Notari – najgluplji državni reket do sada

Diktatura u kojoj živimo se ovih dana oslikava u upornim pokušajima vlasti da oslabi advokatsku profesiju. Kakvo god glupo mišljenje vi imali o advokatima, činjenica je – ako uspeju da sjebu njih, ostali mogu samo da se obese odmah. A evo kako su rešili da to urade: izmišljanjem nečega što se zove notar, i što doduše postoji u civilizovanim zemljama, ali ne kao nekakav mistični superhibrid advokata, sudije, žene na šalteru i božijeg muda, kao što je ovde zamišljeno.

Ovim potezom se advokatima uzima jedan ogroman deo delatnosti i prebacuje na novu instituciju, po smislu vrlo korisnu ali, naravno, ovde zloupotrebljenu i degradiranu i pre samog uvođenja – instituciju javnog beležništva. Notar je pravnik, u najboljem slučaju bivši sudija ili advokat koji je, da bi dobio ćitap da bude notar, morao da se oliže sa asistentom retorike na Pravnom ili sa Selakom lično, tako da će nam u praksi, kao i na svim činovničkim pozicijama, notari biti neke potpuno nekompetente stranačke figure. 

Tih osamdesetak izabranih mesija preuzimaju jedan značajan izvor neprekidnog priliva sredstava u budžet u trenutku kad se smanjuju plate i penzije. Sve ovo bi inače bilo eventualno propraćeno jednom vešću u Politici – jer novinari Blica i Kurira, jbg rade za Blic i Kurir – ali advokati su rešili da dignu frku i otvore ovo pitanje u široj javnosti jer advokati jebu i ovim putem im pružamo potpunu podršku – jer ajde što su im oteli sastavljanje ugovora i testamenata ali loš glas i “bezobrazne cene”, E TO NE MOŽE, to je isključiva privilegija advokata, jebite se pisari!

 

Ovom prilkom prenosimo verno i u potpunosti jedan od tipičnih radnih dana Gospodina Jevrema Koprivice, notara iz budućnosti.

– Dobar dan druže notare, sastavio bih zaveštanje, vreme mi je mreti.

– No problemo! Vidim da se ne držite baš najbolje ali daće bog zdavlja! Izvolite priložiti ličnu kartu, 15.000 rsd i popunite ovu mustru pa da lupim pečat na to.

– Čekaj polako. Prvo i prvo mlađi sin je kockar njega bi hteo da isključim iz nasledstva nož mi je u leđa zabio.

– Pa znate nužni deo…

– NE MOŽE! Neće ta bitanga dinar od mene da vidi!

– Pa dobro hajdemo videti da li je nedostojan za nasleđivanje. Sačekaćete trenutak da konsultujem zakon, sudsku praksu i kolege advokate pošto sam se za ovu uzvišenu funkciju javnog beležnika i prijavio u nadi da ću kao u svakoj normalnoj zemlji da overavam papir, jer sam zaposlen preko veze a pravom sam se bavio poslednji put 84. kao pripravnik u OUR “Žitoprom” Rača.

– Drugo, čuo sam da pola ide ženi od moje kuće, to ne može tako.To da pređe na mene sve, ja sam to s ovih mojih 10 prstiju izgradijo krvlju znojem i kradenim cementom iz Popovca.

– O, pa čekajte sad, bračna tekovina znate, to ne može tako, sačekaćete samo trenutak da vidim u ovoj praktičnoj brošuri ministarstva kako postupiti..

– Kuća nije ni uknjižena ustvari. Plac se vodi pet osmina na ženinog oca pa njegovog tasta, to je od njih ostalo sudimo se s šogorom evo ima već osma godina, ali može kurac da dobije samo. Ja sam posle s deset prstiju digo kuću, to da se uknjiži na mene to da rešimo. Ostale tri osmine na neke Ristiće ali ti su svi mrtvi reklo bi se.

– Pa ne znam, ne znam da li će to baš tako ići..

– Treće kad smo kod uknjižbe. Nemam projekat, građevinsku niti pak upotrebnu dozvolu.

– OK sačekajte moliću samo momenat ne vrši se ovde uknjižba moraćete u Katastar prvo.

– Četvrto kuća je izgrađena delimično na ulici malo smo proširili plac nije mogo da stane i svinjac i ambar i kuća sve na 4 ara tu mi prave problem iz Opštine oće da ruše al ne dam.

– Pa to je ozbiljan problem… to nije u mojoj nadležnosti..

– Ne bi ja to druže sudija ja sam pošten, ali pozadi mi komšija ušo tarabom jedno dobrih metar i po. I digo obor tačno oslonjen na moju kuću. I snjim sam se tužio ali otišlo po žalbi u Kragujevac pre tri godine i ništa. Kad sam već tu hteo bih da uputim i jednu predstavku za tog sudiju iz Kragujevca.

– Tu vam ne mogu pomoći moraćete to sa advokatom da se posavetujete.

– Pa šta si mi ti koj kurac i šta te plaćam sto pedes maraka?

– Pa znate ja samo sastavljam zaveštanje i overavam ga pečatom na način što ga odlučno prionem na papir.

Nijedan advokat ne može ovako lepo da udari pečat kao ja.

– Pa prioni onda sastavi ga pizda ti materina lenja.

– Pa morate da mi kažete kako želite da raspolažete sa svojom imovinom. Prvo treba da utvrdimo šta sačinjava vašu imovinu.

– Pa ja ti to pričam sve vreme usta te jebem glupa. Moje je ono za šta sam ceo život radio s ovih deset prstiju ni iz čega stvorio!

– Pa možda je to “ni iz čega” malo problem, ali šta je tu je. U redu. Kako želite da raspolažete zaostavštinom nakon vašeg, da kažem, upokojenja?

– Znači pri čistoj svesti i zdravoj pameti, ja, Simić Dragiša zvani Kolac, iz Majura kod Jagodine, celu moju kuća koju sam za života sa svojih deset prstiju sagradio na katastarskoj parceli br. 311/7 Opština Majur, ostavljam mom starijem sinu, Milenku i njegovoj porodici. Moja supruga, Jelka, može da živi tu dok ne umre. Mlađem sinu, Bobanu, ne ostavljam ništa jer je pokvarenjak, kockar i raspikuća. Švalerki Cvetković Radojki iz Ćuprije, ostavljam pomoćnu zgradu od ovih Ristića što je ostala iza, na navedenoj parceli. Jadnica nema za leba nek se pokolju ona i žena posle moje smrti nek rade šta oće al ja ne mogu bogu na istinu dok sve ne zbrinem. Eto to je moja poslednja volja! Jel dobro?

– U redu, lakše malo evo kucam. Jeste, odlično ste to sročili. Ok, TAKOC! 15.000 znači. Hvala lepo, aj pa uzdravlje nek te Bog poživi!

– Hvala druže notare, živ mi bijo!

NOTAR PRIBELEŽIJO ODLUČNO!

*** 20 godina kasnije – udovica mlađeg sina tuži švalerkinu decu, šogorovi praunuci umešači, Ristić traži preparcelaciju, radnik katastra u pokušaju da snimi parcelu prebijen na mrtvo, stariji sin založio svu imovinu za troškove advokata, prodavši tom prilikom svinjac sa pripadajućim življem za overu založne izjave kod istog jebenog notara.