Zaglavljen u liftu. Sa mlađom sestrom. Noću!
-Brate moj rođeni, jedini, juče zamalo nisam u zemlju propala…
-Kažem ti ja Biljo da si se malo podgojila, primeti se.
-Ne laži! Od sramote i stida sam propala.
-Od kad ti imaš stida? Pre neki dan si se pijana posle grada ispovraćala taksisti po novim patosnicama i rekla mu da može da ti pipne sisu kao kompenzaciju. To ti je od bundevare.
-Povraćanje?
-Ne, kile. Povraćanje je od đus-votke na tuđi račun.
-Potosnice su već bile musave! Mani sad patosnice… svi idu na matursku ekskurziju sem mene, ne znam šta da im kažem.
-Kaži im da se lepo provedu i da koriste kurton. Kaži im i da ti majka vredno radi za velikodušnu nadoknadu od celih 18.000 dinara mesečno, a da ćaleta nikad nisi ni videla, osim na crno-beloj fotografiji gde iz nekog razloga spava za šankom u kevinoj venčanici na kojoj je niže guzice primetna tamna poveća tufna koja sugeriše da se uzasro tokom sna.
-Ma nemoj, možda je seo u blato.
-To bi ga svakako opravdalo kao muža, oca i čoveka. ULAZ U LIFT!
U liftu
Krrrrrt… trtk…trtk… trrrrrrrrr… krrrrrrrrrrt…
-Šta bi? Što je stao?
-Probušila mu se guma! Pa zaglavio se pička ti materina, znaš koliko godina ima ovaj lift, može ti deda biti!
-Jooooj…UPOMOĆ… jaooj… NEMAM VAZDUHA!
-Ne njišti i ne brini, to što osećaš je izostanak mozga, ne vazduha. Nije hermetički zatvoreno. Kiseonik ne može nestati, možemo trombon svirati ovde dok ne umremo od gladi.
-Joooj… pa šta da radimo?
-Za početak prestani da histerično da drkaš to dugme!
-Što?
-Lift je neumoljiv, nije kita, drkanjem ga nećeš odobrovoljiti.
–Da se deremo dok ne probudimo komšije?
-Jel si normalna, koliko nas vole otići će u podrum po elektrode i zavariti nas u liftu pa se sprdati sa nama od spolja i razdraživati nas hranom.
-Razmišljaj, ti tvrdiš da si pametan!
-Aj da skočimo istovremeno, možda krene. Tri… četir… SADA! Šta skačeš moržu, zajebavam te, nisi Super Marijo… evo ima broj u slučaju kvara. Zovem ih, mada sumnjam da rade sada.
-Niko nema pametnija posla nego da tebe kretena odglavljuje u 4 izjutra.
-ĆUDE, ĆUDE, zvoni! Dobro veče, ili bolje dobro jutro, evo zaglavio sam se sa mlađom sestrom u liftu… znam, pakao. Ona hiperventilira i grebe vrata, ako ne požurite imaće pola kile gvožđa pod noktima. Da, da… Kola srpskih sestara 16 broj. Samo požurite, evo kaže i da joj se kenja, jela neke štrudle smakom i soka od paradajza danas… jeste, jeste… uskomušalo joj se sve u crevima. Hvala, čekamo vas.
-Sram te bilo…
-Što mene, tebe proliv napada.
-MURŠ! Ladno rade…
-Šta se čudiš, radi i tvoj momak, zbog kog si i izašla utorkom da ga slučajno ne bi srela negde, pa da se parite, i zbog kog svejedno ne bi otišla u školu, jebo te on.
-Više puta i uvek dobro. I da, normalno da radi, vredan dečko, a ne mrsimudan k’o ti.
-A šta ti radiš svega ti?! Školu posećuješ ređe nego ginekologa, a mogla bi i bolesnu babu posetiti jednom, skapava u bolnici jadna žena. GDE ON RADI?
-To ne znam, nije hteo da mi kaže…
-Moguće da je državna bezbednost, oni su u obavezi da se ponašaju diskretno u vezi svoje profesije.
-Hm… nisam o tome ni razmišljala.
-Normalno da nisi, kad izgleda kao vanbračni nepriznati sin Ramuša Haradinaja i Eve Ras. Diluje opijate, bubrege, džigerice ili nešto još gore – recimo da mora da bude kući sa ženom i decom.
-Nije nikakav Haradinaj nego SREĆKO!
-Pa normalno da je srećko kad je navatao moju naivnu budalu od sestre i neće je pustiti na miru dok je ne napumpa za 18. rođendan, a poklon joj da sa zakašnjenjem od 9 meseci i nestane.
-Sereš?! Sad mi je još sumnjiviji, ili laže ili je totalno lud, čak opasan.
-Što bi bio lud i opasan?
-Na nekoga ko se ceo život odaziva na SREĆKO ta neslana šala pijanog kuma jednostavno mora ostaviti duboko urezane mentalne ožiljke.
-Puši govno! Ja bar imam momka, od tebe devojke beže k’o da si radioaktivan ili otrovan, mada nije ni čudo kad se oblačiš kao da ti je Mitar Mirić stilista, pa uglavnom i deluješ kao da si kontaminiran, emituješ neke kancerogene talase ili bljuješ mišomor iz očnjaka kad se uzbudiš.
-Ja samo čekam neku normalnu, koja nije 13 godina starija i ne zove se Srećko.
-Šta fali Bilji, mojoj drugarici… OĆE LI OVI KRETENI VIŠE, PIŠA MI SE… sviđaš joj se, mogu ti srediti. A?
-Eto, nisam ni slagao operatera, samo sam dimenzije nužde omašio. BILJI, LIČKOM KUPUSU?
-Molim?
-Ona je sva u redovima… k’o umešno pripremljen kupus.
-Kakvim redovima?
-Ima KUBIK IPO mesa, idu prvo dve spojene noge, samo joj se skočni zglobovi pomeraju dok hoda, slično patki. Onda RED STOMAKA, pa RED STOMAKA, pa opet RED STOMAKA, pa RED SISA, PA OPET RED STOMAKA – BOKTEJEBO – GARANT TRI PUPKA IMA.
-Umukni!
-Kad zatrudni bebu neće tražiti ultra-zvukom nego dijagnostikom za traktore. Onda NEMA VRATA, umesto njega šlauh neki, pa idu DVA OBRAZA između kojih, ako se malo bolje zagledaš, možeš primetiti tesno ugnježdena usta i OČI UPALE U MAST GLAVE! Kad je povučeš za uvo sve to počne da se njiše i landara, pa jadna nekontrolisano namiguje dva sata!
-Đubre jedno, pogledaj sebe, Bilja je divna, rekla je da neće ići na ekskurziju kako ja ne bi bila jedina, da se ne osećam k’o prosjak.
-Dobro, ajde izvini, nemoj samo plakati. Na sam pomen nje se uspaničim od straha pa ne znam šta govorim. Nisam ja kriv što se ona hrani po drevnom principu makrobiotike: “Kad ne mo’š više zinuti, E ONDA JOŠ DVA PALJKA”.
-Stvarno ću se naljutiti…
-Dobro, dobro, nemoj… evo neko baulja, ili je stig’o odglavljivač ili se komšija opet iskrao od žene u po noći, poranio da krišom pije travaricu u biciklani dok niko ne gleda.
-Još ste tu? Ja sam majstor za lift.
-Tu smo, majstore, bolje vas našli.
–Slušajte vas dvoje, zaglavili ste se čim ste krenuli. Otključaću, devojka nek meni siđe na rame, pa ću je ja polako spustiti, nek se ne stidi, a ti đuvegijo… jebiga… iskači sam, nije visoko.
-Ma nemoj, prefrigan si ti neki, mudar, al nisam ni ja od juče. Sestra mi je u miniću, izgleda ga sašila od magične krpe, ljudi niži od 1.75 joj vide klitoris kad se penje stepenicama. Zato smo i išli liftom, još mi samo to fali očima. JA ĆU PRVI DA ISKOČIM, pa ću nju spustiti nekako, TI SAMO OTKLJUČAJ!
-Kakvih kretena ima, jebome onaj ko me nagovori da radim ovaj posao, bolje leševe da sam kup’o, u pola pet izbavljam smeće iz lifta, još me zajebavaju…
-SREKO NEŠTO?
-Ništa, ništa… evo otključano, istovarajte se.
Minut kasnije
-Op, op, op… oruk, polako Biljo, polako, pocepa ti se čarapa, paz glavinu… evo ga. Na sigurnom si sestro moja draga, zahvali se čiki, sastruži šminku u fanglu špaklom, pa na spavanje blago bratu.
-SREĆKO! Ljubavi! SPASIOČE MOJ! Pa što mi nisi rekao da radiš ovo… odglavljivanje… noćima… pomažeš ljudima, divan si… evo vidiš ti kretenu šta je pravi momak, SPASIO ME!
-Tebe izgleda sestro više ni bogotac ne može spasiti. Srećko, nesrećo, svu sreću ti želim sa njom, ja dižem ruke, idem da spavam. Ti diži noge, radi šta oćeš, samo nemoj da galami, moram na razgovor za posao sabajle.
Ujutro na Biljinom stolu:
