Šta ću da budem sad kada sam porastao? – raspoloživa radna mesta u Srbiji u skladu sa potrebama i realnošću

Ljudi koji znaju šta rade i zašto to rade, na kraju zarađuju pare. Ljudi koji ne znaju šta žele da rade, niti zapravo žele da rade bi hteli da rade nešto za dobre pare. Ova druga, znatno brojnija grupa upisuje, pa i završava fakultete, gura se rukama i nogama od detinjstva u moru sebi sličnih. Onda kada se ta duga i turbulentna epizoda završi, a život tek zapravo počinje, umesto širom otvorenih vrata i nasmejanih lica dočekuju ih dugi, sivi prašnjavi hodnici uz Ljubisava Orbovića kao predstavnika radnika, radničkih prava i još jednog u nizu apsurda današnjice. Nigde tašni, mašni, seminara, sekretarica, projekata, povišica. Jutro ozvaničava još jedan prazan i besmislen dan. Dan borbe sukobljenih prioriteta od koji nijedan ne uspeva da se istakne, te umesto akcije i posvećivanja cilju nastupa još jedna serija časova ispunjenim sumnjama i introspekcijom pod pritiskom razarajuće frustracije. Treba nahraniti usta, podmazati um, okvasiti kitu i smiriti uvek osuđivanju naklonjene roditelje, predstavnike još jedne generacije koja je nasela na “uči, radi, budi dobar i sve super” priču. Generacije koja nije uspela da naplati svoju poslušnost, ali je iz nejasnih razloga na isti način vaspitavala svoje potomstvo. Nema odustajanja u trci pacova, učestvuju čak i oni koji se suše. Plasman većine biće jako sličan plasmanu naših zimskih olimpijaca. U ekomomiji koja se zasniva na uslugama, zapadnom sistemu usvojenom posle petog oktobra, odnosno njenoj lokalnoj mutantskoj inkarnaciji čiji smo svedoci, možemo ići gde ima mesta, da radimo ono što se mora, ne osvrćući se na sve ono što bi se možda moglo. Ono što si želeo da budeš kad porasteš, potpuno se razlikuje od onoga što ćeš biti sada kada si porastao, ukoliko se na našoj skali ne kotiraš barem kao lik koji će postati njuška. U autobusu su ostala upražnjena samo crnačka mesta, a neka od njih ćemo upravo nabrojati.

Radnik u kladionici

U zemlji u kojoj mnogo ljudi ne radi, a oni koji rade ne zarađuju, nabadanje ishoda sportskih događaja čini se legitimnim načinom za poboljšavanje finansijskog stanja. Ljudi kojima ne ponestaje kontakata, određene doze domišljatosti i početnog kapitala prepoznali su potencijal za zaradu, jer se masa zombija koji pokušavaju da od 20 dinara naprave rolnu koja će im doneti dvesta evra zaletela poput grudve na snegu i iz dana u dan, iz jednog optimističnog Vučićevog govora u sledeći, postaje sve veća.  Neko mora da kuca te tikete, pazi te aparate i gleda u te monitore. Eto prilike za zaposlenje. 1007 X, 2001 X-X, 2002 X-2, 4001 gg3+, ENTER. CIJU CIJU ZUM ZUM! E dećko, ovde si mi pogrešio Peruđu, treba iz iksa u je’an, daj gledaj malo. Izvinite, dobro je da ste na vreme primetili. Površna prijateljstva sa regularnim mušterijama, slušanje analiza geopolitičke situacije i modernih epova, menadžer polukrimos i prostak.

Uslov: Poželjna bar srednja škola

Plata: oko 25 hiljada dinara

Godišnja plata: oko 2500 evra

Godišnja plata kamiondžije u USA: 30 – 50 000 evra

Deklarant/Pomoćni radnik u magacinu

Da razjasnimo odmah, deklarant u žargonu skladišta nije osoba koja se bavi nekim zagonetnim, složenim poslom, već osoba koje lepi nalepnice – deklaracije, na uvoznu robu, koja varira od konzerva tunjevine preko pakovanja špageta do šampona. Deklarant je osoba koja ovu operaciju od nekoliko poteza rukom ponovi 1500 do 3000 puta u toku osmočasovnog radnog vremena. Dužnosti pomoćnog magacionera se svode na utovar ili istovar, slaganje robe, vucaranje ručnog paletara i kivnost na sopstveno postojanje. O samim pojedinostima naizgled besmislenog rada, mada opet rada koji neko odraditi mora, ne treba trošiti reči, već ćemo se fokusirati na atmosferu koja vlada u samom skladištu i sastavu rande snage.

Lik od 57 kila u KBK Pobenik majici, ozbiljno fokusiran na svoju buduću karijeru karanja tetki po Nemačkoj za velike pare. Šef ga zove Điki.

Grupa diplomiranih politikologa, arheologa umetnosti, teoretičara književnosti i ekonomista. Sa mozgom i solidnom spikom, ali bez praktičnih veština. Rade preko zadruge, drže se zajedno, proklinju i skiću. Nakon prvog meseca postaju iritantni do granica neizdržljivosti.

Đankoza sa ogromnim slušalicama. Prisutan samo fizički, ne razgovara. Za osam časova zalepi od 40 do 60 deklaracija.

Bivši vođa navijačke grupe iz Jakova.

Bivši omladinac OFKe, sa zlatnom minđušom i tri zdrava zuba.

Klinac metalac, obožava Mejdene.

Debeli šef u poznim pedesetim, pljuje dok urla.

Najzajebanija ekipa osmaka iz Čente, maturirali 99te.

Izbeglice sa Kosova.

Šansa da se vidi simpatična devojka: o %

Šansa da se povede konstruktivan razgovor: 0 % (akademci su isuviše ogorčeni)

Šansa da se upozna osoba koja će doprinuti napretku u karijeri: Koja osoba?

Šansa da se izbegne besmislen razgovor o politici ili sportu: 0 %

Šansa za povremenu dobru zajebanciju: 20 – 40 %

Plata: do 200 evra

Godišnja plata: nešto preko 2000 evra

Godišnja plata frizerki u Australiji: 30 000 evra

Telefonski anketar/promoter

Među građanstvom nepopularni koliko i aktivisti političkih partija koji kucaju na vrata, mladi ljudi sa one strane veze imaju zadatak da na osnovu uzorka od 1000 telefonskih brojeva uspeju da zavaljaju nepotreban proizvod, nađu dovoljno prijateljsku facu da im odgovori na niz neinteresantnih pitanja, ili navrbuju dokonu babu da dođe na prezentaciju pokrivača od vune engleskih ovaca u lokalnom ugostiteljskom objektu na autobuskoj okretnici. Za razliku od žive Kirbi komercijale, ovde vlada pogodnost da se neprijatnost doživljava isključivo preko telefona, a ono što je slično je visoka potencijalna zarada od koje zaposleni neće ostvariti ni dvadeseti deo. Anketarima se čak nudi osnova od 0 (slovima nula) dinara, i zarađuju isključivo po učinku odnosno dobroj volji ljudi sa one strane žice. Najveća šansa da će vas pozvati Dragana, dvadesetčetvorogodišnja apsolventkinja veterine iz firme “Kicalicaloun marketing” je:

dok igra Zvezda

kada ste spletom nezamislivih okolnosti ostali sami u stanu i doveli neku ribu

u sred partije neke onlajn igre koja ne može da se pauzira

kada čekate važan telefonski poziv vezan za posao ili zdravlje članova porodice

Plata: NAJJAČI SAMO OPSTAJU

Godišnja plata: NIKADA SE NE DAJU

Godišnja plata čistačice u Irskoj: 18 000 evra

Šanker/Konobar

O broju klubova, kafića, kafana i restorana u našoj zemlji ne treba trošiti reči. Svima je jasno da najveći deo ovih ugostiteljskih objekata nije preterano profitabilan i služi za pranje para, ili u ređim slučajevima kao paravan za gudru ili prostituciju. Stari šlager konobari, sa godinama iskustva i paletom boja i kremica, ubijaju dobre pare. Razlika između njih i gomile mladih dronova koje pre svega privlači mogućnost rada na mesto ispunjenom ljudima gde se nešto dešava i prilika da se ukrade, je ta što šlager konobari znaju kako i od koga mogu da ukradu. Uzimanje bakšiša je veština, neformalni zanat, a početak u ugostiteljskom objektu je bolan. Najčešće je to ne preterano atraktivno mesto, radi se na pomoćnim poslovima, u šanku, na pranju čaša, bez prilike da se uzmu napojnice, a osnova je neretko ispod dvadeset hiljada. Dobra volja konobara i glavnih šankera često ne prevaziliazi 200 do 300 dinara po večeri. U ugostiteljstvu je široko zastupljena srpski probni rad šema, gde se posle mesec dana crnčenja dobija pedala bez dinara naknade. Obitavanje u objektima koji eksploatišu novopečenu srpsku verziju, već u originalu iritantne klabing kulture dovodi do kontakata sa pojavama poput:

nakurčenih likova u poluparama

likova koji kucaju how to get a sixpack u gugl

fulja

vikend vojske (ljudi koji preko nedelje poštuju svako moguće pravilo, a onda za vikend oslobađaju unutrašnjeg jašara i životinju u sebi)

studentarije iz Bosne

LDPBT omladine sa začuđujuće visokim nivoom sampouzdanja za osobe maltretirane u detinjstvu, i čudnim smislom za humor

Godišnja plata: oko 3000 evra ako se dobro odrade jake večeri

Godišnja plata taksiste u Japanu: 35 000 evra

Bonus  – članstvo u stranci, rodbinska veza

Uvaljivanje u javno preduzeće se pored neradničkih pogodnosti, računski ne razlikuje znatno od crnčenja u privatnom sektoru. Pored pošti, jkpova i opština, popularne su banke, knjigovodstvene agencije ili strane firme. Caka sa stranom firmom je ta što se ispod kodeksa ponašanja, niza regulativa, korporativnih ispiranja mozga i opravdanja za nošenje košulje svakoga dana krije račun. Radićeš im posao za deset puta manje pare nego što bi platili na nekom drugom mestu, i ima da budeš srećan. Mentalitet pešadinca unutar mašinerije ogleda se u njegovom odnosu prema ljudima koji imaju mesečnu platu manju za sto evra od njegove. Utrkivanje za mesto na šalteru Rajhfajzena je oličenje površnosti i prodanosti prosečnog srpskog, botovskog mozga. Bioaktiv jogurt za doručak, pristojne gilje, ekser i dabstep za vikend. VIVA LA VIDA!

Prosečna godišnja zarada: oko 4500 evra

Godišnja zarada baštovana u Australiji: 50 000 evra

Stasavanje u odraslu osobu koja priređuje, u Srbiji, kao i svuda u svetu predstavlja eskalaciju sukoba između želja i mogućnosti, suočavanje sa košmarom realnosti i opraštanje od životnog sna.