Pitanje koje je skroz na mestu. Zašto, kada  skotovi i ljigavci tako dobro prolaze? Zašto, kada karma ne postoji? Zašto, kada smo svi ugljenik iz zvezda i u prah ćemo se pretvoriti? Zašto, kada te celog okupa X5 koji po tramvajskoj baštici pretiče kolonu dok ti čekaš tramvaj da bi otišao na ispit za koji su šanse da ga položiš otprilike kao da će ti doktor reći da ti se kita čudesno povećala za 5 cm i da je uzrok tome obilna masturbacija? Ukratko, zašto, kada je biti vitez totalno gej i nekul u današnje vreme? Koristeći tarzanijsku interpretaciju hegelijanskog metoda, hajde prvo da vidimo šta je uopšte „vitez“, da bismo mogli da odgovorimo na zašto vitez.

Vitez je stanje uma

Jer vitez se ne rađa, to se postaje. I ne u smislu da ti raspala kraljica Elizabeta pipne Ekskaliburom tuki i proglasi te za sera Britanske Imperije zato što si vlažio gaćice maloletnica svojim šlagerima pre četres godina. Nego u smislu da skapiraš neke stvari o tome kako da budeš keršme i gospodin čovek, onaj za koga će drugari uvek da ostave stolicu za šankom u krčmi i koga će drugarice prvog pozvati da im malo podgreje krevet pošto ih ostavi princ.

Naravno, postavlja se pitanje: šta tačno danas znači „vitez“? Kako se u svetu u kome postoje finansijski brokeri, farmaceutska industrija i Jelena Bačić-Alimpić uopšte može biti vitez? I, zar nisu oni old skul vitezovi bili u stvari bumbarski sinovi rođeni sa zlatnom kašikom u dupetu kojima je bilo lako da đipaju naokolo u uglancanom escajgu na rasnom atu, jer nisu imali druga posla nego da bacaju rukavice jedni drugima u lice i pokušavaju da istrebe emo aždaje?

Viteški aksiom

Prosto je. Biti vitez danas znači samo jedno – da nisi sebični seronja. Tačnije, da se boriš sa porivom s kojim si rođen – da budeš sebični seronja. Nisi ti kriv, sve bebe su po difoltu sebične seronje. Problem je što takvo gledište na čitav svet kao snabdevača gotivom i zabavom za tvoju ličnost hoće da ostane zakopano negde duboko u osnovama mozga, for ever, and ever ever, and ever ever, što bi reko Andre 3000. Postoji dobar razlog za to: to je osnova za mehanizam samoočuvanja koji služi da bi opstao kad je frka. Zato je tako jak taj ego-nagon da ugodiš sebi. I zato je borba protiv njega jedno svakodnevno plivanje uz reku govana.

Ali, fora je u tome što ta borba donosi neku satisfakciju, kao i svaka u kojoj moraš da proliješ neku telesnu tečnost. Pod jedan, zato što je to put do penetracije u gaćice, pouzdaniji od japanskog voza i sigurniji od činjenice da ćeš u svakom japanskom vozu naći bar jednog manijaka koji opipava ženama gaćice. Ali da nas ne optuže za šovinizam (ono malo njih što to do sada nisu uradile), evo ga i pod dva: ta borba donosi i jedno zadovoljstvo dublje od penetracije, zadovoljstvo samim sobom koje možeš da osetiš isključivo zato što su ti geni evoluirali da budu altruistični. A to su uradili zato što tako imaju više šanse za opstanak. Da ne kenjamo mi mnogo, ima ko je pisao o tome, ali to ti je suština. Grupa, zajednica, pleme – to je odlika ljudi, i postoji zato što smo naučili da je na duge staze isplativije trčati štafetu. I da, to je istovremeno i razlog za pod jedan: 90% žena će ti uračunati u plus ako se ponašaš nesebično.

U ovoj prethodnoj rečenici je ključna reč: ponašaš. Najveći cheat code u celoj ovoj priči je baš u tome što niko nije rekao da to mora da ti se sviđa. Čak smo pominjali i reke govana, ako pratiš.

Sušč viteštva

Treba da radiš nesebične stvari iako ti se to ne sviđa. Jer dobićeš puno zauzvrat, jer ćeš garantovano pokrenuti domino efekat osećanja krivice koji će rezultirati drugim nesebičnim delima, jer će odjednom sve u tvom okruženju postati nekako gotivnije!  Tu negde ćeš i da se uveriš u još jednu životnu činjenicu: dok god ljudi rade nesebične stvari, niko ne ispituje da li to rade zato što vole ili šta, jer koga boli kurac. Bar sledećih dvaes godina, dok DARPA ne komercijalizuje telepatske šlemove. A najjače od svega je ako nateraš sebe da uradiš nešto nesebično opet i opet (disclaimer: uz dovoljnu dozu zdravog razuma da ne dopustiš da te iskorišćavaju skotovi, ofskroz), uskoro će ti takvo ponašanje postati sasvim prirodno. Jer bivanje vitezom se vežba, kao i sve drugo.

I da, razumemo da je sranje osećaj kada svesno ne uzmeš poslednju jafu iz pakovanja iako si stigao da pre toga dograbiš samo jednu, a gladan si. Ili kad daš 100 jevreja na zajam. Ili svaki put kad kažeš „Dobro, ne moramo večeras… U dupe.“ Ali, ako si ikada učinio nešto za nekoga, makar i pozajmio hemijsku, onda znaš u dubini svoje pavijanske duše i na osnovu svog pavijanskog iskustva da taj osećaj traje pavijanski kratko. Uskoro ga smenjuje topli i flafičasti filing zadovoljstva samim sobom. Deluješ sebi tak plemenito. Sav si kao neko više biće, kako si samo do jaja, ma Novak Đoković! Jer fora je baš u tome da sve je taština, taština i samo taština. Čak i altruizam: mutirana taština. E, zato ustani iz stolice, Ser Tarzane, idi i budi vitez. Idi učini neko nesebično delo. Učini to zbog sebe.

Predlozi za viteške podvige

Šitonoša
Treba da se završi neko granje. Ideš ti.

Vitez lutalica
Sediš u igraonici. Iznenada, pored tebe se nekim čudom materijalizuje žensko biće. Skidaš slušalice i nudiš joj da sedne i iskusi čari 70+ levela u WoW-u.

Dvorski vitez
Pritisnuo si trougao na medija plejeru, Džejn se uvalila kod tebe. Ali, kreće ti praiskonski prdež. Teatralno ustaješ, i skupljenih guzova se gegaš u drugu sobu. Tamo okidaš glasno, jer dobar glas valja da se čuje.

Templar
Na budžetu od jedne črvene dolaziš u kafanu gde te već čekaju ortaci. Baš u tom trenutku stiže SMS: “Sedaj u taksi. Orna sam za oranje. Maja”. Pročitaš SMS glasno, a onda naručiš turu.

Džedaj master
Zvoni mobilni. Ćomi i Pera te zovu na pivo i PES. Glasno kažeš da ne možeš jer večeras planiraš da budeš malo s Džejn. Trpiš udare na ponos u vidu salvi smeha i serije MMS-ova sa fotkama Ćomijevih papuča. Olakšanje pruža to što će ti ponos cele noći biti umočen u toplo.