Statistički gledano, najopasniji i najsmrtonosniji sport je boćanje. Ne nekakav paraglajding i snoubording. Ne zbog karakteristika same igre, već zbog njenih igrača. Naime, taj sport rekreativno najčešće igraju matorci stariji od 7 banki. I zbog toga je učestalost povreda kuka, patoloških fraktura, infarkta miokarda, iznenadne srčane smrti, aritmija i moždanih udara dok se igra boćanje jako visoka – dok snouborderi najčešće prežive svoje alpske zajebancije. Nažalost, jer to je ionako uobražena gamad. To nije ni sport.
Staljin je rekao: “Smrt jednog čoveka je tragedija. Smrt milion ljudi je statistika.” Primenom ove filozofije na modernu istoriju muško-ženske odnose: “Kada jedan lik ne jebe, to je tragedija. Kad milion ljudi ne jeb”… Ma znaš već.
Statistički gledano, na planeti, u većini populacija Homo Sapiensa, ima više muških nego ženskih jedinki. Muški spermatozoidi, koji nose Y hromozom su lakši i brže stižu do ampule jajovoda, gde se dešava oplodnja. Kažem, u većini populacija, zbog ratova koji su često desetkovali mušku populaciju. Uzmimo da u reprodukciju, bar u našoj vrsti, ne ulaze sve jedinke. Spreči ih religija, bolesti, prerana smrt. Neka to bude u oba pola jednaka brojka onih koji ne učestvuju u igrarijama muvanja. Dakle, i dalje više muškaraca nego žena.
Uzmimo sada, Tarzane, sve one milijarde žena koje nikada nećeš upoznati. Znam, Mir Jam nas uči da ljubav možeš naći i u Singapuru, ali jebu te finansije, vize, averzija prema Azijatkinjama. Nećeš čak doći u kontakt sa svim ribama iz naše zemlje, iako svi trube kako nas je sve manje i manje. “Svakog minuta jedan grad u Srbiji nestane, dok Tadić skladišti pare u Kipar, Južna Osetija je Srbija, blabla”. Recimo, hipotetički, da ćeš u svom životu, upoznati, ne samo sresti, već popričati sa 8000 žena.
Od tih 8000, makar 5000 otpada na decu, rođake, maloletnice, babe, starije gospođe, kasirke, žene u braku, Ivanu Žigon i sve ostale ženske jedinke sa kojima je ili nemoguće ili socijalno neprihvatljivo (k’o da ti mariš šta je društvena norma ponašanja) ostvariti polni kontakt. Neki kurčeviti čitalac će reći: “Bole me stojko, ja si kecam jednu udatu”. Prvo, ne laži. Drugo, ovde govorimo o mogućnosti stvaranja smislene veze sa ženskom jedinkom.
Od preostalih 3000, 2000 su već u vezi i prete da pređu u onu kategoriju udatih. Znaš i ti taj tip ribe, od kad znaš za sebe ima dečka. Ni tebi nije jasno što su zajedno, ružan je i neduhovit, ali ju je smuvao dok je imala 16, dok nije znala ništa. Ostaje njih 1000. Od tih hiljadu slobodnih, bar 500 ti se neće dopasti. Ne kažem da su ti standardi visoki i nerealni, samo baratam statističkim podacima. Nisi ni svaštojeb, ne može baš svaka da ti se dopadne, ne osuđujem. Od preostalih 500, bar njih 350 će misliti da im nisi privlačan i dovoljno dobar za njih. ‘”Kako sad to, meni se ne sviđa 50 posto riba, a njima 70 posto tipova?”. Eto tako, batice, eto tako.
Ostaje 150 upotrebljivih riba sa kojima možeš da izađeš na ficuka i da kreneš sa zavođenjem. 50 njih ti se neće javiti posle prvog dejta, ili se nećeš javiti ti, jer se smeje k’o krme. Ostalo ih 100. Od tih otpiši bar 40 bivših, kombinacija, ili onih koje si već bezuspešno muvao, a već smo pisali da se nikad ne podgreva. Ostalo ih 60. Još makar 50 otpada posle drugog i trećeg dejta, kraćeg zabavljanja, nalaženja poruke u njenom telefonu “Kako si me zgromio sinoć”, a ti gromovnik nisi bio, ili tvog palacanja tonzila njene najbolje drugarice.
I tako, ostaje ti 10 riba u koje ćeš moći da umočiš – i ne samo da umočiš, već i da, da se ruralnije izrazim, “zaživite”. Recimo da si usrao motku kod njih 4. Nisi se dovoljno trudio, bio ti je bitniji fudbal od izlaženja, varao si. Još 4 su usrale motku kod tebe. Varale te, nisu kapirale tvoje fore, grickale nokte na nogama. Jedna navija za Barselonu, tako da automatski otpada. Ostaje ti samo jedna. Koja ti po skoro svim karakteristikama odgovara. I koju ćeš, statistički gledano, najčešće da oženiš.
Sad će reći neko: “Vidi ga Zapatica, mukica, veruje u istinsku ljubav!” Ne spodobo, ja sam empirista. To što ti odgovara jedna ne znači da se nalazi u neposrednoj blizini. Seti se Singapura. Ne mora da znači da nećeš, kad je vidiš, biti previše pijan ili gudriran da joj se izrigoletišeš na Teli Vejl bluzončić. Ili da ćeš taj ivent presedeti na kompu. A i seti se da ima više muškaraca, možda će da je smuva neki kršni rukometaš.
Tako da su šanse da zaživite jednake nuli. Ili možda više voliš optimistični kraj? “Ma sve ima da bude kako treba, ljudino!”