Jeste vreme za kritike

Noćas je u kraju u kom sam odrastao bila neobično lepa noć. Kako je moj prvi impuls kada noći počnu sve češće da prelaze dvadeset stepeni impuls potrage za slaboalkoholnim pićima, pohitao sam do trafike i otvorio imenik da vidim s kime bih noćas mogao podeliti radost konzumacije ružnog domaćeg piva na stepenicama ispred frizerskog salona. Listanje imenika mi je otkrilo jednu važnu stvar koje nisam bio svestan pre skorašnjeg povratka iz pečalbe – ovde niko nije ostao.

Doslovno jedina osoba iz kraja koja je ostala unutar granica ove države, lik koga znam 15 godina, danas partijski kadar, nije dolazio u obzir jer mi je pre nekoliko dana mrtav ladan ponudio argument “pa dobro, Vučić možda nije ispao najsposobniji čovek na svetu, ali nije fer kritikovati ga jer je makar jedini bio dovoljno pošten da izađe pred ljude”. Kako takav argument, kao i bilo ko sa trunkom ljudskog dostojanstva, smatram degutantnim, pivo sam odlučio da popijem sam. Tako, simbolično, ovaj tekst možda ne bi ni nastao da mi je u kraju ostao jedan jedini sagovornik sa trunkom mozga i ljudskosti.

Zašto sam odabrao tu opciju radije nego mogućnost da slušam o zakrivljenostima tela nove potpredsednice mesnog odbora stranke? Argument da je neko “pošten” jer je “izašao pred ljude” je bio previše čak i za moj cinični đubrovski um. Da, izašao je pred ljude da paniči, izigrava čas mučenika čas nastavnika u osnovnoj školi koji lupa učenike lenjirom po dlanovima jer im olovke nisu dovoljno zarezane, radi ono što mu nije posao , upire prstom, saopštava poluinformacije i prikriva pun obim odgovornosti koju on i ekipa okupljena oko njega snose za sranje koje se dogodilo. Pošteno, nema šta.

Posebno je pošteno što te posle svega preko mejnstrim medija ubeđuju da si, jebiga, sam kriv što si umro (i to prirodnom smrću), što je ne samo totalno sjebano već i uvredljivo. A činjenica da nijedan domaći mejnstrim medij nije uputio niti jednu direktnu kritiku na način na koji se novonastala situacija rešava (osim na račun Tome i to u polu-heheh fazonu, kao predsednik pekao rakiju to ludo pa bog) jer bože moj NIJE VREME ZA KRITIKE je jednostavno gadna. Vreme za kritike je uvek jer kritika neće razbiti nikakvu KOHEZIJU NARODA U TEŠKA VREMENA, prosto jer se ljudi koji su se organizovali nisu organizovali da bi stali uz ljude i institucije koje bi ovde trebalo kritikovati, nego da bi stali uz neke sasvim druge ljude, ljude s kojima u “normalno” vreme dele sudbinu, a koji su sada, igrom slučaja i nemarom pojedinaca i institucija, ozbiljno ugroženi. Drugim rečima, ljudi će nastaviti da rade ovako kako rade i da se pomažu dok najgore ne prođe sve i da vladu čine Musolini, Tuđman i Badi pas košarkaš, te tako kritika na njihov račun nikako ne može odmoći već je naprotiv od suštinske važnosti, tj. svakako je neuporedivo važnija od srceparajućih priča o kerovima koji spasavaju mačke koje čitamo po raznim Blicevima ovih dana.

Jer, ako se u isto vreme i radi i kritikuje, to znači da ćemo se ovog vremena, osim po poletu i ljubavi koje delimo jedni prema drugima na društvenim mrežama i radnim akcijama, takođe sećati i po gorkom ukusu u grlu, a to je neophodno. Bez tog gorkog ukusa mogli bismo se prevariti da smo okupljeni zaslugom nadležnih i da radimo zajedno s njima, a mi smo se zapravo okupili uprkos njima i radimo na popravljanju onog što su oni usrali. To je užasno važno da se zapamti i zato ne da nije nedozvoljeno kritikovati, nego je obavezno kritikovati baš sada, jer bismo u suprotnom mogli da pomislimo kako je ovo sve bilo jedno lepo iskustvo, koordinisano s vrha, u kojem smo svi, zajedno sa njima, konačno pokazali koliko smo složni i jaki kada je teško. E pa ne može. Ovo je vreme koje treba da se pamti po hororu kroz koji prolaze oni koji su najgore prošli u poplavama i činjenici da oni koji su imali dužnost da spreče horor to nisu uradili i zbog toga neće snositi posledice. Od ključne je važnosti ne zaboraviti to.

Da se razumemo, nisam u fazonu DIĆI ĆE SE KUKA I MOTIKA, jer neće. Kuka i motika mora da se emancipuje da bi dobila volju da se podigne i ideju kako to treba da se uradi, ali je problem taj što prvo mora da se podigne da bi tako uopšte prokrčila put sopstvenoj emancipaciji i to je krug iz kog se nenormalno teško izlazi. Solidarnost pokazana ovih dana je čak i za jednog cinika lepa stvar, ali dugoročno ne mora da znači ništa – tek kada se solidarnost pokaže u normalnim vremenima u kojima se “ništa ne dešava” onda pričamo o nečemu što je dugoročno značajno. Impuls poniženog i iznurenog čoveka da pokuša da se samoostvari, to jest da iskoristi priliku da se konačno oseti kao čovek pomažući drugom čoveku u velikoj i neočekivanoj nevolji je lep a i jako koristan ovih dana, ali takođe i parcijalan, privremen, prolazan. Onog momenta kada se taj impuls pojavi kod kritično velikog broja ljudi u “normalno” vreme, e tada pričamo o nečemu.

Neki pametniji i obrazovaniji ljudi od mene su skapirali da te sistem drži poslušnim tako što te drži na ivici, tj. tako što ti daje taman toliko da ti bude frka da to što imaš izgubiš. Sistem koji potčinjava kritično veliki broj ljudi koji nemaju šta da izgube je sistem koji neće preživeti i on to dobro zna. Nisam skroz siguran s koje stranice ivice se nalazimo, ali izgleda da, nakon što smo jedared već bili pali s nje pa onda bili ubeđeni da smo na neku foru promenili sistem a ono ispade isti paket govana, svaki sledeći ozbiljan pad neće uzrokovati nikakvu reakciju. To jest, neće uzrokovati snažnu, čeonu, head-on reakciju, već samo opštu bežaniju ili opštu letargiju. Ili, kod pojedinaca, poselakovićavanje, tj. hođenje putem kojim bednici idu.

Hoću da kažem, sad nas već toliko jebete da je to smešno i čak malo i groteskno, jer se uopšte više ne trudite da to sakrijete. Pravite od sebe loše uigrano i loše napisano pozorište kojem se svi zajedno smejemo a niko u tome ne uživa, i to daje ovom istorijskom momentu notu isprazne žalosti, bizarnosti i šizofrenije. Jebiga, budite srećni što su i vaše aktuelne alternative govna, a i mi smo prevelika govna da smislimo ili tražimo nove alternative, inače vas davno ne bi bilo. Ali makar nam legitimnost kritike nemojte osporavati, jer šta drugo da radimo dok pijemo sami?