Važno je drugarstvo

Na pitanje “Je l’ si za il’ si protiv parade pedera? – odgovorim vrlo kratko: ja sam za to da se svi nosite u tri lepe pičke materine, eto, za to sam ja.

– Ko to mi?
– Svi vi, profesionalni pederi, profesionalne patriote i neprofesionalne vlasti.
– Ali ako parade bude/ne bude onda su “oni” pobedili. A to je onda katastrofa za ljudska prava/srpske tradicionalne vrednosti.

Sve sami rodoljubi i štivaoci ljudskih prava, tako da nam zemlja puca od tolerancije i prosperiteta srpskih intersa, i samo smo se baš eto oko Parade zaglavili.

Boktejebo je l’ sam ja jedini kojem se čini da smo mi taoci dve sumanute grupacije, koje pre svega nemaju podršku onih na koje se pozivaju?

Hiljadu pedera, hiljadu huligana, deset ‘iljada policajaca i šes’ miliona posmatrača. Mislim je l’ to najveći problem u državi sa milion nezaposlenih?

U organizacionom odboru gej parade ima manje pedera nego u prosečnoj 26-ici u špicu. O ovima što molotovljevim koktelom pale mamograf i tako čuvaju srpske majke da i ne govorim.

Mislim, u čemu je fora da nam se mozak tventiforsevn ispira sa Jarinjem i Paradom?

Jasno je u čemu je fora, nema u Srbina lepšeg posela nego onog u kojem se podelimo na pola, na čuvene “nas” i “njih”, pa natežemo kanap dok i jedni i drugi ne upadnemo u kanal sa goveđom balegom. I onda nam onako, baš lepo, jesmo u govnima, ali važno da se dobro zabavljamo.

A da smo za nijansu manje tako srpski vedri i veseli, onda bi se postavilo pitanje “Je l’ šetanje pedera zabranjeno zakonom?” – Nije. – Molim lepo. O čemu mi dalje polemišemo?

Znate kako, usrala nam se policija, a kako i ne bi, samo je naoružana, sa svim ovlašćenjima, sa mrežom doušnika, babrača po Fejsbuk i Tviter profilima, ali nema kao vojska – tenkove, Migove i čuveni ruski S300, da se nekako sukobi sa tih hiljadu huligana koji imaju čak i kamenice i štangle.

Da ih neko ozbiljno shvata, za čas bi nam narko dileri organizovali odrede SA i SS da sprovode red po ulici.

Ozbiljne države bi rekle.

Oćeš da razbiješ trolu? – ma nema problema, majstore, samo ti udri. Trola inače košta 150.000 evrića, pa kada je razbiješ, odma’ dideš u Padinjak da je otplaćuješ na plantažama paradajza. Sledećih četres’ godina, pošto je dnevnica u kazneno popravnim zavodima 1000 dinara.

A ti udri slobodno, ne ustručavaj se zbog mene.

Eto tako je to, imamo toliko prava, rodoljublja i prosperiteta, a to vide samo profesionalni pederi, profesionalni rodoljubi i profesionalni džeparoši i secikese, a pošto punih džepova i kesa ima još samo u budžetu državnom, svi od te sorte se sjatiše oko njega. Od odbornika u opštini do poslanika, tajkuna i ministara. I onda kad ih slučajno novinarski presretneš sa kamerom i diktafonom, pogledaju te nepoverljivo, očima koje idu levo-desno, k’o u sudije na terenu Novaka Đokovića, jer ne znaju, da l’ si ih negde, nešto, čuo, video i kol’ko znaš. Sve dok ne kažeš Parada.

Na te reči odma’ odahnu, ozare se i beknu, ja l’ su za, ja l’ protiv, uz naravno, prigodnu, napamet naučenu pesmicu o vrednostima, ja l’ evropskim, ja l’ hrišćanskim.

Nakon verbalne dijareje odu do svog Audija, u gepek stave tašnu sa korupcijom, a u rezervoar sipaju benzin iz kante što su malopre, krišom na crevo cucali iz službenog auta, i s punim pravom se odvezu putem prosperiteta. Ličnog, naravno.

Da ne bude da nisam konstruktivan, predlažem da se nađemo svi zajedno jedan dan u oktobru, da iskopamo ogromnu rupčagu, da se poseremo u nju, svi koliko nas ima, i onda da se podelimo na pola, razvučemo kanap preko nje, da se natežemo, pa ko pobedi – pošto nagrada nema, jer u Srbiji nagrade nikad nema, jer je važno samo da se mi dobro zabavljamo, da se skače u rupu islavi sa ovima koji su izgubili i već se kupaju u sopstvenim govnima. Da patetntiramo sopstveni brend za provod – Govno party.

Jerbo je od svega najvažnije da se mi dobro zajebavamo.