Zabranjen razgovor s vozačem
– Izvinite…
– „Ne smem s tobom kume…“
– Izvinite, khm…
– Čekaj mali, saće moj omiljeni deo SEDIŠTA SE TRESU NA TVOM MERCEDESU OPAAAAA si vido kako sam ga zaobišo, kake makazice, a mali? Mali? Mali? De je sad nesto? Alo, ne teraj me da skidam pogled s puta, jel znaš ti koliko bi to bilo neprofesionalno s moje strane!
– Tu sam, tu sam, samo mi je trebalo vremena da se oduprem Koriolisovoj sili oko šipke i iznivelišem se nazad na početnu poziciju posle vašeg saobraćajnog poteza dostojnog Airtona Sene ili makar Porfirija Rubiroze.
– Rubi… šta? Aj dont spik ingliš. SRPSKI SAMO PRIČAM ŠTA TI TREBA?
– Pa hteo sam da kupim kartu.
– A, to. Ne može.
– Kako ne može?? Pa piše lepo „prodaja karata kod bozača“… Dobro, trebalo bi da piše „vozača“ ali šta ćeš kad koristimo dva pisma, ne može se od ljudi očekivati…
– Pa piše i na tarabi DAČIĆ KRMAK pa kad probaš da isečeš parče, dobiješ samo komad bukovine. Elem, ne može.
– Ali, moram da imam kartu, razumite me, imam žestoku paranoju da će ući svaki čas desantni odred kontrolora u ful opremi za kontrolu demonstracija sa psima tragačima i tejzerima!
– Tejz… ALO AJ DONT SPIK INGLIŠ i ne može bre jel čuješ kad ti lepo pričam srpski?
– Ali zašto?
– Nemam sitno. Ljavaj.
– AHA! E, pa očekivao sam da bi to mogao biti problem i pripremio sam se za tu eventualiju! Tri dana pušim onaj gej vinston lajt samo da bi mi vraćale po 20 dindži kusur trafikantkinje! Evo – ta-daaa – odvojio sam 3 dvadesetice, ganc iz Topčidera, sveže ko Jorgovanka da ih je trljala međ tabanima a bogami i butinama!
– Jao bre, što smaraš pošten radni narod dok pošteno radi ALO MAJMUNE JEL ZNAŠ ČEMU SLUŽI ŽMIGAVAC SEREM TI GOVNA KRVAVA U USTA što nemaš bre lepo bus plus ko sav normalan svet JEBEM TE NENORMALNA UZDUŽ I POPREKO NE KOČI TAKO što ulazi na prednja vrata – čak i na početnoj stanici iako to nema nikakvog smisla kada su ovi iz bus plusa ugradili validatore na sva vrata mamu im jebem glupu neorganizovanu ili lihvarsko zločinačku, ne znam šta je gore! M?
– Pa ne živim ja u Beogradu, znate, ne isplati mi se onda da kup…
– Aaaa pa što ne kažeš, vidim ja da si stranac. Al moram priznati, lepo si naučio srpski, samo moraš još neke osnove da povataš. Recimo, vinjak se kaže rubinštajn a ne rubiroza. Ru-bin-štajn.
– Znam, iz Kruševca sam, vinjak nam daju na krštenju i sipaju u infuziju u bolnici, koeficijentom rastvora 1:10. Bolje radi od matičnih ćelija i terapije kamforom, evo ja na primer ne znam nijednog sidaša iz Kruševca.
– Majku mu, vidiš – ne znam ni ja! Možda ima tu nečega… Moraću da istestiram tu teoriju… Guc.
– Čekaj, vi to pijete vinjak dok vozite?
– A to? Ma to mi je čisto iz zdravstvenih pobuda, gutljaj s vremena na vreme, dobro je protiv arteroskleroze i trešenja ruku.
– Tresu vam se ruke?
– Samo kad nemam vinjak. Jel imaš još neka glupa pitanja?
– (za sebe) Samo kako takve puštaju da nas voze…
– Šta, šta? Nisam čuo?
– Ništa, ništa. Nego, ja bih ipak kartu. Šta ću ako uđe kontrola?
– Pa ti im lepo reci da se meni obrate, ja ću im objasniti, hehe.
– Mogu da vas držim za reč?
– Možeš, možeš da me držiš, i da me uvatiš, sve može, hehe.
– Ahm. Izvinite ako sam malo skeptičan.
– Nemaš frke, ne oseća se. A i ja sam jeo neki suljpa za doručak, pravo da ti kažem, jedva se suzdržavam, kad stignem na okretnicu ima da bude HAOS, Radmila ima za glavu da se vata, zatvoriće dispečerski klozet na nedelju dana U NABIJEM VAM KOMPLET BEOGRAD PUT NA KURAC STO PUTA KAĆE VIŠE OVE DŽOMBE DA SREDE, DRŽAVA DURADI NEŠTO!
– Nego, da li planirate da stanete na nekoj stanici PRE okretnice?
– Haha, a jel ti planiraš da prestaneš da postavljaš glupa pitanja?
– Pa ne, samo sam želeo, kao prvo, da vas pohvalim jer ste sigurno oborili neki GSP rekord – počeli smo da pričamo kod Opštine Novi Beograd, a evo nas već blizu Ade – a kao drugo, da napomenem da ste upravo prošišali moju stanicu.
– Koju bre stanicu? Onu malu kod sajma? Ma to je zajebancija, to nije stanica. Da ti otkrijem sinko, to ti je ko ona Čedina zebra kod Skupštine – ta stanica je postavljena samo jer je prekoputa živeo nekadašnji direktor GSP-a, pa kad mu se deca vraćaju iz grada da ne moraju da pešače. Eto, sad znaš. INSAJDERSKA INFORMACIJA!
– Pa dobro, kakve veze ima, stanica je stanica, morate da stanete…
– Ma od kad je direktor umro bole nas kurac da stajemo na njoj, nikad nikog živog nema ionako…
– Moram da primetim da je na stanici bila jedna gospođa koja je probala da vas zaustavi, mahala je, s obe ruke, čak je i maramu skinula, a možda i brus, nisam siguran… U svakom slučaju, video sam da je istrčala pred autobus. I to je poslednje što sam video. Od nje. Doduše, plašim se da sam je osetio…
– Auuu, jel to bila ona džomba? Slušaj mali, što si video, video si. I nemoj mnogo da mi gledaš. Niti da pričaš. Jel lepo piše „ZABRANJEN RAZGOVOR SA VOZAČEM“?
– Pa piše i na tarabi…
– E, nemoj da mi se tu praviš pametan, nije to zdravo. Evo, usmeriću ti pogled na ekran moga novog androjid mobilnog kog sam kupio od moje plate od sedamdeset soma – to ti je bez toplog obroka i markice za GSP – na kome baš za ovakve prilike držim uvek otvorenu vest ALO GLEDAJ GDE VOZIŠ MAJMUNE, elem, samo da odskrolujem, evo vidi…
– A znam, to je vest o onom dečku što je slao prijave centrali GSP-a o nepoštovanju reda vožnje pa su ga nalupali vozači na okretnici u Zemunu?
– NEGO! Žbir mali, mamicu mu jebem… A reci koja fora, vozač odmah dobio od lekara da je bio na bolovanju taj dan! E, to je bre radnička solidarnost!
– Nego, ako biste mogli da stanete bar na sledećoj stanici, stvarno sam hteo da siđem na onoj…
– Ozbiljno? A je li, da nisi ti neko dete onog bivšeg direktora, a?
– Nisam, nisam, kažem vam da nisam iz Beograda.
– E, dobro, već sam mislio da ćeš da se pozoveš na neku protekciju, a toga u GSP nema, ništa nepotizam, samo struka bato! Strogo profesionalno ALO VIDIŠ DA IMAM PREDNOST ŠTA MI TU VOZIŠ TAJ MOTORČIĆ PO GRADU JEBEM LI TI RALO I VOLOVE!
– Jebote mislim da sam video glavu kako je odletela (ŠKRUNC) AAAA UPRAVO STE JE PREGAZILI!
– Ma jok, to je bila samo kaciga. Eno ga motociklista, vidim ga u retrovizoru, još uvek nije prestao da se kotrlja DA TE VIDIM SAD DA SE KURČIŠ PRED RIBICAMA SA SLOMLJENE OBE RUKE, KAO MNOGO SI JAK JER VOZIŠ MOTOR, MOŠ MISLITI!
– MOLIM VAS STANITE, PUSTITE ME, PREMLAD SAM DA BIH PROŽIVLJAVAO OVAKVE STVARI!
– Ajde bre, dečko, pa sa mnom si najsigurniji u saobraćaju! Ko u tenku!
– ABRGLDABVGLADLBLABAURHVRGRDLBLBLRGHAAAAA
– Dobro, dobro, priberi se. Evo, staću kod Ade, to ti je super stanica, taman da se malo oladiš, bućneš u vodu, plivaš, to ti je zdravo za organizam… Samo pazi da te ne uvate, znaš da je u ovo doba zabranjeno kupanje, jebiga, počo dnevnik.
– GN… GNIII
– Vidi ga, zatiltovo. Ajde, ajde, sinko biće sve u redu! (šamar)
– (trep, trep) Gde sam?
– Ajde, stigao si. Ovde silaziš.
– Ufh… h.. hvala…
– Alo, ALO, NA SREDNJA, ne smeš na prednja, si normalan, prijavu da mi pišu! A vi marvo, požurite unutra, imam red vožnje da poštujem! I NE MOŽE SA SLADOLEDOM, pa dobro, majku mu, kakav smo to narod?
