Važno je učestvovati, najvažnije je pobediti
Septembar 2011. godine definitivno nije najsjajnije vreme koje je čovek mogao da odabere da bude pripadnik srpskog nacionalnog korpusa. Čitajući novine i gledajući vesti, čini se da je eventualno čemernije bilo biti Binsr neke 1678. kada bi te Onur Evlijaoglu u prolasku tvojim selom manje ili više ljubazno zamolio da pro bono pospešiš izgradnju minareta u Aranđelovcu da lokalni hejteri svinjetine mogu da imaju ful audio-video užitak kada hodža nastupi.
Kraj šarade da oko Kosova možemo da se jebemo a da nam ne uđe, položaj Srba u CG , Muamer Zukorlić koji daje izjave zbog kojih bi DB pre 20 godina njegovu bembaru upoznao sa bankinom na Ibarskoj, Ren, Šamrok, domaći banditizam, lopovština i obeščašćavanje čoveka i Jadranka Kosor koja pokušava da nam otrezni javno mnjenje koje je ipak previše preokupirano činjenicom da su Dado Polumenta, MC Stojan i MC Janko izbacili novu stvar.
Pravo vreme da Tarzanija malo podigne moral i podseti na neke bolje epizode naše ekipe, u ovom kontekstu, na bojnom polju.
5. Bitka na Drini (izmedju 930. i 960. nesigurni istorijski podaci) Zanimljivo i mutno prednemanjićevsko vreme. Bitka između Časlava, srpskog vladara, i neodređenog broja Mađara pod vođstvom izvesnog Kiša. Hrišćanstvo kod nas još relativna novina a kod njih potpuno nepoznata tema na blejama gde diskutuju kako će da odšljakaju još par godina u Panoniji a onda sa kintom nazad da stave ploču na gajbu, negde iza Urala. Časlav dobija sukob, koji očigledno nije bio nekih većih razmera, ali Mađarima već može da služi kao znak da će Ervin Katona jednog dana dizati balvane i vući kamion pod našom zastavom.
4. Odbrana Orahovca (KiM, 1998) 500 policajaca biva pod opsadom soma i nešto Šiptara koji nadiru u pokušaju da zauzmu neki iole veći grad na Kosovu. Nema struje, presečene telefonske žice, ulične borbe. Murija i vojska koja dolazi u pomoć posle par dana deblokiraju grad i razbijaju Šiptare koji u povlačenju otimaju Srbe i ostale nealbance iz okolnih sela i iživljavaju se na njima. Korisno da znaš pre tvog sledećeg hipstersko-urbanog komentara na temu Kosova na Blicovom ili sajtu B92.
3. Bitka kod Velbužda (današnji Ćustendil, 1330) Pravo medieval šibanje bez zajebavanja. Mi sa Bugarima – 15000 na 15000. Teški gubici na obe strane. Ipak pobeda Srba pod Stefanom Dečanskim uz istaknutu ulogu njegovog sina Dušana, koji će kasnije postati najveći naš vladar ikada što mu je umnogome omogućila ova bitka koja je izbacila Bugare iz neke ozbiljnije priče sve do Levskog u LŠ pre koju godinu.
2. Bitka na Mišaru (Mišar, 1806) Najteži poraz koji smo naneli Turcima ikada. Zenit Karađorđa. Turci brojčano dosta nadmoćniji, krenuli sa tri vojske na ustanike. Jednu, srbijansku, razbijamo kod Deligrada, a dve bosanske na samom Mišaru. Posle ove pobede, Porta primorana da uđe u pregovore sa ustaničkim vlastima.
1. Bitka na Kolubari (1914) Bitka na Kolubari je gubljenje 3:0 do 80. minuta i pobeda od 4:3. Bitka na Kolubari je Kecmanova trojka u 0,6 sekundi. Srpska vojska pred potpunim slomom, zbegovi ljudi, divljanje i zločini Austrougara po Mačvi , blato, tifus… i onda Živojin Mišić jednostavno odlučuje da im jebe mater. Habzburške žrtve oko 250000, dalje posledice su bile cimanje Nemaca da završavaju austrijsku stvar ovde, slanje Oskara fon Poćoreka na smetlište istorije i stavljanje Živojina Mišića i srpske kraljevske vojske u svaki relevantni vojni udžbenik.
