Kućna žurka je blago neprijatna pojava koju je u životu teško izbeći. Nešto kao herpes. Ili Aleksandar Vučić. Ono, nije opasno po život niti preti da te ozbiljnije sjebe, ali nekako bi voleo da se odmakneš kada ga vidiš. Ovakvo stanje stvari je tim tužnije jer Srblji (za sebe kažu da) umeju da naprave – ili makar da prepoznaju – dobro zezanje. To ostavlja jedno veliko pitanje: zašto su onda kućne žurke, kao veoma čest oblik “zezanja” u nas, uglavnom zabavne kao autopsija čoveka koji je umro od rupture sfinktera posle seksa sa konjem, tačnije seksa od konja? I da li svi zajedno, kao nacija, možemo nešto duradimo po tom pitanju ili moramo da se prosto prepustimo sudbini kojom će dominirati jućub klipovi pušteni na škrbavim Genius zvučnicima i prebrzo pražnjenje gajbi, pa posledično i gajbe?
Pa, ono što sigurno možemo jeste da saberemo svoje enormno iskustvo smaranja po kućnim žurkama, i da probamo da svom tom jadu i čemeru kome nije ravna ni čekaonica u Prvom opštinskom sudu najzad damo neki smisao. Da iz njega izvučemo svojevrstan priručnik dobre prakse, jedan vanstranački program, jedno upozorenje pokolenjima koje dolaze i koja će možda, nekako, ipak, konačno ostvariti taj veliki korak za čovečanstvo i napraviti kućnu žurku s koje će svi izaći s utiskom da su se dobro zezali!
I – kako da napravim dobru kućnu žurku?
Bzzz. Greška u koracima već na prvom koraku – a kao što su rekli naši stari, kada je prvi korak u pogrešnom smeru, čitav put može da završi samo u kurcu. Nije ti to pravo pitanje, tarzane, jer dobra kućna žurka se NE PRAVI, dobra kućna žurka se DOGAĐA! Zato uzmi, napravi planove, sakupi brojeve mobilnih svih pičaka koje znaš, kupi piće – i sokove – u diskontu, vidi s Džemalom iz pekare Trovač da ti ostavi par kila kiflica i žužua i daunlouduj svu muziku koja ti treba da ne bi čekali po 2 minuta između pesama sa jutjuba… I onda sve to baci u Moraču. Ajde dobro, možeš da zadržiš pivo. Jer tvoje prvo pitanje je trebalo da bude: kako se događa dobra kućna žurka?
Dobro – “kako se događa dobra kućna žurka?”
Prema bogatom iskustvu redakcije: ili do jaja do detalja isplanirano ili skroz spontano. Ovo moramo da podvučemo: nema sredine. Ili praviš maskenbal sa temom „Sulejmana“ i nastupom trbušnih plesačica i cimaš se za pravog avganistanca u nargilama; ili se okupite na piću pre kafane pa rešite da ostanete i pozovete kolegenice s faksa pa dođe Cope kome je prošla Bromapojkarna protiv Falkenbergsa, pa se lepo svi, a ponajviše Cope, učipite za koks i kurve, pa terate drugarica s faksa da gledaju dok opštite s kuravama analno i vičete „A ti – kad bi ti dala ovo? Možda i bi, ali asistentu, hahahaahaha“. Šta god vam više golica maštu u datom trenutku.
Brate, za organizaciju nemam para ni živaca, zajebi.
Znači, odlučuješ se za spontanost! Bravo, bravo – time pokazuješ da naslućuješ konačnu istinu: svako cimanje umanjuje ukupnu količinu zajebancije koju žurka nudi, ubijajući dušu onoga što žurka treba da bude. Ovaj zen pristup ne znači da treba sad da sediš na gajbi rastavljen od skanka kao Minimaks od života i da pustiš da se stvari same događaju – pa će već oko tebe spontano izroniti gotivna zajebancija. Ne ide to baš tako lagodno ko predizborna kampanja Tadića. Uvek mora da postoji neko ko je inicijator za reakciju. Ako nema nikog – jebiga, onda si to ti. Zato zovi ljude na gajbu – ili gajbu nekog ortaka, što da ne, sve je dozvoljeno kada treba doprti do dobrog zezanja. Ako su ti ortaci smarači koji preferiraju pref, sklapanje maketa ili igranje MMORPG-ova, ništa ne može da pomogne (ovo je možda trebalo prvo da ti kažemo, ali bolje ikad nego nikad).
Šta, samo da zovem narod tek tako? Kojim povodom?
Pravom čoveku je svaki povod pravi.
– Tebra, ošte do mene, istorentovo sam Kebin in d vuds, polno opšti s majkama vaginalno; ili
– Torimacu, ae malo izblejimo kod Kiće, stigla mu ona tečovača iz Dragačeva; ili
– E, Pravim konfi od pačetine sa Le puj sočivom, treba mi malo timijana, moš li mi doneti?
Itd. Nebo je granica, vazdušni prostor niko ne čuva.
A treba mi valjda još nešto osim pune gajbe ljudi?
Pazi, neka osnovna ljudska prava moraju da se ispoštuju: da u frižideru ima ladnog piva, a u bifeu toplog vinjaka. E sad, to zahteva novac, što ćete rešiti tako što se učipi svako za onih pesto đunti što bi inače potrošio na vikend tiket ili bleju u kafiću. Pomaže i ako je gajba strateški locirana na kurcomet od diskonta i ako je mobilni od lerdija lako dostupan.
Nije mi duvka fazon.
Možda neočekivano – ali, pravi odgovor! Jer, suprotno uvreženom mišljenju, varenika nije katalizator za dobru žurku, prosto zato što se kod nas mnogo valjaju stonerske indica sorte kanabisa, od kojih okupljeni duvački orkestar eventualno ima želju da peti put gleda „Baba Ho Tep“ i da ti ih polovina zaknori na gajbi pa jedino da zoveš Grinpis da ih izbaciš. Ako imaš pristup nekim bržim narkoticima, to je druga priča, ali i tada je overkil, jer zna se ko je sasvim dovoljan za atmosferu: njegovo veličanstvo alkohol – izvor i rešenje svih životnih problema, prema besmrtnim rečima Homerovim.
Dobro, to naravno. Ali, samo ću još reći – žene?
A može se i bez njih, mada je, za razliku od većine drugih stvari, kućna žurka uvek bolja s njima. Ali, jebiga, oko konkretnih detalja ne možemo mnogo da ti pomognemo ako ne možeš sam sebi da pomogneš. Uostalom, ovo nije vodič za startovanje, to smo već pokrili. Ono što nam je bitno jeste da je žene lako dozvati na bilo kakav vid socijalnog okupljanja. Zajebano je zadržati ih na istom, jer traže malo više animacije od puštanja kompletne diskografije Mastodona na šafl. U svakom slučaju, opet: alkohol. Saveznik. Prijatelj. Roditelj.
E da kad reče Mastodon, to je neka muzika, šta? Kakva je muzika najbolja?
Štagod da vam odgovara, ali nikako ne mešajte žanrove. Ako provališ da vam dobro ide dok cepa Rođa, nek cepa i Ceca, pa tako dok se ne pocepaju neuroni ili dok komšija ne pocepa vrata sekiricom. Ako krene opuštenije zezanje dok rilja Rejdž ili trsi Tul, drž se toga i čekaj da se nakupi dovoljno vlage u gaćicama emo cava da moraju da krenu da đuskaju da se ne bi međunožno ojele. ALI zapamti dva sveta pravila: NIKAD bek tu bek dve stvari od istog izvođača i SVAKO ko prekine BILO KOJU stvar na pola zaslužuje da upozna nove oblike interakcije sa pivskom flašom.
Znači, u suštini, sve se svodi na: obezbedi alkohol i pozovi ekipu i nešto žensko i zajebavajte se?
Čestitamo. Telefon u ruke. Prihvatamo i FB poziv. I donosimo vinjak.