Svuda pođi, Jelen Superligi dođi

Uzburka vam se krv kada Ognjen Koroman proda foru levom beku Smedereva? Poskočite kada Mladen Krstajić natera suze Džeku Vilširu na oči, iskusnom konekcijom svog kuka i Vilširovih rebara? Obuzme vas sreća kada vas Sale Ilić časti pićem u kladži jer ste dobar momak? Znam, povratnici u srpski fudbal su velike face. I zaslužuju tekst. Ali put do ovog teksta je bio vrlo valovit i trnovit. Mali uvod o tome.

Na poslednjem Tarzanija brifingu koji je održan u Frenkijevom brlogu negde u vrletima Istočne Srbije, doneto je nekoliko bitnih odluka. Prvo, kao i u svakoj rok družini, tako je i kod nas došlo do momenta kada se neki ljudi moraju poslati u Rusiju na odvikavanje. Znam, znam, u Rusiji se kradu izbori, video sam sve vrcave slikice i čuo sve još vrcavije viceve koje pravi svecka omladina na račun Putina i 140 posto glasova. Jebiga, zaprepašćen sam kao i ostatak poštenog i demokratskog zapadnog sveta. Ali šta da radimo. Ljudi odvikavaju, jebu kevu!

Drugo, doneta je odluka da se ja, Drle Prvi, uputim kao specijalni izveštač Tarzanije na Rakija Fest koji je u Beogradu održan za protekli vikend.

Pošto sam uz pomorandže, najnoviji broj Vive i tri boksa vajsroja, ispratio par članova ekipa na ekspres voz Beograd-Klinika za rehabilitaciju “Pavel Paša Pogrebnjak-Tambov”,  otišao sam da posetim ovaj eminentni sajam žestokih pića domaće proizvodnje na Novom Beogradu.

Posle par brojeva, ekipa alumnista beogradskih gimnazija koje u zbiru daju broj koji se nosa na kurcu, plus prvog srpskog arhiepiskopa, okupila se i pošla. I pored velike gužve i zbijenog prostora, nije loše krenulo. Degustiranje širokog dijapazona rakija, mezetluk, jebanje kevu Renu što ne ulazi iz keca protiv Bresta – sve što prosečan mladi Balkanac može da poželi. A onda pred kraj, kreće džiberaj. Prvo kreće razglas:  “Bagro posetilačka, zatvaramo za 45 minuta. Sunite još koju besplatnu radžu i tornjajte se.” Onda izlagaoci kreću da zatvaraju flajke za degustaciju. Gotovo sat vremena pre kraja radnog vremena festivala, na vrata Ekspo Centra staju tri četiri gospodina iz obezbeđenja koja ne dozvoljavaju da se više ulazi. Ni ako si izašao da zapališ pljugu, ni ako imaš ortake unutra, ni ako ti je unutra jebena garderoba.

Sledi dosta nategnutih razgovora sa dotičnima punih oslovljanja tipa “lepi” i “momak “. Na kraju ipak uspevamo da dođemo do garderobe, drugara i rakije. Ipak ostaje dovoljno negativan utisak da kažem “Evo vam kurac od afirmativne reportaže”.  Ostajem bez planiranog teksta. Ipak tu su drugari koji prate fudbal. Tu su žestoka pića. Dva+dva jednako je četiri… pali se sijalica, sledi tekst o najboljim povratnicima u naš fudbal.

Postoji jedna činjenica zajednička za sve povratnike u JSL na osnovu koje vršimo njihovu sistematizaciju. Svi su miljenici navijača, manje ili više. Tako da ih možemo podeliti na miljenike severa, miljenike juga, Čoveka ružne prošlosti i ostale.

MILJENICI SEVERA

Zvezda nikada nije bila tako povratnički klub kao Partizan. Jasno je da su Vidić i Stanković napravili previše dobre karijere da bi se u ma kojem trenutku karijere vratili na balkanska polja i prodavali priču masi da “vole klub i navijače i žele da pomognu, te su stoga odbili nekoliko unosnih ponuda”. Unosne ponude Hospitaleta, Grojter Firta i Slavije Sarajevo. Ali recimo Drulića i Pjanovića nikada nismo ponovo videli u dresu Zvezde, dok generacija Jankovića, Lukovića, Žigića i Baste tek treba dovoljno da propadne i omatori da bi počela sa povratkom. Ipak i Zvezda ima svojih kandidata za listu.

Nikola Lazetić

Počeo u Zvezdi mutnih devedesetih, eksplodirao u Obilićevoj šampionskoj generaciji. Fenerbahče svojevremeno platio fine pare za njega. Kasnije se pojavio u manje više svakom italijanskom klubu koji postoji i konačno došao u Zvezdu pre koju godinu. Šalu na stranu, odigrao vrlo pristojan fudbal u tom periodu i podigao dva trofeja. Kup Srbije i Kup Čikaških sestara (!!!).

Ognjen Koroman

Čovek takvih fudbalskih veština da je zbog njega potpisan trojni pakt, trijumvirat takoreći, između Crvene Zvezde, Inčon Junajteda i Krila Sovjetov. Jednostavno, ova tri kluba su odlučila da Koromana  ne smeju prepustiti drugim klubovima te ga periodično menjaju između sebe. Inače, sasvim solidno krilo, pogotovu u malo mlađim danima, odnosno pre mnogo kratkih pića i gurmanskih pljeskavica u 4 ujutro.

MILJENICI JUGA

Poduža lista. Partizan ima praksu poslovanja da svoje bisere rasute po svetu u nekom trenutku ponovo sastavi u blistavu ogrlicu. Tu imamo malo manje bisere kao što su Veljko Paunović, Đorđe Tomić i Nemanja Rnić ali i veličine kao što su:

Ivica Iliev

Turbo Iliev. Čovek koji se uvek definitivno najlepše osećao u Partizanu o čemu govori podatak da je u Partizanu postigao 54 gola ukupno a u svih ostalih 6 timova u kojima je nastupao tokom godina, celih 12 golova. Čeka još jedne kvalifikacije za Ligu Šampiona da se vrati u Partizan, pitajte u Meridijanu za kvotu.

Mladen Krstajić

Pravi narodni štoper. Impozantne fizičke predispozicije, lucidni potezi u svom šesnaestercu, reputacija dobrog lika. Pravi čovek da prebije nekog jebenog crnca koji je došao u Beograd da se kurči sa sluškama na klupi. Član fantastične četvorke u sastavu Drago, Krstaja, Vidara i Gavra koji su tvorili bedem ispred Dragoslava Jevrića u kvalifikacijama za svetsko 2006, primivši samo jedan gol. Poslednje dve veteranske sezone  zaista odradio doktorski, možda najbolji povratnik ikada u srpski fudbal.

Saša Ilić

Kao što sam u jednom od proteklih tekstova rekao za Čašu Ilića, poslednji čovek rođen na potezu od Subotice do Preševa, a da zna da pusti pas u prazno špicu. Nikad nije napravio lepu karijeru napolju, a imao potencijal. Pošto je u Salcburgu viđen kako bleji u kladži, cirka i kladi se protiv Salcburga, dara je prevršila meru. U Beogradu se takođe bavi sličnim stvarima, održava dobre i kolegijalne odnose sa Koromanom ali i igra dobar fudbal, znači u igri Partizana.

ČOVEK RUŽNE PROŠLOSTI

Čovek kojem je uspelo da bude kapiten Zvezde a da povratnik u JSL postane u Partizanu. To mu jeste donelo igranje u LŠ i neke pare ali mu je donelo i pretnje, fizičke napade, kompilaciju ne previše prijatnih pesama posvećenih njegovoj ženi i uopšte reputaciju potpunog debila. Tužno je što se, po Drlovom mišljenju, sam Stojke oko ovog transfera najverovatnije pitao koliko i žene na izborima u Saudijskoj Arabiji. Ali kad dođeš u takvu situaciju, sam si kriv.

OSTALI

Od ostalih povratničkih velikana treba spomenuti naravno Pericu Ognjenovića. Virtuoz sa loptom, nekada igrač Reala, svoju karijeru privodi kraju kod Palme, u Jagodini. Poznato vam možda zvuči i ime Dejana Osmanovića, pogotovu ako ste iz deep south krajeva Srbije.

Naravno mesta se mora ostaviti za Nebojšu Joksimovića, štopera Zvezde iz perioda Zenge, koji se posle sezone u Ksamaksu, vratio u Čukarički. Kao da činjenica da iko dolazi  iz inostranstva u raspali Čukarički već nije dovoljno fantastična, Nebojša je uspeo i da zaglavi mardelj jer je na utakmici u Jagodini prebio nekog lika na tribini.