Šta je sve Fejsbuk uradio za seksualni život?
Osnovna razlika između većine heteroseksualnih muškaraca i žena je, osim one evidentne, što muškarci uvek hoće još, a žene uvek hoće bolje. Žene kad ne znaju kako da nađu bolje one sede kući, turpijaju nokte na nogama i stare, ubeđujući sebe kako su mogle bolje samo nisu htele. Muškarci kad ne znaju kako da se obskrbe najnovijim međunožjem, sede kući, grizu nokte na rukama i klikću na linkovana ženska imena u nadi da će profil biti javan i da će se na fotografijama nalaziti nešto što izgledom podseća na peticu ili više. Neku mršavu četvorkicu uvek mogu da nađu četvrtog dana Egzita u koritu sa otopljenim ledom kako pokušava da odveže sopstvenu kosu od kaiša overdoziranog viljuškariste iz Birmingema.
Za razliku od hvatanja rendom obdarene milfače u gradskom prevozu za sisu, dodavanje se smatra društveno prihatljivim ponašanjem. Prednost Fejsbuka.kom u odnosu na ostale patente za skauting i draftovanje pičetine je i to što je opšteprihvaćen, pa ne moraš da se pravdaš odakle ti uopšte nalog na Fajndtits.kom i kako je to što si svoju bivšu devojku upoznao preko Smuvajme.kom potpuno neverovatan splet okolnosti iniciran opkladom u džak leblebije i polutku svinje.
Jasno, postoje muškarci koji svoju kletu apstinentivnu sudbinu oplakuju nad sepija fotografijama sa brajtnesom napucanim na 90 posto. Jasno je i da postoji velika šansa da se iza sve te sepije i svog tog brajtnesa nalazi žena koja je odlučila da njoj nepravedno nametnut dugogodišnji embargo na kurac samoinicijativno ukine baš putem najpopularnije društvene mreže. Stoga evidentno i jeste polagala skraćeni kurs fotošopa. Da nije tako, cela stvar bi funkcionisala daleko slabije nego što mislimo da funkcioniše, a istina priča drugačiju priču. Naime:
Sedam od deset internet korisnika se oprobalo u onlajn dejtingu. Sedamdeset jebenih posto. Tu dakako potpadaju i samo inicijativa u vidu dodavanja zarad prskanja na stomak bez mnogo daljeg uspeha, kao i uspešno sastajanje sa udovljenom gospodaricom šnenokli iz Rakovice koja se predstavila kao oficijelna promoterka zlatiborskog kajmaka i surutke. Ali čim si otišao sa fejs-ortakinjom na piće, jedno je sigurno – na onlajn dejtu si dečko i među nepičkopaćenike nema nazad.
Pićkopaćeništvo i zbog čega sve ovo i nije toliko loše?
Zbog toga što ni u novootvorenom splavu negotinskog gasterbajtera koji se vratio posle dvodecenijske bauštele u Drezdenu i kao pevaljku zaposlio vanbračnog sina Zdravka Čolića – nema toliko žena. Na elitnoj prezentaciji nove generacije lakovadećih tampona od najfinijeg pamuka ručno ubranog sa svih sedam prstiju Drogbine jetrve – nema toliko žena. Jedino mesto koje može da skladišti toliku količinu mesine je Fejsbuk.kom i to je jednostavno fakt.
Zbog toga što je u onlajn konverzaciji neuporedivo teže ispasti totalna morončina. Mada čak ni činjenica da imaju vremena da razmisle, neke ljude ne sprečava da na zidu cure koju žele da razbiju od jebačine k’o retardiran dečak Bakugan kuglu, napišu: „Lepa si na slikama, razbio bih te od jebačine k’o retardiran dečak Bakugan kuglu.“ Takvima jedino hloroform može pomoći da povale nešto. Ipak postoje oni koji neizbežni dilej koverzacije koji nudi internet, a čije blagodeti tokom razgovora uživo nemaju, umešno zloupotrebljavaju.
Zbog toga što se širina spektra interesovanja može predstaviti onako kako odgovara konačnom cilju, tj. penetraciji, a ne onako kako zaista jeste. Zato, bez obzira što im spektar interesovanja ne izlazi iz okvira jednakostraničnog srpskog trougla vinjak-fudbal-futfetiš, oni će prefrigano svoj profil nafilovati interesovanjem za ruske klasike, Almodovarove filmove ili pilates u kućnoj radinosti. Da bi što bolje frizirali rubriku o sebi posavetovaće se i sa sestričinom studentom književnosti, te će uz silnu pomoć hiperbole i patetike tu napisati koješta dobrog i malo šta realnog.
Zbog toga što čitav prvi vizuelni dojam o njima, putem cenzurisanih fotografija, može da se prekrije fasadom savršenstva i blagostanja. Mudriji pičkopaćenici su shvatili da albumi naziva “Konobarice, daj još rakije kad već pičke ne daš” u kojima dominiraju fotografije pijanih spodoba koje samim svojim bivstvovanjem u kafani umnogome uružnjavaju iovako ruiniran enterijer iste – jednostavno nisu magnet za ženu. Oni će da konfiskuju nekog dugodlakog Labradora ili komšinicino trogodišnje dete, da se oslikaju sa njim i patetiku te vrste potpišu komentarom tipa – ko ne voli madagaskarske činčile ne voli ni ljude. Time će pokušati sebe da predstavi kao galantnu i nadasve osećajnu osobu koja preksinoć nije kaucirala levu patiku u lokalnoj kafani kao garant plaćanja crte od iljadu ipo dinara.
Zaključak
Pičkopaćeništvo je starije i od Fejsbuka i od interneta. Ono datira od trenutka kada su žedne žene prestale ići po vodu na pojilo, naučile da ulove mamuta i odlučile da se i one pitaju nešto. Fejsbuk je samo alat pomoću kog se konzerve lakše otvaraju i mnogo je teže poseći se na njih. Nekim ljudima, kad treba uživo da se obrate devojci, jezik se upetlja u krajnike, a muda od frke oće da ispadnu kroz nogavice. Njima Fejsbuk.kom može pomoći da broj snošaja godinje podignu sa nula, na bar taj jedan, pa kakav-takav.
Zbog svega toga je Mark Cukerberg pre neki dan proslavio Fejsbukov osmi rođendan kao jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Zbog toga što pičkopaćeništvo nikada neće presušiti on će uvek i biti jedan od najbogatijih ljudi na svetu.
Bar dok neko ne osmisli neki novi i bolji otvarač konzervi.
