Zvanje bivše kad si pijan

Ne rade ovo svi ljudi. Ovo rade samo lobanje koje imaju nerazjašnjene stvari sa bivšim izabranicama njihovih džunglarskih srca. Oni s kojima devojka nije raskinula na normalan način ”marš, stoko, olabavi me”, nego rečenicom ”možda se nekad opet sretnu naši pogledi u suton”. Oni koji se razneže kad se napiju i od Tarzana postanu pilav. Oni koji su u tripu ”OK, raskinuo sam… ovo je kraj sveta, novu ću naći onog trenutka kad Tole više ne bude predsednik FSS”. U stvari, briši prvu rečenicu. Ovo je svako uradio u nekom trenutku svog života.

Alkohol je dezinhibitor. Što znači da pod dejstvom istog radiš neke stvari koje ne bi nikad da si pio borovnicu. Blokada se ruši. E sad… neko kad je pijan muva ribu koja izbacuje statuse tipa ”Ne trazim nekog ko ce mi skidati zvezde s’ neba , vec nekog ko ce ih gledati sa mnom :] ”, neko se pobije sa Borovčaninom, a neko – sa slabijim mentalnim sklopom – poklekne i pozove bivšu.

1. Kad se zove i kako se zove?

Pogledaj malo unazad. Pijan bivšu nikad nisi pozvao kada si se sam uletvio od prepečenice što ju je tvoj ćale dobio kao kompenzaciju kada je dao dvojku nekom metaloglođaču na predmetu Tehničko crtanje. Nikad kad si sam u svom brlogu pijan i smrdljiv kontemplirao i lamentirao nad svojim životom. Ne. Pijan, bivšu zoveš kad izađeš sa 24 osobe u kafanu, u diskoteci koja prima 1000 ljudi i nešto manje izbacivača ili dok si na Prvomajskom uranku. I nikad, po starom pravilu, se ne zove samo jedna bivša. Kreneš, nespretnim, motorike lišenim prstima da drljaš po imeniku. ABC picerija, Ana, nju nećemo, to mi kolegenica, Automehaničar, Baba, dal’ je napravila gibanicu, brašno joj senilno, Beba… Beba! Zoveš, završiš s njom. Ceca. Danijela… Otišla je, nije rekla zbogom. E, sad će da vidi, u stvari čuje, svoga boga!

2. Tema razgovora

Ne spominjem način na koji pričaš. Suvišno je reći da tvoj jezik, zbog tone vinjaka, sasvim neprirodno stoji u usnoj duplji i da su njegovi pokreti skladni kao driblinzi Nikole Žigića. Boja glasa demonska, usled sprženih glasnih žica. Šta da se priča? Pod uslovom da se uopšte javi – jer ili spava jer je 3 ujutru ili razmenjuje nežnosti (čitaj jebe se) sa novim – varijetet tema koje možeš iskoristiti je ogroman. Dozvoljeno je i patetisanje, pričanje o suknjici koju je nosila na prvom dejtu (baš si ti gledao u suknju, gledao si u batake kao pomamljen), kako te svaki izlazak sunca podseća na nju, kako si plakao kad je Čildres dao koš Partizanu, kako… Ma znaćeš.

– Hauo.
– Ko je to… Pa daj, Vlado, rekla sam ti milion puta da me ne…
– Hauo.
– O Bože.
– Nisam te čuo da dozivaš Boga od onog letovanja u Paraliji kad smo posle diskoteke, hehe. Malo điđi-riđi, pesak u vagini, malo plićak gimnastika, malo sam nagazio na neki špric. Hehe.
– Svaka poseta ginekologu je bila prijatnija od seksa sa tobom. Naročito tog.
– Dobro, i ja sam lažirao orgazme. Elem, razlog zašto te zovem je sledeći. Moramo opet da zaživimo, jebeš mi sve.
– Ja sam sada sa Milanom.
– Sve ću ja to da raskurcam, njemu ću da objasnim nešto nasamo bejzbolkom i ti više nema da se zlopatiš s njim. Ja sam te razmazio previše, on te tretira kao…
– Ima Hjundai i40, stalno me izvodi, pažljiv je, ume da sasluša, ima veći od tebe, ne smrdi mu iz usta, ne priča o fudbalu, nema zaliske usečene ko Boka Kotorska, nije visok kao ti, tj. kao Deni de Vito i pre svega, pametniji je.
– Pa dobro, kad tako kažeš, teško je takmičiti se sa tim. Aj u zdravlje, ja malo popio pa mi bilo dosadno.
– Nemoj više nikad.
– Nemaš problem… Još jedna stvar. JEBO SAM TE U GOOZOO, KAMENJARKO. Dala si senfaru, oskrnavio te Boban.
– Zar ga i dalje tako zoveš?!

3. SMS vodič

Samo za manje hrabre, koji ne mogu da čuju glas bivše, ili za one čije su verbalne funkcije zbog pića dovoljne samo za saopštavanje adrese taksisti ili saopštavanje doktoru u Hitnoj da si alergičan na penicilin. Naravno, sa takvom motorikom ni kucanje neće biti sasvim tačno, ali baš to i daje neki šmek celom fenomenu.

– Jou ue wolin. Wqati mise.

– Pijam sam. Ophosti.

– A1 koš jedmom da se izćecamo.

4. Posledice

Kada se ujutru mamuran probudiš, pogledaš dnevnik poziva ili Sent messages, obuzima te jedna glazura. Mešavina stida, straha, ali i nekog neobjašnjivog zadovoljstva. U tom trenutku se ne sećaš razgovora, pa u sebi misliš: ”Ma napsovao sam je, stavio na svoje mesto, asam jojga šukno!” Vremenom, kada glavobolja počne da bledi i mučnina jenjava, počneš da se prisećaš svega. Propadaš u rupu samozgražavanja. Pokleknuo si. Zvao si.

Možda te u skorijoj budućnosti čeka neka njena poruka u kojoj piše da joj se više ne obraćaš, možda poziv njenog dečka i pretnja da ćeš biti biven nečim drvenim… Ko zna, možda i poziv i suda.

Ali koga boli uvo. Ti si stihija. Nezadrživa sila i emotivac. Tarzan. Nemoj se suzdržavati. Ako ti se zove bivša kad si pijan, zovi. Ispašćeš kreten, ali će ti biti lakše. Ili ostavi telefon kod kuće.