Tarzani i tarzanete – svi se ‘vatamo za istu lijanu

Žene su sa Venere, muškarci su pali s Marsa, a Zemlja je ta na kojoj dele kiseonik uživajući kada su u ljubavi i ratujući zbog nepomirljivih razlika. Upotrebna vrednost muškarca je aksiom, a upotrebna vrednost žene je, po svemu sudeći, teorema koju su mnogi poznati i nepoznati tarzani pokušavali da dokažu ili opovrgnu. Zašto je Adamu stvorena Eva? I kada mu je već stvorena ona jedna, naivna i prevrtljiva, al sa oblim bedrima u zanosnoj toples varijanti, zašto mu onda nije dato odjednom njih deset, da bar može legalno da trsi raznovrsno? Ko veruje u Boga zna da isti nikoga ne stavlja pred iskušenja sa kojima neće uspeti da izađe na kraj.

On je pičku napravio od rebra i s obzirom da se u sudsko-medicinskoj praksi jedno polomljeno rebro računa kao lakša telesna povreda, očigledno nije imao u planu da mnogo osakati mužjaka stvarajući mu životnog saputnika različitih genitalija. To rebro bi trebalo da predstavlja čuvara organa grudne duplje, pre svega srca, i jednak položaj, rame uz rame, za oba pola (nemoj da neko slučajno ovde vadi argument cepanja drva i nošenja jaja). Ona nije pravljena od muških stopala ili kolena da bi mu bila potčinjena, a opet njemu vekovima polazi za rukom da od nje pravi svog roba «za u kuću». A opet nije pravljena ni od njegove kose ili ušnih dlačica da bi mu sedela na glavi 24/7, ali se neke ipak tu nastane i zavijaju ko kvočke na jajima. Doduše, možda stvarno ne bi bilo loše da su cirkumciziju prikazali kao centralni biblijski događaj. Tada bi mu bila prvo za šta se uhvati i pročeška svako jutro, ono čemu brižljivo ugađa kad god ga nešto žulja i prema čemu određuje sve svoje prioritete.

Elem, kako god da su nastale, sad su ovde i šta ćemo sa njima? Pitanje koje se provlači bezbroj puta u bezbroj časopisa, filmova, na zidnim grafitima i umetničkim delima u javnim WC-ima, je upravo ono na koje ni Frojd nije umeo da da odgovor – Šta te kučke u stvari hoće?

Imam jednog druga manijaka. Čovek voli da se napije i tako pijan da banjava aktuelnim curama, ex curama, tuđim curama na gajbe… kroz kupatilsko prozorče. Provali da povali. A kad povaljuje voli da se otimaju. Jung je rekao da u svima nama postoji «kolektivno nesvesno», tj. da postoje određeni obrasci ponašanja koje ne učimo sami već ih nasleđujemo od predaka. On se, eto, drži modela pećinskog goveda, koje ženku raspauči toljagom, pa je jebe dok je vruća. E taj manijak ima jednu filozofiju, koja ma koliko bila manijakalna, ipak se ne može odbaciti kao apsolutno netačna. Kada bira žrtve za svoje pohode pred zoru, on ih merka u gradu kako ga gledaju. «Ne volim ja te pohotne poglede, one što im se odmah vidi da ga hoće. Ja hoću da me gleda uplašeno, ali ne zbog toga što to stvarno jeste, već zato što zna da to mene pali.»

Ovde obratiti pažnju na dva momenta. Prvo to da je muškarac predator ili da bar mora da se istripuje da jeste, kako ne bi mlad počeo da leči erektilnu disfunkciju preparatima profesora Milojevića. A kako ni žene ne vole mliće, onda i one moraju da imaju taktiku koja toliko ne smeta ekspanziji muškog ega. A za to se i priroda pobrinula. Evo recimo, kad dođe sezona parenja, mužjaci mošusnih goveda dokazuju svoju muškost simulirajući glavama sudar teretnih vozova Transibirske železnice, a potom se pobednik, sa manje raskrvavljenim nervnim sistemom, valja u sopstveni urin ne bi li zanosnije mirisao na dejtu sa ribom iz publike, koja je naravno već trljala pičić na jačeg vola. Kod ljudi sa IQ-om u normalnom opsegu i bar minimalnim osećanjem samokritike i kontrole (ovde izuzimam gore pomenutog manijaka), taj proces udvaranja je ređe fizički, a češće emotivno podjednako surov.

Drugi momenat je taj da žene hoće isto što i muškarci, samo do toga pokušavaju da dođu na malo drugači način – umesto da osvajaju, one zavode. One hoće isto: i seks, i provod, i novac, i karijeru… jeftinu drogu, oslobađanje od odgovornosti, repetitivnost godina između 20-te i 30-te.. I deset različitih hobija, vreme za društvo, vreme za šoping, vreme za TV, letovanje sa drugaricama, nova kola, iznenadni službeni put… Slobodu, depilirani jezik, švalere, orgije, lance, katance i titulu šmekera kad sve to postignu umesto raznoraznih pogrdnih imena… One hoće da ih zgrabite, presavijete, stegnete, naguzite, pritisnete, da legnete preko njih da osete težinu muških tela, da ih naterate da vrište, da se histerično smeju, da plaču, da vas mole, da ih isprskate, oplodite, razbucate po jastučnicama… U suštini, zar ne želimo iste stvari?

Pičkin brojač je muški izum i postoji da bi oni mogli lakše da im naplate kaznu za prekoračen limit. Problem riblje kilometraže je problem ega i lične nesigurnosti, fenomen gubitka gore opisanog alfa mužjaštva. Nije problem u tome što je ona silnim iskustvom usavršila sviranje frule, sve poze Kama Sutre i metodu mešanja takvom brzinom da može da katapultira implantirani zigot iz materičnog zida, nego je pitanje šta je ostalo tu za tebe da je naučiš i hoćeš li joj takav diskutabilno iskusan biti dovoljan, a već je obožavaš. Piter Ustinov je rekao: «Adam je imao bar jedno preimućstvo nad svim ostalim muževima posle njega: Eva nikad nije mogla da mu nabroji muškarce za koje se mogla udati da je htjela.»

Prvi komšija moje babe na selu je imao naviku da posle smrti svoje supruge 3-4 puta nedeljno obilazi staru vodenicu oko 3 km udaljenu od kuće. Tamo je ćutke sedeo 2-3 sata, samo slušajući kako tandrče. Govorio je da zvuči isto kao njegova pokojna baba u naletu džangrizavog «moraš to-uradi ovo» monologa, koji nit je slušao, nit je razumeo, ali ga sada bez njega pojede tišina. Ko zna, možda je baba svaki dan žvakala o tome šta hoće i šta joj treba, ali je deda nosio pancir i oko ušiju i oko srca. Dakle, ako vam je stalo, slušajte, pratite, merkajte, čačkajte sve što naslutite. Oko nas su oblaci feromona, vibracije želja, talasi iščekivanja koji ne mogu da se sakriju ma koliko se folirali. Kao što bi rekla jedna japanska poslovica: «Sreća pomogne nekad, a rad uvek.«

Skinite nam krila, mrak i višak kilograma.