vrhunski fudbal ne zanima.
Sve u svemu, kompaktna ekipa u kojoj će napadači imati nula do dva kontakta sa loptom po poluvremenu, što je u slučaju Portugala ispravna taktika. Trebaće im više zrelosti nego na prošlom svetskom prvenstvu kada su nemilosrdno nabili Severnu Koreju i to tokom prvog prenosa uživo ikada u toj slobodarskoj azijskoj zemlji. Iz toga se vidi onaj trenutak portugalskog džukaštva, kao kada Ronaldo prezentuje trbušnjake – poslali su pola severnokorejske reprezentacije u radne logore, a nisu ni trepnuli. Dali bi 12 golova da su mogli, stoka bi nabila trijes razlike. Sada samo treba da shvate da je bolje dati u svakoj tekmi po dva, umesto sedam u jednoj.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]desno je legenda fudbala Euzebio. Šalimo se, Euzebio je crnac, a i umro je[/typography]
Prognoza: Prolaze grupu bez obzira na bolničku listu, a onda treba izbeći Belgiju, mada i njih mogu da preskoče. Ako uđu među osam, puna kapa, ali Ronaldo je čudo iako je glup.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]GANA[/typography]
Deda Mile je često govorio da je najveći problem Bore Milutinovića u Nigeriji bio da ubedi igrače da je i odbrana važna, u fazonu, lepo je kad damo tri gola, ali baš i nema mnogo smisla ako primio šest, kapirate? Afrikanci, naravno, odrastaju u tom smislu, uglavnom sada znaju pravila, ali proći će još nekoliko ciklusa pre nego što ijedna crna ekipa bude makar malo ličila na neki recimo Kapelov ili Murinjov tim. Kada pogledaš ko igra za Ganu, jasno ti je da je kada pikaš fudbal u predgrađu Akre baš i nije kul da stojiš u odbrani, dok je pozicija golmana rezervisana samo za decu sa sidom – pred njima ionako nema karijere. U odbrani se kriju uzdanice Rena i Evijana, što uliva poverenje samo onima koji francuski fudbal i dalje na silu trpaju u Lige petice. Selektor Kvezi Apija je doneo diskutabilnu odluku – nije poveo dve stare kajle, Džona Mensu i Isaka Vorsu, štopere sa ipak ozbiljnim iskustvom u ozbiljnom fudbalu.
Sreća za ovaj tim Gane je što ispred odbrane stoje ljudi koji su defanzivno jaki i koji su svoje ime gradili upravo tako što ih nije blam da seku kontre protivnika metodom kramponi u ahilovu tetivu. Tu su uzdanice milanske gerijatrije Majkl Esijen i Suli Muntari, te čovek sa durasel baterijama u dupetu Kvadvo Asamoa, koji ima bitnu ulogu u Juveovoj novoj dominaciji jadnim italijanskim fudbalom. Iako nominalno veznjak, Asamoa će verovatno igrati levog beka. Ipak, najbolji igrač je svakako Kevin-Prins Boateng, koji će ponovo imati priliku da udari na brata i na zemlju u kojoj je rođen. Kod njega ima jedan problemčić – zna tako s vremena na vreme da mu žestoko pukne kurac, i to onako po vertikali, tako da onda šeta po terenu kao Prele kad skenira dekoltee u Knez Mihailovoj. Kada hoće da igra, bolji od braće Boateng jedan je od najboljih allroundera u poslu, u jednom trenutku uklizava pogibeljno, u sledećem dribla i šutira sa 20 metara pod prečku. Ima i tetovaže, što nema nikakve veze ni sa čim.
Velika šteta je što u napadu neće biti velemajstor ove igre Prins Tejgo – u duelima sa stamenim Urošem Ćosićem lepo se videlo da je Tejgo zaslužio počasno mesto u napadu Gane i istorijskim udžbenicima fudbala. Ovo što je Crnim zvezdama ostalo napred nije rđavo, ama nije ni fascinantno. Verovatno će igrati Asamoa Gijan koji je posle tragičnog penala protiv Urugvaja rešio da ode i igra fudbal u Emiratima i napadač Sošoa Džordan Aju (ili Ajev, jebemliga). Najveća prednost Ganinih špiceva je što su svi isti, brzi, agresivni, sebični, pa možda protivnički štoperi pomešaju igrače koje treba da čuvaju. Gana će igrati isto kao kada ih je pre četiri godine zaustavila sveta Suarezova ruka, ali isti igrači sa istim godištem proizvodnje ne garantuju isti uspeh.
[typography font=”Cantarell” size=”14″ size_format=”px”]kako to mislite da li sam dorastao Milovanu? Naravno da nisam[/typography]
Prognoza: Treba im solidan dan protiv Amerikanaca, i jedan odličan dan protiv neke od dve evropske ekipe. Ako prođu grupu, mogu da kupe tranzistor i odvrnu Ipčeta. Za više nedostaje jedna stvar – MILOVAN RAJEVAC.
[typography font=”Cantarell” size=”24″ size_format=”px”]SAD[/typography]
Sistem kvalifikacija za svecko me toliko ljuti, da evo, zbog toga stupam u ograničeni štrajk i o ovoj zajebanciji od tima pišem samo jedan pasus. Kapiram da kao svi treba da budu zastupljeni, ali je indikativno da su dve anglonatovske države praktično sigurno kvalifikovane – Australija i Amerika. U toj konkakaf zoni samo treba da imaš nešto što iole podseća na sistem pa da kao pobednik izađeš iz dvoboja sa Trinidadom i Panamom. I tako eto opet Amerikanaca, ovog puta bez Breda Fridela mada ne razumem zašto – može on sigurno još desetak godina da brani. Jako cenim dva fudbalera – Džermejna Džonsa i Majkla Bredlija, ta dvojica su mogli da imaju i bolje karijere, kao klasične šestice sa smislom za igru garantovano mogu da budu važni šrafovi bilo kog tima osim najboljih šest, sedam na svetu. Nevolja je što igraju na istoj poziciji. I gde je bre gospodine Lendon Donovan? I onaj što piša pored terena?
Prognoza: Ako su ganglije još čitave u glavi Jirgena Klinsmana, onda će postaviti igru kao da vodi Saudijsku Arabiju. Ameri moraju da znaju da su očajni, i samo uz to saznanje u znoju lica svog mogu uzeti nula do jedan bod i zabeležiti solidnu gol-razliku od minus šest.
